„Паметни“ телефони су велика тековина и велика пошаст нашег времена. Последице њиховог коришћења по здравље су несагледиве. Индустријски лоби намеће нову мрежу 5Г и нема проблем са угрожавањем здравља корисника.

Почетком деведесетих година, са појавом првих мобилних телефона намењених масовној приватној употреби, било је нормално говорити и писати о штетном зрачењу тих апарата. У Немачкој је било продајних места на којима су уз основне техничке податке о телефонима могли да се прочитају и подаци о количини њиховог зрачења. Медији су били пуни савета о томе како најмање оптеретити организам тим зрачењем, а оно је било и један од критеријума у процени квалитета телефона. Но, уследиле су године у којима су такви подаци постепено нестајали из видокруга јавности, по начелу: што масовније коришћење мобилних телефона (и што веће могућности зараде за индустрију мобилне телефоније) – тим мање информација о њиховом штетном зрачењу. Са ширењем система предајника и преласком на „паметне" телефоне који су због разноврсности примена постали лична централа за комуникацију, учешће на друштвеним мрежама, куповину, фотографисање и снимање видео-камером, игру, учење и још много тога, подаци о штетном зрачењу су готово потпуно потиснути из видокруга модерних конзумената.

Мајкл Репачоли и индустрија у заједничкој мисији

То је, наравно, последица приљежног рада индустријског лобија. А управо је деловање лобија мобилне телефоније показатељ начина на који индустрија у махнитој трци за профитом узурпира институције које би требало да је контролишу – оне које би требало да штите интересе потрошача и њихово здравље.

После првог пробоја мобилних телефона Ц и Д мреже, почетком деведесетих, постало је јасно какав потенцијал се крије у тим апаратима. Године 1996, у Светској здравственој организацији је основан Завод за електромагнетна зрачења ЕМФ, на чије чело је ступио Аустралијанац Мајкл Репачоли. Задатак Завода је био да проучава штетан утицај зрачења и издаје одговарајућа упозорења и смернице. Репачоли је на функцији руководиоца ЕМФ био је неприкосновен читаву деценију, и за све то време му је Светска здравствена одрганизација служила као платформа за ширење поруке да коришћење мобилних телефона не крије никакве опасности по здравље. „Нема доказа да мобилни телефони нису безбедни" је била његова главна крилатица. Притиснут аргументима инвестигативних новинара, 2004. је признао да његову функцију финансира - индустрија. А 2006. је дефинитивно раскринкан као лобиста и повукао се са те функције поставши – саветник концернâ мобилне телефоније.  

Време продора

Десет Репачолијевих година у Светској здравственој организацији представљају и "златно доба" развоја индустрије мобилне телефоније: управо у то време, број њених корисника је са око 100 милиона порастао на 1,6 милијарди. Средином 1996, када је Репачоли почео да ради за СЗО, на тржишту се појавио први мобилни телефон који је, поред телефонске и СМС-функције, могао и нешто више. Био је то Нокија комуникатор. Тај телефон је био у стању да шаље факс-поруке, електронску пошту и имао је интернет-прегледач.

За време Репачолијевог мандата, појавили су се и први мобилни телефони са дисплејем у боји (Сименс С10 - 1997), први са интегрисаним радиом и модерним мултимедијским приступом (Нокија 8310 – 2001), први са колор-екраном на додир (Ериксон П800 – 2002), први са фото-апаратом за широке масе (Нокија 7650 – 2002), први УМТС (3Г) модел у Европи (Моторола А830 – 2002), први са интегрисаном видео-камером (Нокија 3650 - 2003), први са интегрисаним колор-телевизором (Самсунг СЦХ-X820 – 2003), први јевтин модел који је свако могао да купи по цени од 20 до 30 долара (Моторола Ц113А, 2005).

Игра медија

Репачоли је био главни фактор у одређивању граничних вредности САР – специфичног коефицијента апсорпције електромагнетног зрачења телефона. Саветовао је владе а научнике који су упозоравали на опасности од штетног зрачења јавно је дисквалификовао као некомпетентне дилетанте. Немачки новинар Клаус Шајдштегер који је најдуже и најупорније истраживао махинације индустрије мобилне телефоније, у свом документарном филму „Хвала на позиву" објашњава како су лажни рад завода ЕМФ подржавали купљени научници, при чему су се у Немачкој и Аустрији формирале структуре које су с једне стране утицале на јавно мњење а, с друге, подривале рад служби надлежних за надзор штетног утицаја зрачења на људско здравље.

Данас индустрија у упутствима за употребу својих „паметних" телефона, не наводећи конкретне вредности САР, препоручује да се апарати не носе уз тело, већ на одређеном растојању од њега (што је тешко решив задатак), а исто препоручује, на пример, и Немачки Савезни завод за заштиту од зрачења у својим саопштењима за штампу. Али, ко може да се сети када се последњи пут удубио у таква упутства? Она су најчешће део ПДФ-документације коју произвођачи објављују на интернету – и коју готово нико не чита јер је руковање „паметним" телефонима нешто што се данас учи интуитивно (па то тако, нажалост, уче и деца, често и пре него што честито проходају). Кључно је што та упутства не преносе медији. Кључно, али не и чудно: негативне вести растерују не само најбоље рекламне партнере, већ и саме читаоце и гледаоце који исте те медије најрадије прате преко екрана својих телефона и таблет-рачунара.

Пример Бечке студије

Но, ако неко оболи са сумњом да је узрок обољења електросмог који шири његов мобилни телефон, па покуша да због тога тужи произвођача телефона или оператера мобилне телефоније, лако може да му се деси да доживи судбину једног Италијана који је тако поступио 2017. године. Медији су пренели да је италијански суд „први пут у свету признао неправилно руковање мобилним телефоном као узрок тумора на мозгу". „Неправилност" се огледа у томе што је корисник свој мобилни телефон - супротно упутству за употребу – држао уз тело...

Граничне вредности САР су први пут повргнуте озбиљној критици у студији ЕУ „Рефлекс" рађеној између 2000. и 2004. као и у четворим студијама које су уследиле. Ту је утврђено да зрачење мобилних телефона може да проузрокује генска оштећења чак и када је много мање од законске вредности од 2 вата по килограму (2W/kg). У 25 одсто мобилних телефона утврђена је вредност двоструко већа од „граничне": научници Слободног универзитета у Берлину као и Универзитета у Бечу су утврдили генске поремећаје већ на вредностима од 0,3W/кг. Међутим, бечке научнике је напала Комисија за заштиту од зрачења која је одавно под утицајем индустријског лобија. Она је једноставно тврдила да су резултати студије – фалсификат, а магазин Шпигел је почео да пише афери између директора студије и једне лаборанткиње која је наводно за љубав професора манипулисала резултате студије. Касније је због тога покренула судску тужбу, добила процес и директору Комисије за заштиту од зрачења је забрањено да јавно износи оптужбе за фалсификат на рачун бечке студије. Што за Шпигел, рецимо, више није било вредно помена.

Понегде се испољава брига за децу...

На питање: колико је зрачење мобилних телефона заиста опасно по здравље? – Није лако одговорити јер се оно стално изнова поставља и решава у контексту сталне борбе критичких истраживача са индустријским лобијем. У игри су енормно велики профити и економски интереси. Слично је било и у времену када су научници пасивно пушење проглашавали за безазлено, или када се говорило о опасностима које доноси манипулисање генима, ренгентско зрачење или азбест; када су спонзори универзитета били концерни дуванске индустрије.

Проблем је – као и са радијацијом – у томе што обољење готово увек може да се припише и неким другим узроцима. И поред тога, више од 50 студија указује на корелацију између коришћења мобилних телефона и оштећења репродуктивних органа, сперматозоида, смањене плодности или неплодности. Више од 70 студија указује на тешке последице по ембрион. Свуда у свету се налазимо у правој џунгли вештачки произведених  електромагнетних таласа. Свуда су предајници мобилне телефоније. GMT, UMTS, WLAN и слични појмови су саставни део наших живота. Универзитет у Лунду (Шведска) је још 1992. године објавио резултате истраживања зрачења мобилне телефоније у распону фреквенција између 900 и 1800 MHz, те да оно после 20 минута доводи до повећања пропустљивости крвно-мождане баријере за протеине; на тај начин у мозак могу доспети отровне материје.

Организација за заштиту животне средине и потрошача "Дијагноза:зрачење" (diagnose:funk) на свом интернет-порталу преноси да су већ у 130 студија доказани патолошки ефекти на репродуктивне органе (57 студија о мушким и 73 студије о женским органима). Квалитет тих студија би под нормалним околностима био јасан аргумент у прилог снажне превентивне политике. Уместо ње, и даље се воде полемике. Према подацима научног магазина Раум&цајт, само у неким земљама као што су Израел, Финска, Француска или Индија са званичних места се препоручује да се деци ограничи коришћење мобилних телефона.

Случај Џорџа Карла

Концерни мобилне телефоније окупљени у кровно удружење ЦТИА, још 1993. године су дошли на идеју да покрену истраживачки програм о деловању електромагнетног зрачења мобилних телефона на људско здравље. Руководилац програма је био правник и епидемиолог Џорџ Карло, а ЦТИА је за истраживање издвојила 28,5 милиона долара. У пролеће 1999, научници којима је Карло пренео задатке изнели су алармантне податке о штетном утицају на геном, повећаном ризику од развоја тумора на мозгу, специфичног очног меланома, те бенигног тумора вестибуларног апарата. ЦТИА је забранила Карлу да обелодани резултате истраживања, али је он сматрао да они не смеју да се сакрију од јавности и предао их директно најутицајнијој америчкој телевизији АБЦ која их је у новембру 1999. објавила у ударним вестима.

Уследила је велика заједничка тужба многих корисника мобилних телефона против CTIA у којој је Карло постао саветник адвокатског тима тужитеља. Он је формирао и међународну репрезентативну групу научника који су у обимним студијама успели да укажу на ризик који мобилна телефонија представља по здравље. Но, процес је још увек у току. Представници индустрије настоје да добију на времену стално новим примедбама на на грешке у ранијим фазама судског поступка, а стално се позивају и на "неправилно руковање" апаратима тј. на то да за обољења сматрају кривим - саме кориснике.

Мрежа за децу

Све што је досад речено односи се на актуелне фреквенције морежа мобилне телефоније (3G и 4G). Када се говори о увођењу мреже 5G, у медијима се често наводе само њене предности: свуда ултрабрз интернет, много веће могућности за преузимање великих фајлова као и за њихово похрањивање на сервере, много квалитетнији пренос тона и слике, много боља умреженост апарата за комуникацију, али и кућних апарата, те разних врста возила, међу њима и аутономних (самовозећих) аутомобила и сл. Посебно се у аутоматизованом саобраћају наглашава огромно скраћење времена реакције и с тим у вези повећање безбедности. Очекује се и још брже обрађивање неслућено великих пакета података у индустрији.

Но, техничка структура мреже ће бити друкчија и она ће радити на друкчијим фреквенцијама од данашњих. Утицај електромагнетног зрачења на тим фреквенцијама није довољно испитан. Реч је о фреквенцијама између 25 do 100 GHz (данашње мреже се крећу између 790 MHz i 2,6 Ghz). Не зна се како те фреквенције утичу на људско здравље. Докле год се то не зна, mrežu 5G не би ни требало постављати. Оно што се зна јесте да је на вишим фреквенцијама таласна дужина краћа, у области микроталаса, и да се апсорбује већ на кожи. Рихард Нојберш, стручњак за заштиту од штетних зрачења и шеф фирме Свис хармони која нуди одговарајућа решења за заштиту, преноси да наведене фреквенције изискују постављање много гушће мреже антена и то на мањој висини од садашњих (подешених за много веће таласне дужине), што ће битно повећати изложеност људи електромагнетном смогу. Исто тако ће много више апарата бити умрежено него што је то сада случај („интернет ствари"), и, највероватније ће, са модерним програмима дигитализације, деца у школама да се непрестано служе разним училима (поред личних мобилних телефона) која стварају електросмог опасан по здравље. Да не говоримо о томе да је све више играчака попут „Здраво Барби" (Hello Barbie) лутке која шаље податке преко бежичне интернет-мреже.

Кошмар звани „потпуна покривеност"

Недавно је група научника из читавог света потписала апел за заустављање постављања 5G мреже упућен Уједињеним нацијама, светској здравственој организацији, Европској унији, Савету Европе и владама свих земаља. Ту између осталог пише и да је доказано штетно дејство зрачења високе фреквенције на људски организам и животну средину, те да „примена 5Г представља експеримент са људима и животном средином какав се у међународном праву дефинише као злочин".

Без обзира на овакве апеле, у западним земљама већ почиње трка око издавања лиценци за постављање 5Г-мрежа. Један од захтева које све чешће постављају и немачки политичари владајуће коалиције гласи да се немачка територија једном за свагда у потпуности покрије мобилном мрежом и да у њој више не буде рупа, тј. места без пријема сигнала. Управо то значи и дефинитивно трајне патње за људе који су осетљиви на електромагнетно зрачење („електросензитивни", са симптомима као што су несаница, растројеност, немогућност концентрације и многи други симптоми). Јер, они још увек могу да оду да одморе и у извесној мери регенеришу свој организам у области у којима нема пријема мобилне телефоније. А има и научника који се боре за то да се постојање таквих места угради у законе као једно од основних грађанских права. Баш као и оних који сматрају да је то борба са ветрењачама и да је боље ићи мањим корацима, на пример, за почетак, склонити мобилни телефон ван домашаја мале деце и избацити га бар из спаваће собе. Одвићи се од сталног држања телефона у џеповима. И бар понекад спровести „дигитални пост" као одмор и регенерацију за душу и тело.

Извор: "Дојче веле"