header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Западне службе, уз колаборацију патријарха Иринеја и Синода, спасиле Ракиту Штампај Е-пошта
понедељак, 03 септембар 2018
           У четвртак, 23. августа т.г., на захтев и велико инсистирање америчке амбасаде у Београду, патријарх Иринеј је примио и саслушао Епископа милешевског Атанасија Ракиту, а све у вези постојећег и врло актуелног проблема, који је у јавност познат под случајем Филарет-Ракита. Потом су челници: америчке, канадске, немачке и амбасаде Велике Британије у Београду звали патријарха српског и ургирали, тј. изричито захтевали да се владика Атанасије Ракита на предстојећој седници Синода не сме ни по коју цену дирати, а камо ли казнити или не дај Боже преместити на неку другу епархију.

Седница Светог Архијерејског Синода одржана је у четвртак, 30. августа т.г., и  као што сви добро знамо, тек пуна три дана након исте у јавност је доспело штуро обавештење да случај Филарет-Ракита уопште није ни разматран, што ће рећи да стање у Епархији милешевској остаје непромењено. То значи да ће владика Филарет моћи да буде малтретиран и физички злостављан све док га Ракита не отера из епархије. По овоме, владики Атанасију је остављено све време овога света и његовог века да натенане испије четири стотине литара ракије колико је остало у ризници манастира Милешеве (Првих четири стотине од укупно осам стотина литара ракије Ракита је већ успео, као што смо чули, да попије и проћерда).

Драга браћо и сестре да ли се већ требамо упитати докле ће нам римокатолици и масони, и те западне дипломате одређивати и кројити капу у нашој Светој Цркви??? Да ли смо свесни да нам један шпијун страних агентура, као што је Атанасије Ракита чува гроб Светога Саве, мошти Светога Григорија Куманичког и икону Белог анђела?!

У Епархији милешевској све је мање монаха, што је заслуга како владика Јоаникија, тако поготово владике Атанасија који су својим злочиначким делима протерали половину постојећег монаштва међу којима је било неколико архимандрита и игумана. О томе колико су верни народ удаљили од манастира и Цркве довољно говори податак са јучерашње Архијерејске Литургије у манастиру Милешева. О броју верног народа нећемо говорити. Због тога вас упућујемо да посетите званични сајт Епархије милешевске и да се сами уверите.

Нека нам је Бог у помоћи кад имамо овакве "владике".

 

Идентитет аутора чланка познат Уредништву

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 03 септембар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 34 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.