Московска патријаршија признаје Турску православну цркву, а њен архијереј ће служити у Аја Софији?

Госпропаганда – руска скраћеница из ере СССР-а од „државна пропаганда” – „представља украјинску аутокефалију као ‘чисто амерички русофобски пројекат’, демонизује имиџ патријарха Вартоломеја и лансира неколико у своме патриотизму лабилних Руса да у јавности популаризују идеју да је проглашење аутокефалије Цркве Украјине повод да се изазове прави руско-украјински рат, а не скромни, ‘хибридни рат’, који посматрамо у Донбасу”.

Како је „Антена М” извијестила, Вартоломеј је 7. септембра именовао своје егзархе за посебну мисију у Кијеву. Ради се о архиепископу Данилу (Зелинскоме) и епископу Илариону (Миколајевичу Руднику), етничким Украјинцима, који на америчкоме континенту служе у Цариградској патријаршији.

Њихов задатак у Кијеву је, напомиње Цариград, „у оквиру припрема за давање аутокефалије Цркви Украјине”. Егзарси ће, да поједноставим, бити „модератори” окупљања архијереја Украјине: из Кијевске патријаршије, из Украјинске аутокефалне православне цркве, али, према најавама, најмање и десетак аррхијереја из Московске патријаршије у Украјини.

Украјински архијереји ће, уз активну координацију двојице Вартомејевих егзарха, устројити нови, обједињени архијерејски сабор. Те ће слиједити 34. канон Светих Апостола – „Епископи свакога народа треба да знају о томе ко је први међу њима и да га сматрају за главу”, тј. изабраће између себе предстојатеља обједињене Украјинске цркве. Потом би се уручио цариградски томос о аутокефалији.

На вијест о именовању Вартоломејевих егзарха, Синод Руске цркве је саопштио да је, тврде, тај акт неканонски, те да, не преиспита ли га, тј. не опозове ли тај акт, Вартоломеј неће остати без одговора. Најмање што ће Руска црква предузети, за почетак, биће, нема сумње, престанак помињања Вартоломеја током богослужења у својству првога по реду у диптиху предстојатеља аутокефалних цркава. Из Руске цркве су децидно најавили и ригорозније мјере; сублимиране су у пријетњи да ће Вартоломеја „предати суду Божијем”.

Михаил Јакушев, генерални директор аналитичкога центра „Катехон” из Москве, изјавио је за провладину руску агенцију „Интерфаx” да је „неопходно сачекати коначну позицију Фанара по питању аутокефалије за Украјину, а затим примијенити комплекс унапријед припремљених одлучних мјера на основу главнога принципа дипломатије – принципа реципроцитета”. Да видимо, које су то мјере?

„Конкретно”, рекао је Јакушев, „Московска патријаршија могла би прогласити Цариградску цркву расколничком и раскинути литургијску заједницу с њом. Поред тога, Руска црква треба да призна Турску православну цркву као насље

Турска православна црква – изворно: Тüрк Ортодокс Патрикханеси – основана је 1922, након грчко-турскога рата, под очигледним утицајем владе Кемала Ататурка. Циљ је био развргнути везе преосталих група источних хришћана у Турској са грчким православљем.

На челу покрета за Турску цркву био је Павле Карахисадидис, „туркојезични Грк” из Мале Азије. Карахисадидис је (само)проглашен за патријарха, добивши име Јефтим. Иако никада није ни приближно имала шансе за канонско признање, структура Турске цркве се одржала до данас. Службено су регистровани, имају пар стотина практичних вјерника, а богослужења обављају на турскоме језику. У Истанбулу поśедују три древне цркве: Свете Ане из 1583, Свете Богородице из 1698. и Светога Николе из 1804. године.

Према Јакушеву, уз признање Турске цркве, наредна реципрочна казнена мјера против Цариграда, због признања Украјинске цркве, била би да Московска патријаршија „пошаље архијереја у Турску у рангу егзарха, који ц́е служити у цркви у љетњој резиденцији Амбасаде и Генералнога конзулата Русије у предграђу Истанбула [Беyоğлу, дистрихт на европској обали Истанбула – прим.а], а јереји из те духовне мисије могу задовољавати и потребе велике војске руских православних туриста у Турској”.

„Катехон”, тхинк танк организација блиска тајним службама Русије, испред које наступа Михаил Јакушев, финансира у Црној Гори релативно познати Константин В. Малофејев, тајкун, власник ТВ „Царьград”. Малофејев је 2015. и 2016. платио церемоније Српске православне цркве са доласком „благодатнога огња” у Црну Гору, етц.

Према Јакушеву, узевши у обзир сјајне везе Владимира Путина и Реџепа Ердогана, наводно, отвара се хоризонт и других контрамјера према Цариградској патријаршији.

„Ако аутокефална црква расколника, коју [у Украјини] прогласи Фанар, заузме храмове Московске патријаршије”, казао је Јакушев, „треба преговарати са турским секуларним властима и исламским духовним ауторитетима да Божију службу у цркви Свете Софије служи архијереј Московске патријаршије, а такође му обезбиједити дозволу за изградњу православних цркава у Турској или за врац́ање напуштених, да би се православна богослужења могла обновти”.

Да на ту тему можда већ постоји план указује и изјава за „РИА Новости” члана једне од синодалних комисија Мосовске патријаршије универзитетскога професора др Александара Шчипкова:

„Огроман број наше пастве налази се ван граница Русије, између осталога у Турској. Они одлазе у храмове Цариградске патријаршије и могу тамо да се исповиједају и причешћују. У случају прекида литургијске заједнице са Цариградом, неће више имати такву могућност. Дакле, наша Црква мораће предузети извјесне кораке ради вођења духовне бриге о Русима у иностранству. Мораћемо да отварамо парохије, да градимо храмове и да шаљемо тамо свештенике”.

Владимир Јовановић, "Антена М"