По препоруци једног нашег сарадника  објавили смо интервју господина Слободана Стојичевића под насловом "Америка води мрежни рат против Срба" (овде:). У интервјуу он износи низ значајних информација, и на један особит начин сагледава опасности и претње којима је српски народ данас изложен. Међутим, његово виђење збивања у Српској Православној Цркви је површно, паушално и погрешно.

 Између осталог, он каже да код нас постоје „одређене међусобоно супротстављене унутар црквене групе“, кроз чије се „истовремено финансирање“, против наше Цркве води мрежни рат. Господине Стојичевић не наводи које су то групе. Међутим, с обзиром да само пар реченица даље помиње „зилоте“ и „новотарце“, може се претпоставити да мисли на те „групе“. С обзиром да  је темама којима се бави у својој књизи, пред себе поставио висок задатак, за такав рад је било потребно темељније познавање ситуације и чињеница.

Пре свега, у Српској Цркви не постоје две супротстављене групе. Нити су прва група „зилоти“, под знацима навода, како код господина Стојичевића то стоји. Реч зилот долази од грчког ζηλωτής - зилотос и јеврејског קנאי - канај што значи ревнитељ. Зилот је, рецимо, био и Свети Јован Крститељ. Примењена на СПЦ, реч зилот значи исто што и реч Светосавац. Зилот у Србији је, дакле, ревнитељ за Светосавље, које је, по речима Светог Владике Николаја, православно хришћанство српског стила и искуства. Стога, ту се не ради о групи, нити покрету, већ о верном народу. О онима који се, из љубави, боре да очувају своју веру и црквени поредак каквим су их наследили од својих предака.

Друга, по речима господина Стојичевића, група су "новотарци". Међутим, они јесу НОВОТАРЦИ, без наводника. Ко су они? Најпростије речено, то су непријатељи Светосавља, национал-патриотски издајници и изроди. Још простије - продане душе. То и господин Стојичевић тврди, само увијено у обланду, говорећи да је један од декана Богословског факултета у Београду повезан са Сорошом.

Сукоб зилота и новотараца, господин Стојичевић назива “надмудривањем“. То је ниподаштавајућа квалификација оног што се заиста догађа. Јер реч је о одсудној бици, дубокој и мистичкој, са тежим последицама од оне на Косову Пољу. Реч је о рату Крста и некрста, светлости и таме, правде и безакоња, Цркве Божије и синогоге Сатанине. Светосавци ову битку не смеју да изгубе, јер ако би је изгубили, Србаља не би остало ни за под једну шљиву, а од српских земаља и градова ни камен на камену.

Шта је у суштини овог сукоба? Светосавци бране скоро двомиленијумски светоотачки и светопредањски богослужбени поредак, а новотарци га руше и уводе неки свој, заснован на папско-протестантским бесословљењима и гатањима. У Српској Православној Цркви су владали мир и слога, све док новотарци нису почели, пре три деценије, да кваре веру и руше црквени поредак. Они, попут Јуде богоиздајника, за крваве сребренике спроводе опаки план екуменистичке и мондијалистичке белосветске багре. Јер светски сатанисти добро знају да српски народ и Српска Православна Црква (али и сав православни свет) неће бити поражени све док литургијски поредак остане неизмењен. Све док службе у нашим храмовима буду благодатне, дотле ће и Бог бити са нама, а тада ко ће против нас?!   (ср. Рим. 8,31). То је мистичка армагедонска битка.

„Јер ћу дати мир земљи, те ћете спавати а неће бити никога да вас плаши; учинићу, те ће нестати зле звери из земље, и мач неће пролазити преко ваше земље. Него ћете терати непријатеље своје, и падаће пред вама од мача. Вас ће петорица терати стотину, а вас стотина тераће десет хиљада, и падаће непријатељи ваши пред вама од мача. И обратићу се к вама, и учинићу вам да растете, и умножићу вас, и утврдићу завет свој с вама... И ходићу међу вама, и бићу вам Бог, и ви ћете бити мој народ“ (3. Мој. 26, 6-12).

Господин Стојичевић, у борби истине и лажи, Светосаваца и новотараца, не сврстава себе ни уз једне ни уз друге.  Он  сврстава себе у једну, сасвим трећу скупину, у групу неутралних:

„У књизи сам покушао да скренем пажњу нашем клиру и документујем ове технике а да при том не заузимам лични став о некој од струја или о некоме лично унутар Цркве.“ 

Шта то значи? То значи да је господин Стојичевић неутралац. А Свети Владика Николај о неутралцима говори:

„Сам Бог је одбацио као проклете оне, који су неутрални у пресудним борбама између Христа и антихриста. Сведочанство о томе налазимо у последњој књизи Светога Писма, где Христос заповеда еванђелисту Јовану, да напише цркву у Лаодикији и да каже: „Знам да нијеси ни студен ни врућ. О да си студен или врућ! Но, како нијеси ни студен ни врућ, избљуваћу те."

Ни студени ни врући у Лаодикији били су они, који су се називали хришћанима, али су у исто време узимали учешћа у паганским светковинама и држали незнабожачке обичаје. Ни студени ни врући у време Косовске битке били су они Срби, који нису хтели на Косово из бојазни од мухамеданске силе. Доцније су се многи од тих неутралаца потурчили.

Господар Вук Бранковић био је типичан неутралац у то време. Ни студен ни врућ. Он је остао проклет не зато, што није дошао на Косово, нити зато што се борио уз Турке против Срба, Не! Него само зато што је остао неутралан у току битке, која је решила судбину Србије и Балкана за пола хиљаде година. Рачунао је, да ако Срби победе, он је ту с њима, као Србин и још Кнежев зет. Ако ли пак Турци победе, они ће му бити благонаклони, пошто се није борио против њих. Рачун погрешан. Ускоро после битке један турски паша рекао му је: „Када ти ниси био веран своме цару, како ћеш бити веран моме цару?" Проклет од Срба, презрен је био од Турака. Тако је неутрални Вук изгубио оба царства, и небеско и земаљско. И остао је проклет у народу српском. То су његови потомци горко осећали и често се јадали, како их проклетство Вука ужасно погађа...

Страх и рачун ствара од људи неутралце. Луд страх и погрешан рачун, као и Вуков. Лудим страхом за себе и своје сроднике и погрешним рачуном они навлаче проклетство Божје и народно на себе и на децу своју баш исто онако као и неутрални Вук Бранковић...

Неутралност је издајство Христа. Јер ко може да помогне истину против лажи а не помогне је, тај помаже лаж. И ко може да помогне правду против неправде, а не помогне је, тај помаже неправду. У борби истине и лажи, и правде, неутралност значи помагање зла. Христос је као оштрим мачем поделио људе у две групе рекавши: „Ко није са мном, против мене је." Они, који нису ни врући ни хладни, дакле, неутрални, Њему су одвратни.

Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа.“

Дакле, у Српској Православној Цркви постоје две супротстављене стране: са једне стране су СВЕТОСАВЦИ – КРСТОНОСЦИ, а са друге НОВОТАРЦИ – КРСТОЛОМЦИ. Постоји и трећа скупина - НЕУТРАЛЦИ.

Ми желимо господину Стојичевићу да му дело буде богооугодно и да одлучно, ДЕЛИМА, уврсти себе у Светосавце – Крстоносце, а  никада у проклете новотарце или неутралце! Амин, Боже дај!

Фото у наслову: новотарци туку вернике у цркви у селу Душковци, Епархија жичка, на Духове 2008. године.