Поштована Господо епископи, ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Желим да вам се овом приликом обратим у име многих Срба и Српкиња који живе у Отаџбини и расејању, а који деле моје мишљење поводом најсрамнијег заседања Архирејерјског Сабора Српске цркве од Њеног оснивања до дана данашњег.

Вучић вам је ставио до знања да вас скоро све има у шаци и да ћете морати да слушате шта вам нареди. Чак ни Јосип Броз и читава његова удбашка машинерија нису имали оволику контролу над архијерејима СПЦ као што то има Александар Вучић! Неке контролише Вучић, а друге Фанар, Кајл Скот (и остали скотови). Поставља се сасвим логично питање: чији сте ви онда епископи и кога ви представљате?! Оно што је сигурно, то је да не представљате српски правослани народ, да не представљате Цркву коју је основао Свети Сава, већ сте се претворили у послушнике српских душмана, који ће вас, када до краја одрадите посао, пустити низ канализацију као што су учинили са Садамом Хусеином, Гадафијем и Слободаном Милошевићем.

 Зато вам предлажем да сви до једнога поднесете оставке на ваше епископске катедре, повучете се у манастире да окајавате своје смртне грехе, (јер ће многи од вас ускоро Богу на истину) а да на ваше место пустите чисте и неискомпромитоване људе које нико неће моћи да уцењује и да их држи у шаци. Зар није часније повући се, него постати саучесник у убиству свога сопственог народа и Цркве?!

По целој Српској цркви се пронела зла вест да ће самопроглашени потомак мајмуна, хулитељ на Светога Саву и агент Фанара и ЦИА Максим Васиљевић извући и овога пута и то уз помоћ неког „чудотворног“ „покајног писма“! Питам вас господо архијереји, да ли је покајање плод истинског преумњења или се задобија под присилом, односно да ли је покајање искрено ако је изнуђено?! Да се Максим заиста каје за своја пљувања по ономе што је Србину најсветије, он би то своје покајање показао  давно пре Сабора тако што би се јавно огласио и признао кривицу за све хуле и увреде, за све саблазни које је посејао у словесном стаду Христовом и затражио опроштај.  Али он то није учинио, него се као богомрски Арије (који је такође под присилом цара Константина написао своје „покајно писмо“) удара у своја прса и виче: „овако верујем  - да је Српска Црква заиста аутокефална и да Свети Сава није стекао аутокефалију на нечастан начин“.  Да се Максим заиста покајао, ми би се као хришћани и као цело Небо радовали, али овде нема ни говора о истинском покајању!  Чак и да је његово кајање искрено, оно опет не може да га спаси од правних и канонских последица изазваних својим безакоњима и мајмунисањима. Ако би то било тако лако, онда би свако од нас могао починити било које безакоње и злочин, а онда под претњом казне, написати неко покајничко писмо и као да ништа није било. Изгледа да ово ваше „покајно писмо“ које сте скували у патријаршијској кухињи има  ону исту „чудотворну моћ“ као и Фанарски томос украјинским фашистима, који потезом пера непокајане грешнике чини епископима!  Овакво „покајање“ и оваквог „покајника“ не прихватамо!

Не желим да ово отворено писмо звучи као неки ултиматум, али бих хтео да у име пропопљуваног, пониженог и од свих издатог српског народа да вас упозорим да је начин на који ћете решити случај Максима Васиљевића последња шанса коју вам дајемо да нам покажете да ли сте спремни да браните Св.Саву и Српску цркву и да ли има икаквог смисла остати са вама у духовном јединству!  Када сте „преко колена“ решавали Артемијев случај, мислили сте да ће те истерати зеца, а истерали сте мечку и направили раскол у Српској Цркви без икаквог ваљаног разлога. Артемијеве катакомбе су све пуније, а ваше катедрале све празније народа! Затим сте уконили многе епископе за разноразне преступе. Међутим, оно што је Максим Васиљевић учинио (почев од Дарвинове теорије, промовисања хомосекусалности и глобализма, отвореног деловања против интереса српске цркве и народа) представља већи преступ од свих оних преступа због којих уклонисте све оне епископе. Дакле ако после свега Максим и даље остане епархијски архијереј, онда то значи да сте ви господо са њим заједно пљунули у лице Светом Сави и целом српском народу!

 Зато овом приликом желимо да вас упозоримо последњи пут да ми Срби који смо окупљени око Слободне Српске Цркве, односно Новограчаничке Митрополије то више нећемо толерисати! Наша Митрополија још увек постоји са целокупном својом имовином која јој је додељена пресудом Апелационог суда државе Илиној. Уз нас је народ и доста свештенства, а имаћемо ако Бог да и свога епископа. Ако не верујете, приупитајте владику Лонгина и он ће вам рећи. До сада је уживао наше великодушно гостопримство у манастиру Нова Грачаница, а од сада, видећемо докле ће.

Ми раскол не желимо нити га призивамо, али ако ви, српски архијереји нисте спремни да чувате нашу православну веру, да браните лик и дело Светог Саве, да штитите интересе српског народа и да се одупрете притисцима српских непријатеља, онда сте ви у расколу и са Светим Савом и са својим сопственим народом. Немојте се поигравати са нашим стрпљењем и немојте да вам се деси опет да се нађете у чуду и да се питате: „шта то би“?!

Чаша народног гнева је пуна и препуна, како према политичарима - издајницима, тако и према вама у епископату, потребна је још само једна кап да се излије!

У име Слободне Српске Праавославне Миторполије Новограчаничке и слободног, поносног и непокореног српског народа,

Др. Србољуб Поповић

Лос Анђелес, Калифорнија