header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Владимир Димитријевић: На Светог Илију 2018. године Штампај Е-пошта
четвртак, 02 август 2018

 Није лако живети у Србији.

Није лако гледати како Србију дробе, распарчавају, продају, и у пропаст воде.

Није лако бринути за будућност своје деце која ће живети као потоње робље.            


Који једу куће удовичке

И лажно се моле Богу дуго

Имали су смене ударничке        

И Србију распродали другом

вук вукашин вучић и вујица

Измећари слуге и сеизи

Распудише осмехе нам с лица  

Сад смо слово у пакленој књизи

Али, баш тада, када је тешко, вреди се сетити Светога Илије, анђела у телу, темеља пророка, другога претече Христова доласка, који је пророку Јелисеју одозго послао благодат да лечи болести и исцељује губавце, па точи исцелења онима који га поштују. То је онај Илија који је живео у Израиљу за време безбожних Ахава и Језавеље, и који је, гледајући надмоћ Ваалових жреца ( који су и људске жртве приносили ), рекао Господу: „Доста је, Господе, узми душу моју јер нисам бољи од отаца својих“ ( то јест – зашто бих ја живео у овом свету и веку  кад је овако страшно одступништво преда мном? ) А онда му је Господ рекао да има седам хиљада оних који нису приклонили колена Ваалу, а за које Илија не зна. И Илија се подигао, и смело устао против Ваалових жреца.   

Такав је био да га је Бог живог узео на небеса, и он чека да дође антихрист, да би га, скупа са Енохом, разобличио и човечанству, на самом крају историје, проповедао Христа Спаситеља и Његово Царство, и примио мученичку смрт за истинитог Месију.  

Тешко је, дакле, гледати Србију коју воде на клање пред Молоха глобализма, и чији народ, као у доба Илијино, храма на обе ноге. Али, ако има седам хиљада оних који се не клањају Ваалу, има и наде. А за њих моли се Свети Илија, Громовник србски, велика наша нада и утеха у потоње дане.  

Анђео у телу Основа пророка

И претеча други Христовога рока         

Илија ће доћи пре Страшнога суда        

Он ће људе звати да се кају свуда

Са Енохом скупа седмим од Адама      

Казниће зликовце жегом и сушама                    

Изворе ће водне у крв претварати

Такву ће му силу Господ сила дати       

Он и Енох скупа ко рођена браћа

Свет ће позивати да се Богу враћа        

Биће одевени у костретне вреће                       

Ревноваће силно колебат се неће

Ко их тад послуша и прибегне Христу

Примиће одећу свилену и чисту

Јер је свила правда Божјих светитеља

И носе је војске небеских житеља         

Сад нам иду дани Суд се Божји ближи  

О народе Христов на ноге се дижи       

И очисти душу светлим покајањем        

Ум свој умиј Светим Писмом и Предањем         

И не веруј сваком јер је лукав ђаво       

Па заводи оне што не иду право           

А право је тамо што је православно     

Не скрећимо нигде но ка Небу равно    

О Илија Свети Богу се помоли              

Да Христово стадо лукавом одоли       

И да одолимо злу последњих дана

Да примимо Божја блага обећана         

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 45 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.