Премијер Израела Бењамин Нетањаху је током неуспелих разговора о образовању владајуће коалиције у мају прихватио захтев ултраортодоксних партија да се допусти родно одвајање на јавним местима, јављају израелски медији.
У нацрту споразума Нетањахуовог конзервативног Ликуда с партијом Уједињена Тора јудаизам који је процурио у медије се наводи да ће "у року од 90 дана влада изменити закон тако да ће бити дозвољено да се пружају јавне услуге и (организују) јавни догађаји (између осталог) у којима су мушкарци и жене раздвојени". У документу се додаје да одвајање не представља дискриминацију. Такође се забрањује појединцима да туже организаторе таквих догађаја због родне дискриминације. Ултраортодоксне групе су и раније вршиле притисак на родно одвајање у јавном транспорту на пример али су судови пресуђивали да се ради о дискриминацији. Одговарајући на ове извештаје у медијима Ликуд је објавио саопштење да договор о томе није био коначан и да је Нетањаху тежио да ублажи захтеве, не само Уједињене Торе јудаизам већ и верске партије Шас и Уније десних партија о питањима државе и вере. Националистичка секуларна партија Израел наш дом Авигдора Либермана, која је одбила да уђе у Нетањахуову коалицију до предвиђеног рока 29. маја, чиме су изазвани нови избори заказани за септембар, оценила је да овај извештај јавног радија Кан нови доказ да се лидер Ликуда "повиновао свим захтевима ултраортодоксних у коалиционим преговорима". "Поништење забране родног одвајања је нови корак ка претварању државе Израел у државу халахе (верског права)", навела је Либерманова партија. Нетањахуови преговори о оснивању нове владе после избора 9. априла пропали су због спора о закону за регрутацију ултраортодоксних Јевреја, на којем је инсистирао Либерман. Та тема је већ дуго разлог негодовања секуларне већине израелских Јевреја за које је служење војске обавезно. Ултраортодоксни чине данас само седам одсто одраслог становништва у Израелу, али њихови праунуци ће чинити половину све израелске деце за две генерације изјавио је за АП Дан Бен-Давид се Универзитета Тел Авив, економиста и председник институције Шореш за социоекономска истраживања који је проучавао трендове у тој заједници. Он зато сматра да се проблемима који ће искрснути ваља сада позабавити. Извор: „Бета“ |