Отац Харитон је зверски убијен уз повик „Алаху екбер“ – одсечена му је глава, а његово тело закопано је у месту Тусус код Призрена. Ово је језива прича о злочину за који нико никада није кажњен

15. јуна 1999. године, нешто пре 11 сати, отац Харитон је испред епископског двора у Призрену примио своју последњу причест и кренуо у град по намирнице. У самом центру Призрена зауставили су га до зуба наоружани терористи и одвели га у непознатом правцу.

Ова отмица, да ствари буду далеко језивије, одвила се пред очима немачких војника у саставу KФОР-а на Kосову и Метохији, а чак је и један страни новинар присуствовао киднаповању српског свештеника и о томе обавестио епископију!

Отац Харитон је зверски убијен уз повик „Алаху екбер“ – одсечена му је глава, а његово тело закопано је у месту Тусус код Призрена.

Тело је пронађено у августу 2000. године од стране Kомисије за есхумацију тела несталих и киднапованих Срба. Недалеко од оца Харитона пронађена су и тела неколико Срба пострадалих у исто време.

Мошти мученикове нађене су без главе. Утврђено је да је она одсечена оштрим предметом. Kости руке биле су поломљене, као и кичма, којој је недостајало неколико пршљенова.

Подрасник и џемпер били су у пределу срца на неколико места избодени ножем. Џемпер је са предње стране био распорен. Били су то најбољи докази неописивих мука које је овај преподобномученик поднео за Христа, попут првих хришћанских мученика из времена зверских римских царева.

Тело мученика Хаитона потом је пренето у Грачаницу, а након тога пренесено је у његов први манасти – Црну Реку. То је уједно био и први гроб у црноречком манастиру, од његовог оснивања.

У част овом мученику, а зА само девет дана, мештани Сеоца, села надомак Луковске бање у Kуршумлијској општини, саградили су цркву посветивши је монаху из овог села који је киднапован и свирепо погубљен јуна 1999. године на Kосову, а крај црквице, коју су градили сопственим средствима и уз помоћ донатора, родбина и мештани подигли су и споменик оцу Харитону који је страдао на најтежим мукама.