Према суду Јована Ћулибрка, предсједника УО Музеја жртава геноцида, изложба „Јасеновац, право на незаборав“ приказана у сједишту УН у Њујорку, без одређених „корекција“ не може да се изложи у Израелу.

Средином 2016. године имао сам част да будем позван у Министарство спољних послова Србије поводом припрема за изложбу „Јасеновац, право на незаборав“, државног пројекта којим је Србија требала да свијету објелодани истину о Јасеновцу. Почетком децембра исте године, координатор пројекта, амбасадор Љиљана Никшић показала ми је у Музеју дипломатије Министарства спољних послова Србије, не кријући задовољство, првих неколико тек завршених изложбених паноа.

Видећи на једном паноу истакнут број од 700.000 жртава Јасеновца, питао сам да ли је у пројекат укључен Музеј жртава геноцида и Владика Јован Ћулибрк, предсједник Одбора за Јасеновац САС СПЦ. Када ми је речено да „још нису али ће бити“ одговорио сам да не вјерујем да ће се то уопште десити а као разлог показао прстом на број жртава.

Изложба, резултат синергије научних кругова Србије и Израела, крајем јануара 2017. постављена је у Њу Џерзију а годину дана касније и у згради УН у Њујорку.

Изложбу је отворио Министар спољних послова Ивица Дачић и у свом обраћању нагласио да је по броју жртава, који се свакако мери стотинама хиљада, Јасеновац једнак великим нацистичким концентрационим логорима. Поручио је и да је потребно јавно осудити сваку врсту историјског ревизионизма који негира злочине приказане на паноима и који је у сукобу са темељним антифашистичким вредностима. Упозорио је и да не смијемо дозволити насилно и перфидно мијењање погледа на прошлост и историјске чињенице, јер се тиме релативизују и негирају геноцидне и злочиначке политике према цијелим народима у прошлости”.

Изложба је добила подршку од многих државних институција Србије и Српске, јер је прије излагања у Њујорку, у априлу 2017. године била представљена дипломатским представницима у Београду, српским парламентарцима и цјелокупној српској јавности у згради Народне скупштине Републике Србије. Мада је изложба изазвала протест и бунт код Хрвата, најављено је да ће бити представљена и у Израелу, у меморијалном центру за жртве и хероје Холокауста Јад Вашем.

Свега неколико дана након отварања изложбе у Њујорку, у Београду је одржана сједница Комисије за уређење „Старог сајмишта“ којом је предсједавао Епископ Јован Ћулибрк, њен предсједник.

Поред чланова Комисије, сједници су присуствовали и представници амбасаде СР Њемачке у Београду, представница политичког савјета амбасаде САД-а, представници амбасаде Државе Израел у Београду као и представници удружења Тераформинг и фондације Хајнрих Бел.

На сједници су поред осталог, разматрани и ефекти изложбе о Јасеновцу отворене у сједишту Уједињених нација у Њујорку, коју је отворио потпредсједник Владе Ивица Дачић.

Из записника са те сједнице преносим у цијелости дискусију предсједника комисије на тему изложбе:

ЗАПИСНИК

Са тридесетпрве седнице Комисије за утврђивање програмских садржаја и давања предлога модела управљања Меморијалним комплексом на “Старом београдском сајмишту“, одржане 29. јануара 2018. године.

Јован Ћулибрк је пренео утиске о изложби, нагласивши да Србија свакако има право да организује такву изложбу, а, са друге стране, приказана изложба је непрофесионална и није стручно припремљена (коришћени су подаци о жртвама, начињени након Другог светског рата, не осврћући се на каснија научна истраживања) – и да је очигледно да прави експерти нису били укључени у њено припремање.

У светлу припрема исте изложбе за гостовање у Израелу, важно је не поновити исте грешке и знатно озбиљније је припремити, почев од тога да је неопходно ангажовати екперте у овој области, и водити рачуна о правим историјским подацима, са чиме су се сложили сви чланови Комисије.

Јован Ћулибрк је скренуо пажњу и на говор потпредседника владе Ивице Дачића, који је био коректан и примеренији тематици од саме изложбе.

(Крај цитата)

Колико ми је познато, у јавности за сада нема најаве о постављању изложбе „Јасеновац, право на незаборав“ у Израелу.

Да ли ће и у којој мјери изложбена поставка бити „коригована“, остаје да видимо.

Извор: „Јадовно“