Митрополит Иларион Алфејев, руководилац Одјељења вањских црквених послова Московске патријаршије, поводом именовања двојице егзарха патријарха цариградскога у Кијеву, дао је најмање већ два ТВ интервјуа (за канале „Россия 24” и „Спас”).
Претходно, Синод Руске цркве је издао саопштење да је акт Вартоломеја неканонски, те да, не преиспита ли Вартоломеј своју одлуку, неће остати без одговора. Није прецизирано како ће Москва „одговорити”. Иларион је, између осталога, то појаснио: „Цариградска патријаршија је саопштила да су именовани специјални представници који ће радити на завршетку пројекта давања аутокефалије Украјинској цркве. То је најављено још у априлу, а сада то желе довести до краја. Што то значи са наше тачке гледишта? То значи, прије свега, легитимизацију раскола у Украјини, јер аутокефалију траже само расколници, а канонска Украјинска црква, која обједињује вец́ину православних вјерника у Украјини, са више од 12.000 парохија, 200 манастира – није молила за никакву аутокефалију или за некакву независности. Напротив, архијерејски сабор Украјинске православне цркве, који је недавно одржан, био је једногласан да је статус који ова Црква има најбољи. А то је статус самоуправне цркве унутар Московске патријаршије. Цариградска патријаршија је, тако, отворено започела рат. А овај рат није само против Руске цркве, није само против украјинских православаца. Ово је рат, заправо, против јединства цијелога васељенскога православља. Јер, рекао бих, ако овај подли и подмукао пројекат буде доведен до краја, вец́ина православних вјерника у Украјини нец́е прихватити аутокефалност. Руска православна црква нец́е прихватити ову одлуку. Биц́емо присиљени да прекинемо комуникацију са Цариградом, а онда Цариград нец́е имати никакво право да тражи лидерство у православноме свијету. Сада је Цариградска патријаршија себе позиционирала као неку врсту вођства 300 милиона православних на планети, а цариградски патријарх се доживљава готово као ‘православни папа’. Али, барем половина од тих 300 милиона људи, више га нец́е препознавати као првога у породици православних цркава. Мислим да ће за ову акцију Вартоломеј бити лично одговоран поред Божјега суда и пресуди историје”. Међутим, већ се чују и скептични гласови унутар Руске цркве у способност Москве за ефективно контрадјеловање пред офанзивом Цариграда. Андреј Курајев, утицајни протођакон, ранији професор Моковске духовне акдемије, аутор веома цијењенога уџбеника „Основы православной культуры”, изразио је сумњу да је његова Црква у стању адекватно одговорити Цариградској патријаршији. "Руски Јуда" - протођакон Андреј Курајев на пројекцији светогрдног филма "Матилда" ___________________________________________________
За детаљније упознавање злочињења руског екуменисте, обновљенца и осведоченог србомрсца Андреја Курајева погледати прилоге на следећим линковима: „Одговор ће бити симетричан? На који начин? Именовати московскога егзарха на Свету Гору (која је под управом Вартоломеја – прим. а)? Која област из администрације Цариградске патријаршије призива Москву да интервенише и отпреми јој егзахаре?” Курајев пише како садашњи случај у Украјини „није преседан инвазије на туђу територију; историја Православља зна их пуно”. Наводи да је неке од њих извела и сама Руска црква, а то су „аншлус епархија на Криму, аншлус Митрополије у Молдавији”, а из раније историје „анихилација Грузијске патријаршије”. „Нема смисла уронити у тумачења канонских правила. У дисциплини грчких канона, Грци ц́е и даље бити јачи. Дакле, ствар није у канонима – свака страна има десет добрих цитата. Питање је да ли је данас Москва код православних у другим земаљама толико вољена да би они, због амбиција Москве у Украјини, слиједили Москву у расколу са грчким црквама? Сигуран сам да је нец́е слиједити. Упркос изражавању неслагања са акцијама Фанара, Срби и Бугари ц́е остати у заједници са Цариградском патријаршијом”. Како смо 7. септембра већ извијестили, Вартоломеј је именовао своје егзархе за посебну мисију у Кијеву. Ради се о архиепископу Данилу (Зелинскоме) и епископу Илариону (Миколајевичу Руднику), етничким Украјинцима, који на америчкоме континенту служе у Цариградској патријаршији. Њихов задатак у кијеву је, како је Цариград напоменуо, „у оквиру припрема за давање аутокефалије Цркви Украјине”. Кијевска патријаршија Украјинске православне цркве, чији је предстојатељ патријарх Филарет Денисенко, тим поводом је издала саопштење: „Поздрављамо ову одлуку“. Васељенске патријаршије и очекујемо плодну сарадњу са егзарсима у припремама за даривање аутокефалије”. Гостујући јуче у програм украјинске ТВ „СК1”, шеф украјинске државе Петро Порошенко је казао: „Молим се Богу и надам се милости Божијој, да ће још један фактор јединства земље бити томос обједињеној и јединственој Украјинској православној цркви, коме се веома радујемо од Васељенске патријаршије”. У разјашњењу питања када ће тачно Црква Украјине добити томос, Порошенко је казао: „Ако се молимо и боримо, онда ц́е томос и обједињена помјесна Православна црква у Украјини бити раније него што неко очекује". „Ја сам направио и правим огроман напор. Прије шест мјесеци нико није вјеровао да за тако кратко вријеме можемо бити тако близу томосу”. Владимир Јовановић, "Антена М" Напомена "Борба за веру": Опремање текста фотографијама и линковима је наше. |