Интернет је омогућио двосмернo медијско општење. Уредници више нису господари медија у комуникацином поступку, јер у њему активно учествује јавност, а појавили су се и нови начини злоупотребе комуникационог поступка. Ове чињенице су подигле значај астротурфинга толико, да су безбедносни разлози навели владе моћих држава формирају јединице за борбу на интернету.

 Основно о астротурфингу

 У теоријском смислу је појам астротурфинга у суштини врста манипулације јавном свешћу (на Западу радије кажу „креирање“ става, или мишљења јавности) којом се публика уверава да постоји одређени природни општи став јавности, а у ствари се ради о вештачки изазваном, развијеном, унапред одређеном и наметнутом ставу мале групе људи.

Иако се „креирање“ јавног мњења може доводити у везу са античком реториком, верским говорништвом и есејистиком модерног доба, основ ове појаве изложен је у радовима Гистава Лебона (Француска) и Ванса Пакарда (САД). Не сме се заборавити, Лебонову доктрину и америчку праксу маркетиншке пропаганде ради политичких циљева први је у историји практично спојио Јозеф Гебелс. Нешто пре нациста, медијску манипулацију свешћу су ради политичких циљева на пре свих покушали да развију пропагандисти Лењиновог доба СССР, користећи достигнућа руске модерне, али је тај покушај брзо замро.

Дакле, ради се о опсежној операцији манипулације свешћу. Иако је појава  знатно старија  од интернета, наша јавност уопшште није имала појма о астротурфингу док се није појавила могућност брзог постављања коментара на електронским друштвеним мрежама и коментарисања текстова. Ова појава је развила  могућност неограниченог анонимног коментарисања текстова на друштвеним мрежама и електронским ауторским текстовима. Електронски медији, појава, блогова, коментатора и друштвених мрежа су довели до наглог развоја и мешања медијских улога, пошто се менаџмент уређивања медија одједном нашао под истовременим притиском именованих и потом све чешће неименованих учесника из публике који могу да утичу на промену става читаоца, емоције и општег утиска објављене информације. Ово је у суштини представљало нов комуниколошки проблем, који је до недавно био под потпуном контролом уредника. Ради се о томе да је развојем електронских медија сасвим разбијена комуниколошка концепција у којој су уредник, колумниста и новинар били активни учесници и носиоци процеса преноса информације по утврђеном  правцу, у смеру ка читаоцу, у поступку који није могао бити двосмеран. Ствари су се из корена промениле, па се дешавало да способни астрофурфери коментарима и постављањем других садржаја чак сасвим преокрену смисао информације или њен утисак, али и да то читаоцима представе као „став јавности“, „већине“ или чак „општи став“.

Астротурфинг на интернету

Субјекте који врше астротурфинг (Astroturfing) на интернету наука назива астротурферима (код нас се погрешпно називају „ботовима“ internet bot), што је жаргонски израз за софтверске роботе, програмиране кибернетске ентитете који аутономно делују у задатом циљу). Међутим, пошто је астротурфинг старији од интернета, астротурфери су пре појаве интернета и друштвених мрежа називани grassroots.

У одређеном, комерцијалном и политичком циљу, спонзори су организовали грасрутере у фронт-групе (front groops), одељке већих јединствених фронт организација (front organisations) преко којих је њихов рад коначно контролисан од стране спонзора. Астротурфинг је менаџерски гледано, део сложеније целине – лобирања (lobbying) и део је опресивног групног рада (oppresive group work) o којем је доступна импозантна и непосредно доступна литература на енгелском језику. Не сме се никад заборавити да наука астротурфинг без изузетка сматра агресивним видом лобирања. То је вид виралног поступања у комуникологији и маркетингу.

Папетери (тзв. „ботови“), њихова техника рада и терминологија

 Оперативна техника у астротурфингу подразумева ступање астротурфера у намењену му улогу  глумљења особеног идентитета. На интернету се улога пропагандисте у астротурфингу назива „луткар“ (puppeter) а код нас уобичајено „бот“, јер је сваки посебан идентитет под којим лажно  наступа назван sockpuppet по лутки у дечјем позоришту која се као рукавица навлачи на руку у представама дечјег позоришта. Такав пропагандиста може играти више идентитетских улога, а по потреби може наступати анонимно, под шифром (nickname), лажним именом или глумити конкретну постојећу личност, чак преузети име, фотографију и друга идентитетска обележја конкретно постојећег лица које о томе нема појма. Последње се понекад врши у негативној политичкој пропаганди и уме да буде веома иритирајуће и постане крађа личног права. Ипак упркос могућности за скривање IP адресе, путем Proxy програма, на крају се ипак може лоцирати и идентификовати онај ко злоупотреби туђ идентитет. Последице могу бити различите, од хакерских мера до кривичног гоњења.

Астротурфери пропагандисти на интернету су се најпре појављивали као анонимни блогери употребљавајући могућност коментарисања у форми интернет дневника (blog). Иако блогови и данас постоје, њихова улога у астротурфингу је брзо превазиђена и блогови се даље користе у сасвим друге сврхе.

Корак даље су омогућили интернет форуми и друштвене мреже где се могла водити непосредна дискусија под скривеним и лажним идетитетом. Пропагандисти за астротурфинг на интернету од тада често стварају мноштво привидних идентитета (sockpuppets), па у циљу стварања илузије дискусије и режирају привидне расправе. Ово може бити  вид false flag маркетинга.

Успешни пропагандисти у стању су да на мрежи изведу симулацију напада којом одстрањују из дискусије непожељног саговорника (Sybil attack). По успеху таквог напада (успех је одстрањење или преумљење непријатног и неподобног дискутанта), напад се завршава емоционално опуштајућом дискусијом. Важно је створити привид сагласности дискутаната, како би се олакшало протурање подобног става симулацијом велике подршке дискутаната. Овај начин  се назива Ballot stuffing. Наука о маркетингу тај начин сматра маркетиншкм техником, назива је stealth marketing и подводи је под шири појам guerilla marketing.

Веома успешни пропагандисти у астротурфингу стварају лажне идентитете да би ихкористили дуготрајно и свеобухватно, па постају препознатљиви на интернету. Такве идентитете називају Strawman sockpuppet, од Straw Man – страшило). Они имају важну улогу, нарочито када се у сукобу различитих група пропагандиста за астротурфинг на интернету сударе екипе који заступају сукобљене интересе различитих спонзора. Strawmаn sockpuppet као пропагандиста за специјалне акције тада по потреби може да буде упоребљен као ентитет за менаџерску улогу, који тренутно оперативно координише рад нижих пропагандиста и употреби дискусију и ради интереса заједничког спонзора операције. За случај неуспеха у циљу успостављања  контроле над дискусијом и наметања ставова, упорно скреће тему и замењује тезе (trolling) како би дискусију обесмислили.

Постоје и посебни специјалисти за овај вид контра-пропагандне борбе, које називају интернет троловима (Internet troll). Ово контра-пропагандно дејство је вид кризног менаџмента у онлајн комуникацији када она доспе ван уобичајене ван контроле спонзора астротурфинга.

Постоје и такви „sockpuppets“ које користе агенти од утицаја, односно агенти-провокатори. Сва техника оперативног учешћа у дискусији ових пропагандиста је веома агресивна, првенствено утиче на емоцију дискутаната и публике. Посебно агресиван вид напада на дискутанта је учестало вређање неподобног коментатора, коришћења софизама, цитата извађених из контекста, замене теза и другихтрикова демагогије и еристике, у циљу изазивања преумљења противника, његовог повлачења из дискусије или другог вида понашања који би им био користан. Такав напад уз велико мноштво сокпапета се назива сајбер-стрељање (Cyberbullying) противника.

Наравно, у оваквим диригованим условима обични дискутанти на интернету, мимо политичке координације, мимо циљева лобиста и спонзора почињу да се и сами понашају налик папетерима. Њих прави професионални папетери називају мит-папетерима (meat puppets, врло блиско смислу нашег израза „пијун“). Њихово стање је последица „заразе“ политичком пропагандом, о којој говори још Гистав Лебон. Учесници који се супротстављају астротурферима и очувају лично становиште у дискусији на интернету, често потпуно несвесно прихватају агресивне технике супротне стране. Искусни строумен сокпапетери препознају ту ситуацију, па овакве дискутанте често употребе као корисне идиоте (Useful idiot) или марионете (Shill) у дискусији.

Велики правни системи, нарочито англосаксонски, давно су донели прописе против астротурфинга.

Теорија o астротурфингу:

У САД се теоријом астротурфинга бави углавном група научника на универзитету у Индијани (Томас Лајон, Џон Максвел и други) још од 2002. Значајна је студија Џерија Мекија из Сан Дијега из 2008. г. Кетрин Галагер је 2014. г. такође објавила значајан рад о астротурфингу.

Прво истраживање код нас објавила је Београдска отворена школа 2007. године. Далибор Петровић, социолог са Саобраћајног факултета писао је о интернету са тематском оријентацијом на персонално умрежавање 2008. г. Код нас је први научни зборник на ову тему (Интернет и друштво)  објављен тек 2014. г. Значајан је рад којег је објавила Николина Љепава. Центар за нове медије и Фонд за отворено друштво су извели социјални експеримент о Атротурфингу преко друштвених мрежа почетком 2015. г, како би истражили могућност употребе астротурфера на интернету, под називом „ботови“.

Извор: „Цеопом-истина“