Већ смо писали у нашим ранијим текстовима како стране акредитоване дипломате у Србији и њихова постојећа агентура врше притисак на поједине епископе и на самог патријарха Иринеја, а све у корист и заштиту Атанасија Раките. Циљ је јасан, Атанасија оставити у чину епископа и сачувати га на трону милешевском. По том питању можемо још и додати да су у прошлој седмици приметна додатна ангажовање истих, како у Патријаршији у Београду, тако и у значајнијим епархијским седиштима у Србији.

Како се приближава 30. август, када је заказана Синодска седница на којој ће се разматрати случај са Атанасијем Ракитом, стране дипломате раде даноноћно и ужурбано. Времена је јако мало, а и место и чин епископа је јако упитно. Да напоменемо, у јавност је доспела вест да је Атанасије Ракита физички и у алкохолисаном стању насрнуо на Епископа Филарета, што је и сам др Војислав Шешељ то потврдио у неколико емисија на телевизијама са националном фреквенцијом. Скандал какав се не памти у историји Српске цркве. Сем овог срамотног и кукавичког насртаја, у јавност се појавила вест да је Атанасије Ракита прекршио монашке завете безбрачности и учинио финансијске малверзације како у бихаћко-петровачкој, тако и у милешевској Епархији. Бројни докази и притужбе су стигли на адресу Српске патријаршије и сада очекујемо шта ће Свети архијерејски синод одлучити. Због тога, Атанасије се хвата за сламку спаса и помоћ тражи од страних дипломата. Уместо да се обрати Господу и покаје за своје грехе, Атанасије Ракита се окреће црном ђаволу.

Међутим, прекјуче се десило нешто што је превазишло сумњу и најискренијег верника милешевске Епархије. Пошто је сваки његов субверзивни рад на територији Србије у Рашкој области помно праћен и лако уочљив, Атанасије Ракита је прибегао заграничном деловању у настојању и остваривању своје шпијунске активности и комплетног ангажовање ка уништењу светосавске епархије и слабљења српског живља у истој. Тако је се дана, 20. августа у једном угоститељском објекту у Бијелом Пољу, Атанасије Ракита састао са високим функционерима америчке и немачке амбасаде у Црној Гори. Да се којим случајем Атанасије Ракита не би нашао у нелагодном положају, као његов водоноша, послужио је домаћин на чијој се територији и сами састанак одиграо, а то је владика Јоаникије. Улога владика Јоаникија није била само да као домаћин гостима наточи по ракију, а Атанасију две (литре) него и да задатке које су примили пренесу свом надређеном у Цетињу чувеном издајнику и главном сараднику западних сила митрополиту Амфилохију.

Јасно је да стране дипломате нису дошле да од Атанасија и Јоаникија примају инструкције или шта томе слично, већ само да искључиво издају конкретна наређења и покажу смернице и приме извештаје од ове двојице посилних.

Владика Атанасије сваким даном све више својим потезима ставља до знања чак и неупућенима, којем табору припада. Више је него јасно да он слепо слуша у нашој СПЦ само митрополита Амфилохија, а од осталих као што смо видели виђеније западне дипломате, чијој шпијунској агентури и сам припада дугих година уназад.

Нама, верницима Рашке области остаје само да се молимо Богу и колико можемо спречавамо одлазак наших сународника са вековних огњишта.