header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ arrow Упокојио се у Господу архимандрит Лазар Абашидзе, један од највећих антиекумениста данашњице
Упокојио се у Господу архимандрит Лазар Абашидзе, један од највећих антиекумениста данашњице Штампај Е-пошта
петак, 24 август 2018

 17. августа 2018. године упокојио се у Господу архимандрит Лазар (Абашидзе), клирик Грузијске Православне Цркве, поборник чистоте Православља, мисионар, духовни писац и публициста, издавач, велики подвижник и противник црквеног модернизма и екуменизма.

        Архимандриг Лазар, родом из Абхазије, рођен је 25. августа 1939. године. После секуларног образовања, пострижен је у монаха 1980. године. Постављен је у манастир Бетанија (Грузија) у којем је благодарећи архимандриту Јовану Мајсурадзеу и схиархимандриту Јовану Мхеидзеу (савременим светима – Грузијска Православна Црква их је канонизовала 2003. године) установљен усредсређени монашки молитвени живот. Овај манастир је био први мушки манастир који је добио дозволу да буде отворен у совјетско вријеме, 1978. године.

Године 1990. отац Лазар је живописао капелу Свете царице Тамаре. Тамо је добио звање архимандрита. Игуман Бетаније био је до 1997. године. У то време писао је о аскетици, молитви, паганским религијама и екуменизму.

Архимандрит Лазар је аутор великог броја душекорисних књига и чланака, написаних за савремене православне хришћане, с краја 20. и почетка 21. века. Његови радови засновани су на учењу Светих Отаца и установама Православне Цркве. Архимандрит Лазар је често разобличавао духовне пороке, најчешће виђене на путу савременог човека, као што су окултизам, јога и други. Перу архимандрита Лазара припада, између осталог, и једна од најпознатијих књига у Русији, „Грех и покајање последњих времена: О тајним болестима душе“, која је последњих година доживела више издања.

Отац Лазар је посебно непомирљиву позицију заузимао према екуменизму. 1997. године био је један од настојатеља манастира и монаха који су упутили писмо грузијском Католикосу-Патријарху Илији Другом у коме су захтевали да Грузијска Православна Црква иступи из свејеретичке организације зване „Светски савез цркава“ (ССЦ). Исте године Католикос-Патријарх Илија Други доноси мудру одлуку о иступању Грузијске Цркве из ССЦ-а.

Отац Лазар је сахрањен  20. августа.

Царство Небеско и вечни покој нека је новопрестављеном архимандриту Лазару!

Поводом упокојења оца Лазара, „Борба за веру“ ће у наредним данима поновити неке од његових најзапаженијих текстова.

Последњи пут ажурирано ( недеља, 26 август 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 26 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.