Поштовано уредништво,

Обавештени смо да је потписан уговор о поклањању римо-католичког храма Срца Исусовог Црквеној заједници у Инсбруку (овде:). Веома добро је познато да је пожртвовањем  пређашњег пароха, захваљујући којем је ова парохија заживела, верни народ у Инсбруку отпочето прикупљање новца за решење свог будућег храма.

Поред црквеног, био  је организован посебан грађевински одбор који се редовно састајао и консултвовао о могућим понудама и решењима. Прикупљао се новац разговором у Цркви али и посећујући парохијане од куће до куће и сведочећи насушну потребу за сопстеним  Православним храмом. У то време у овој парохији сакупљен је највећи део садашње суме.  Тадашњи свештеник није хтео да донесе никакву одлуку без разговора и саветовања са својим сарадницима из грађевинског одбора. Плодови тога истинског пастирског рада на живој Цркви осећају се и данас у Ц.О. у Инсбруку. Поменути свештеник је сматрао да само ″жива Црква″  (сабрање верног народа) може градити будући Правослани храм! Водило се рачуна о томе да се не прихватају понуде које имају ткз.  Denkmalschutz односно који се налазе под заштитом споменика. Циљ је био да се будућим генерацијама у Инсбруку омогући и остави такав храм који ће сво њихово биће у сваком погледу трајно везивати за наше Свето Православље. Потоњи свештеници су такође на свој начин и према својим могућностима наставили овај веома значајан подухват за инсбрушку парохију. Све до доласке садашњег свештеника који од само почетка показује нереалне амбиције и да што пре реши питање новог храма. У чију славу и част? Изабран је нови  црквени одбор од људи који, уз дужно поштовање, нису дорасли том задужењу нити би се осмелили  да упуте било какву конструктивну критику на предлоге и одлуке свештеника. Стиче се утисак да Црквени одбор само формално постоји јер чак и туторски посао обавља попадија ! Следствено томе верни народ се обавештава о важним одлукама за Црквену општину тек када је све окончано. При томе се очекује да тај  исти верни народ материјално подржи све одлуке за које никада није био питан, а тичу се његовог духовног живота у Цркви. Овог пута је претерана свака мера!

Верник из Тирола