У последње време новотарско-екуменистички окупатори Српске Цркве  воде медијску кампању промовисања двојице својих припадника у тобожње борце за српско Косово. Реч је о епископу Теодосију Шибалићу, духовном оцеубици и узурпатору трона епархије рашко-призренске, и игуману манастира Дечани, Сави Јањићу.  „Борба за веру“ је увек сведочила истину, што и сада чини.

Ствар ћемо поставити што је могуће простије, како не би било забуне. Елем, ко год подржава Теодосија Шибалића и Саву Јањића, или је забораван, или наиван, или необавештен, или је отворени непријатељ Српске Цркве и српског народа.

Сава Јањић није црквени издајник, јер није ни припадник Цркве (Црква је тамо где је истина). Сава Јањић није ни изрод, јер је хрватског порекла. Сава Јањић је обичан лакеј страних обавештајних агентура (хрватске, америчке и албанске) и окупатора Косова и Метохије, агент убачен у Српску Цркву у циљу њеног веронаучног, богослужбеног и институционалног урушавања. Теодосије Шибалић се налази на истом задатку.

 Током разговора са Бљеримом Шаљом 2006 (овде:), Сава Јањић је изрекао врло карактеристичну реченицу о свом пореклу: „Моја мајка је Хрватица, а тата Србин, ја сам српски православни...“; није дорекао Сава Јањић шта је он, али је јасно из његове изјаве шта није – сигурно није Србин, не осећа себе Србином; он за себе сматра да је нешто друго, „српски“ му је само придев; а именица коју је изоставио – која би била?

Пре неколико дана добили смо писмо једног нашег сарадника, у коме он, између осталог, каже: „Може бити да се Теодосије и Сава кају за зла која су нанели Српској Цркви“. Кају?! Добро. У том случају, нека сниме и пошаљу нам снимак Литургије коју служе поменута двојица. Поред тога, укажите нам на њихово јавно одрицање од екуменизма. Докажите нам да они више нису новотарци, те да је Теодосије епархију рашко-призренску  (чији је трон, иначе, заузео класичним пучем и прогоном њеног законитог епископа) извео из мрака новотарства и екуменистичке свејереси у светлост правоверја!

До тада, треба се чувати страшног греха увођења народа у лаж и обману. Оздравимо свој ум читањем Светог Писма. Тамо ћемо прочитати и речи Светог Архиђакона и Првомученика Стефана, упућених његовим заблуделим сународницима, па ће нам овај апсурдитет са јеретицима који „бране“ Косово, бити јаснији:  „Али највиши не живи у рукотвореним црквама, као што говори пророк: Небо је мени престо а земља подножје ногама мојим: како ћете ми кућу сазидати? Говори Господ; или које је место за моје почивање?  Не створи ли рука моја све ово? Тврдоврати и необрезаних срца и ушију! Ви се једнако противите Духу Светоме; како ваши оци тако и ви. Ког од пророка не протераше оци ваши? И побише оне који унапред јавише за долазак праведника, ког ви сад издајници и крвници постадосте...“ (Дап. 7, 48-51).

Зар ће Бог бранити Дечане због зидина? Зар ће Бог бити са Савом Јањићем, Теодосијом Шибалићем и осталим противницима Духа Светога?! Дух Свети је Дух Истине, а Сава и Теодосије су у јереси, изуму ђавољем, која за вечност одваја човека од Бога. Они су издајници Праведника, чије слуге протераше.

И још: сви који подржавају Теодосија Шибалића, Саву Јањића и остале екуменисте и новотарце, нису са Честитим Кнезом и славном му војском. Бити са новотарцима и екуменистима, значи избор за царство земаљско. Јер највећи Србин после Светог Саве, Свети Владика Николај, није рекао: борба за земљу, то је борба за главну имовину своју и за вечни живот, већ је рекао: „Зато ти и говорим, Србине брате: БОРБА ЗА ВЕРУ то је борба за душу, а борба за душу ТО ЈЕ БОРБА ЗА ГЛАВНУ ИМОВИНУ СВОЈУ И ЗА ВЕЧНИ ЖИВОТ. Јер свети и витешки преци наши, који се Бога бојаше, за душу бринуше, и за Веру борбу водише, чак и кад битке на светском попришту избгубише, душе своје спасоше и у Царство Христово се уселише, каже Српски Златоусти.

Избор свих наших избора је – Православље! Јер ако Православље чистим сачувамо, Бог ће бити с нама, па ћемо сачувати Косово. Ако Православље не сачувамо, нећемо сачувати не само Косово, већ ни Ниш, ни Крагујевац, ни Београд, ни Нови Сад... И од српске земље и градова неће остати „ни камен на камену који се неће разметнути“...

У циљу подсећања заборавних, трежњења наивних и обавештавања неупућених, поновићемо низ текстова о непријатељском деловању Теодосија Шибалића и Саве Јањића против Српске Цркве и српског Косова.