header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Захвалност Богу
Захвалност Богу Штампај Е-пошта
уторак, 20 новембар 2018

 Живела два пустињака у некој оронулој колиби. Делили су једини собичак који су имали. Дане су проводили проповедајући по околним селима.

        Једног дана су затекли свој скромни дом разрушен олујом. Од њихове собице, није остало нити пола простора, поломљен креветац… и ништа осим тога…

Млађи проповедник, очајан, паде на колена.

– О Боже! – завапи. – Како си нам могао ово учинити! Зашто?! Зар не видиш да смо живот посветили теби, ходамо около, говоримо како си милостив и помажеш, а ти допустиш да нам невреме разруши једини дом… – викао је, на коленима – очајан.

Старији проповедник је ћутао. Клечећи у тишини, склопљених руку, молио се спокојна израза лица.

– Како можеш тако стајати кад нам је пола собе разрушено? Како можеш веровати да Бог спашава, након овога? – упита га нервозно млађи проповедник.

– Сад верујем још чвршће – одговори с осмехом старији. И захваљујем му јер нам је ипак оставио пола собице. Да Бог не помаже, не би затекли ни даске од ове наше колибе. А нас је ипак, дочекало пола… Имамо и даље кров над главом, имамо где лећи… Шта више хоћеш?

Тако често узимамо здраво за готово чињеницу да се будимо: ако се, рецимо, пробудимо лоше воље, мука нам је јер смо слабовољни, а заборављамо дар да смо се пробудили, да имамо прилику у том дану направити нешто ново, другачије, за себе и свет.

Научимо се бити захвални на лепим тренуцима, али и и спокојно живети у оним болним данима кад нас очај почиње свладавати.

Корак по корак почнимо живети из захвалности…

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 8 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 ДАНАС ПРОСЛАВЉАМО:

БОГОЈАВЉЕЊЕ

+ + +

ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.