Слика – папа љуби руку Ротшилду

ШТА ХРИШЋАНСТВО ИМА ЗАЈЕДНИЧКО СА ЈУДАИЗМОМ? 

Неосноване су и неутемељене, а зависно из чијих уста излазе – и малициозне, тезе неких квазитеолога и квазиисторичара да је Хришћанство произашло из јудаизма, уосталом као и ислам. Кажу, Хришћанство има своје корене у јудаизму.

Сама поставка ове доктрине је ненаучна. Стога морамо прво нагласити шта је Хришћанство.

Хришћанство је Богом откривена религија, која се заснива на отеловљењу (оваплоћењу) Божјег Сина у свету, Његовој добровољној искупитељској жртви на Крсту за спасење људског рода од робовања греху, ђаволу и смрти, и Његовом васкрсењу из мртвих. Дакле, оно је Божанско откровење људском роду и отварање до тад затворене капије спасења кроз васкрслог Богочовека Исуса Христа.   

Стари Завет представља обећање изабраном народу о доласку месије у свет. Нови Завет представља испуњење обећања. Нови Завет у Старом се скрива, Стари Завет у Новом се открива. Обећање од Бога је уручено народу старог Израиља, у древна времена једином монотеистичком народу, који се назива Израиљци. (Дискутабилно је колико је био „једини“, ако нам је познат један историјски период старог Египта када се обожавало само једно врховно божанство, у време фараона Ехнатона; и колико је то било под утицајем Израиљаца – како званична историја религије тврди. Јер, на тим супросторима живели и мисирски Срби…). 

Назив Јевреји је новијег датума, када тај народ више није био тако монолитан као из старозаветних књига. После разорења јерусалимског Храма (70-е године), а поготово после неуспеле револуције против Римске империје (средина II века) под вођством Бар Кохбе (Син Звезде), када је цео Јерусалим разорен и преоран од Римљана, Јевреји су протерани из Палестине (Јудеје) и разасути су по целом тада културном свету. А од времена Христа, новим Израиљом сматрају се они народи који су прихватили Исуса за обећаног Месију; у сваком случају то нису Јевреји који су Христа убили, чиме им је за сва времена одузет епитет изабраног народа. 

Према Ф. М. Достојевском, Јевреји (одн. врховно духовно и световно јудејско тело – Синедрион) су Христа предали римском намеснику Пилату на смрт, првенствено зато што је њихове трговце и мењаче бичем истерао из Храма јерусалимског. Затим им је запретио да од Дома његовог Оца они неће правити пећину разбојничку. Они Му то никако и никада нису могли опростити! 

Свети Апостол Јован Богослов, у свом Јеванђељу, пише како Спаситељ назива Јудејце „не Божјом децом, него децом ђавола“. Јованово Јеванђеље је настало доста касније од Матејевог, Марковог и Лукиног, негде око стоте године по рођењу Христовом. И за разлику од предходне тројице Јеванђелиста, где се описује како „руља (демос)“ урла пред Пилатом „… распни га, распни!“, у Јеванђељу Јовановом недвосмислено стоји: „… и Јудејци повикаше…“ да Пилат ослободи разбојника Вараву и разапне Богочовека и Спаситеља. И на Пилатово, како он не налази никакве кривице на овом Човеку, те да они ипак преиспитају своју осуду, Јудејци још громогласније заурлаше „распни га, распни… крв Његова на нас и на нашу децу!“. Ни не чуди што су после њихови рабини Св. Јована Богослова, и омиљеног ученика Христовог, (иначе етничког Јеврејина) назвали „првим антисемитом“(?!). Узгред, Апостол Јован Богослов је највише и пострадао у животу од Јевреја. Уопште, Хришћани су и после Миланског едикта највише били прогоњени управо од Јевреја, тзв.“месијанског народа“ који у великој већини тек ишчекује свога месију… Њихов месија треба да оствари царство земаљско, сушту супротност Царству Небеском какво је донео Христос свим народима који признају Њега за Сина Божјег и Спаситеља човечанства. У ту сврху мора бити саграђен тзв. трећи Храм у Јерусалиму где планирају ТОГ да устоличе. Стога Јудеисти, одн. они духовни и биолошки наследници и следбеници Христових убица, у служби ТОГа граде духовну инфраструктуру… практично пуна два миленијума.      

У склопу те духовне инфраструктуре сачинили су и своје сакралне списе. Књига Талмуд настала је у IV и V веку. Већина Јевреја у свету прихвата Талмуд за „свету књигу“ и остаје духовно равнодушна према Тори, одн. Мојсијевом Закону. Мада декларативно позивање на Мојсија и даље траје. Наравно, остало је и оних ортодоксних Јевреја верних Богу Аврамовом, Исаковом и Јаковљевом, као и Мојсијевом Закону. 

У Средњем веку настаје Кабала, неојудаистичка езотеријска књига иницијација. Нетрпељивост према Христу и Хришћанству Кабалом прераста у нетрпељивост према свему што је нејеврејско. Мада, и Талмуд и Кабала одишу нескривеним презиром према Христу, Пресветој Богородици, Апостолима и уопште Хришћанству. 

ЗБЛИЖАВАЊЕ ЈУДАИЗМА СА ВАТИКАНОМ 

Др Јустин Поповић говори о три највећа пада човекова у људској историји: Адамов, Јудин (Искариотског) и Папин пад. Пад римског папе се догодио негде у VIII веку. 

Владика Николај Велимировић сматра да се Европа (тј. Запад) послужила Христом само као мостом из варварства некултурног ка варварству културном, тј. из варварства невештог ка варварству вештом. Из ових Владикиних речи сасвим јасно увиђамо да Христос, практично, никада и није истински обитавао на Западу. Тек у XIX веку сам Ватикан је то и потврдио доношењем скаредног документа, односно тзв. Догмата о „непогрешивости папе“, којим се сада римски понтифек, блуднички дрско и гордо, отворено ставља и изнад Христа! 

Доношење догмата о „папској непогрешивости“ коинцидира са једним, рекло би се историјски преломним догађајем за ким је уследило доношење Догмата. А свеукупно се ради о интересном зближавању између јудаизма и Ватикана.

Хајде да укратко анализирамо шта, како и кад.  

Јевреји су кроз историју имали различит домен утицаја на краљеве и цареве западне Европе; од многих су неретко и прогоњени, што је резултирало неким јеврејским миграцијама у прошлости. На римске папе утицај Јевреја-ТалмудоКабалиста, колико ми је познато, никад није био нешто значајнији… све до XIX века. Додуше, Олег Платонов износи податак да су, пре и за време Цара Ивана Грозног, римска курија и „Жидовствујући“ деловали у савезу против Руског православља и царизма.

Негде средином XIX века Ватикан је запао у финансијске тешкоће. У помоћ „светој столици“ ускочили су Ротшилди са повољним банкарским кредитом. Ово је омогућило стабилизацију пословања Ватикана. У знак захвалности, папа Гргур XVI је одликовао Калмана Ротшилда (Кallmann Rothschield) орденом за заслуге.

Током Другог светског рата, познат је оријентир папе Пија XII, до средине 1943. ка нацизму а од средине 1943. ка атлантизму. Мање је познато (па и мени самом) у коликој мери је исти папа давао инструкције поглавару геноцидне НДХ Павелићу да се уз Србе морају и донекле требити Јевреји, у прилог подражавања нацистичком Холокаусту. Историчари и истраживачи би требало више да се баве овим питањем, без бојазни да ли ће ко бити можда проглашен антисемитом. 

Током 1960-их одржан је Други ватикански концил. У збиру, овај концил означава потпуни слом римокатолицизма. Унете су корените промене и новине, папе су кренуле путем Opus Dei. У потпуности зависан од Ротшилдовог капитала, Ватикан је сада веома јасно кренуо путем историјског измирења са јудаизмом. Измењено је Свето Писмо на оним местима где се негативно говори о Јудејима, неки такви делови су и избачени. Скинута је анатема са Јудеја.Папе су јавно изјављивале да „у суштини, између Хришћанства и јудаизма не постоји никакав јаз и антагонизам“. Папа Војтила (Јован Павле II) је, рецимо, упутио службени опроштај Јудејима за то што су убили Христа. Римокатоличко свештенство све више јавно иступа у смеру помирења хришћана са јудаизмом. На овој доктрини се поредосталог темељи и прозелитизам екуменистичког папизма.

Папа Јован Павле I је са најкраћим понтификатом у историји (1979.г.). Када је покренуо темељно претресање пословања банке Ватикана, напрасно је умро, после свега 33 дана на папском трону! Кажу, главом је платио своје задирање у финансије, којима и не управља Ватикан него центри моћи који управљају свим светским токовима новца. Потом, из Америке беше у Ватикан послат Збигњев Бжежински да помогне при устоличењу новог папе – првог Пољака и провереног русофоба – Војтиле. Ашкенази Јеврејина из Пољске, Бжежинског, његови савременици знају као ударну песницу америчких циониста и родоначелника модерне русофобије.

Римски понтифек одрађује посао разарања темеља државности преко самоуништења римокатолицизма. Скоро све државе западне Европе темељ своје државности граде на римокатолицизму. Разорењем ових темеља разара се и сама Држава.

Помирење између римокатолицизма и јудаизма довело је до разарања самог римокатоличанства – изнутра. Римске папе су у томе одиграли одлучујућу улогу.Зближавањем јудаизма са римокатолицизмом утрт је пут ка једној светској влади и једној светској религији. На реду је да се уништи Православље. Унијаћењем православних, кроз деловање језуитског екуменизма, прави се савез са архијеретиком папом. Свако ко се п(р)одаје савезу са Ватиканом морао би знати да тиме прави савез са Антихристом. А папа је корифеј глобалне Антихристове антирелигије. Јуда је продао Христа за 30 сребрника; питање је за колико су спремни да се продају ови данашњи? 

„Интереси и циљеви Ротшилда постали су интереси и циљеви Ватикана. Формиран је духовни блок, усмерен на довођење антихриста на власт.“   – Татјана В. Грачјова 

Ипак, морамо знати да Цркву Христову не може ништа уништити. Имамо ОБЕЋАЊЕ од нашег Спаситеља да Његову Цркву, све до краја времена, ни врата пакла неће моћи надвладати. Јер, последња победа ипак припада Христу и Царству Његовом.   

Литература и извори:

– „Завера папизма против Хришћанства: историјске сензације“ – Олга Н. Четверикова

– „Када власт није од Бога“ – Татјана В. Грачова

 „Византијско богословље“ – Џон Мајендорф

– Нови Завет – Јеванђеље по Јовану

——

24.4.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

ИЗВОР: https://facebookreporter.org/2019/04/24/vatikan-sprega-sa-judaizmom-protiv-covecanstva/

Алекса Коларевић, Ватикан, геополитика, екуменизам, јудаизам, Римокатоличка црква, Ротшилди