Можда ћу некима постати помало досадан, али копка ме да ипак није случајност да се је истамбулски "папа" Бартоломео баш случајно нашао кријући се (не-успјешно) од јавности још 2016. године на тлу наше (а и Порфиријеве) митрополије на Бледу у Словенији.

Критски "сабор" је политички сабор који је организован од стране српских непријатеља и циљ његовог одржавања полако излази на видјело.

Иако се ради о глави нама Србима (Црна Гора и Македонија, питање дана), ми још увијек као гуске у магли тумарамо по оној "нећу Тити, наћу Дражи - ај у шуму па ме тражи. А тајни састанци са католичком " браћом" нису непознаница нашем митрополиту, само ето све се сазна (и постоје докази).

И да бих разобличио епископоманију, морам написати једну занимљиву, како је ко разумије, причицу:

Неки сеоски свештеник је видео групу мјештана који би до цркве довезли жене на Литургију, а они  би их чекали у оближњој кафани. И тако оде он једне прилике и рече им: "Било би добро да понекад и до храма дошетате". И добио је занимљив одговор: "Драги оче, зар није боље да смо у кафани и мислимо на Цркву, него да смо у Цркви па да мислимо на кафану.“

Опрости ми Боже ако гријешим.

Миро Рајлић, Ново Место