header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow АПОКАЛИПСА arrow Ексклузивно! – страшно знамење: у Хеврону пао Мамријски дуб! (фото)
Ексклузивно! – страшно знамење: у Хеврону пао Мамријски дуб! (фото) Штампај Е-пошта
недеља, 10 фебруар 2019

 Постоји предање да крај света неће доћи док год Мамријски дуб, стар око 5.000 година, живи и цвета...

Мамријски дуб, или Храст Авраамов, је дрво под којим је праотац Авраам примио Свету Тројицу која га је посетила у лику три анђела. Библија о томе каже: Послије му се јави Господ у равници Мамријској кад сјеђаше на вратима пред шатором својим у подне“ (Постање 18, 1). Авраам је предложио тројици анђела, који су му се јавили у облику путника: „Господе, ако сам нашао милост пред тобом, немој проћи слуге својега. Да вам донесемо мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овијем дрветом" (Пост 18, 1-4)“.

 Мамријски дуб се налазио на територији манастира Свете Тројице у Хеврону, 3 км северозападно од пештере Махпела, на Западној обали реке Јордан, у Палестинској аутономији.

Постоји веровање да крај света неће доћи док год Мамријски дуб живи и цвета. Када је његово стабло почело да се суши, деведесетих година прошлог века, људи су са ужасом чекали предстојеће страшне догађаје. Овај "вечнозелени" палестински дуб (лат. Quercus calliprinos), стар око 5.000 година, имао је зелене младице све до јуче, 9.2.2019. године, када је пао.

Света Тројица код Мамријског Дуба - икона Андреја Рубљова

 Страшно знамење и Божији позив на покајање су ту. „Ко има уши да чује нека чује“ (Мт. 13,9).

Детаљније о Мамријском дубу прочитати у прилогу који следи после прилога са фотографијама.

Уредништво

+ + +

 

 

+ + +

Главна атракција Хеврона је храст у Мамрији. Већина верујућих ходочасника, углавном долази из земаља бившег ЗНД-а и Грчке, који долазе у Свету земљу, обилазе и поклањају се светињама, формирајући крст од Хеврона до Галилеје и од Јордана до Јафе. Јер се каже: "Устани, прођи кроз ову земљу у дужину и ширину". Тако је, према ономе што је написано у Књизи Постанка.

Хеврон привлачи ходочаснике, ништа мање него Галилеја или Јерусалим. И мамријски храст је један од разлога за то.

Мислим да многи људи знају која је то врста храста и шта је са њим у вези. Али укратко да се присетимо да је ово најстарије дрво под којим је Аврам разговорао са Богом. "Послије му се јави Господ у равници Мамријској кад сјеђаше на вратима пред шатором својим у подне. Подигавши очи своје погледа, и гле, три човјека стајаху према њему. И угледавши их потрча им на сусрет испред врата шатора својега, и поклони се до земље. И рече: Господе, ако сам нашао милост пред тобом, немој проћи слуге својега. Да вам донесемо мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овијем дрветом" (Пост 18, 1-4). И овде је примио Господња обећања, укључујући и обећање о Исаковом рођењу: "А један између њих рече: до године у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина". (Пост 18,10).

Тада овај храст није био сам и био је једно од зелених површина шуме храста лужњака, одакле је и добио име. Мамрија се први пут спомиње у Књизи Постанка као место где је Аврам живео и где је направио олтар Богу.

Ово дрво је открио архимандрит Антонин Капустин, иначе вођа руске црквене мисије. Године 1868. Капустин је купио земљиште, на којем је растао овај чувени храст. А касније, недалеко од њега, подигнут је манастир, наравно, по имену Свете Тројице. Уосталом, икона Свете Тројице традиционално приказује дрво у чијој је сенци Аврам припремио оброк за тројицу путника, који су представљали Свету Тројицу.

Узгред, овај храст уопште није онакав храст на какве смо ми навикли. Ово је зимзелени палестински храст, чији је пречник дебла око 7 метара, затим је дебло било подељено у три масивне гране, које симболизују Свету и нераздељиву Тројицу.

Али да се вратимо на куповину овог храста од стране архимандрита. Претходно је место припадало извесном Палестинцу по имену Ибрахим Шалуди. И чувао је ово место. И то не толико због неких религиозних разлога, већ због користи: он је продавао гране, листове чворове са Мамријског храста. На крају, представници руске црквене мисије купили су овај локалитет 1868. године и почели га оплемењивати.

Већ 22. маја 1871. године, на дан Светог Николе Чудотворца, прва Божанска Литургија је служена под сенком Мамвријског храста. Од тада се појавила традиција, да се  трећег дана Духова служи Света Литургија на преносном трону испод дрвета. На празник Духова, Света Литургија се служи у Јерусалиму у храму Свете Тројице, а сутрадан - у капели Светог Духа хевронског храма.

"Људи верују: док год је храст зелен, живећемо!"

Постоји веровање да крај свијета неће доћи док год Мамријски храст живи и цвета. Људи вјерују: док год је храст зелен, до тада живимо! А када је стабло почело да пресушује деведесетих, људи су са ужасом размишљали о предстојећем крају свијета, који су медији обећали 2000. године. Но је Бог милостив. Онда смо очекивали крај света, који су нам Маје предвидели 2012. године. И опет -. ништа.

Али хришћани су забринути: храст је почео да се суши, да ли се остварује древно веровање? Ипак, ипак морате узети у обзир суву и врућу климу. Монаси су били збуњени и измислили су посебан систем за наводњавање. И не тако давно, поред осушеног дебла, откривен је млади зелени изданак! А то значи веру у обновљени живот!

До данас, Мамвријски храст је суво, веома масивно стабло, подржано гвозденим потпорњима, ограђено оградом, јер многи туристи, упркос забранама, и даље покушавају да ухвате комад коре или чвор овог светог дрвета.

Хеврон, а тиме и Мамријски храст, налазе се на западној обали Јордана. Ово је територија Палестинске управе, а појединачно путовање тамо се не препоручује из разлога личне сигурности. Дакле, свако ко жели да види храстов гигант боље му је да се придружи групи ходочасника, која је организовано одлази до некадашње храстове шуме Мамрије. 

Узгред, два друга, не тако велика, храста расту у близини, а ходочасници их називају Сариним и Исаковим храстом. Али тако су само названи и нема легенде о њима.

Превод са руског: „Веронаука“

Извор: pravoslavie.fm

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 11 фебруар 2019 )
 
< Претходно   Следеће >

© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.