С обзиром да нам  се спрема  нови патријарх Игњатије Мидић, иначе духовно чедо Митрополита Амфилохија и Владике умуровљеног Атанасија (ево доказа https://www.youtube.com/watch?v=TG25tV-1z0I), што је један апокалиптички знак за цело васељенско и сбрско православље, мислим да србски вјерни народ  то не сме дозволити, односно да се мора ујединити не гледајући ни наког, ни на шта, већ само на истину православља која није неодређена, већ је јасна и утемељена. Овај мој текст би волео да допринесе јединству србског верног народа.

О једној Србској рани

Мене све ране рода мога боле-Алекса Шантић

Пре 7-8 година у току једног  заседања Синода наше Србске Цркве, био сам испред патријаршије  са пар десетина  људи, где смо протествовали певајући богомољачке песме због планиране неканонске смене Вадике Артемија. У једном тренутку било је то око 5 поподне поред нас је прошао црни спортски ауто и паркирао се испред патријаршије. Возач тога аута је био наш чувени кошаркаш Бодирога. После пар минута из патријаршије је изашао Владика Херцеговачки Григорије ушао у ауто и отишао у непознатом правцу. Међу нама поче прича да је Бодирога јако побожан човек, али нажалост ето неко рече да му је духовник поменути Владика (иначе велика саблазан за Србску Цркву збо његовог световног понашања и неправославних ставова). После непуних сат неко јави да су  видели владику Григорија да игра мали фудбал на Калемегдану.

Тада један Старији брат у Христу који је био у нашој групи а који је лично био јако близак са нашим чувеним старцем Савом  Рукумијским поче да прича један догађај са њим. Једном каже он седим ја код Оца Саве у његовој келији он заузо његов познати положај седећи са спуштеном главом, а у рући велика бројаница. И каже он ћутимо ми а он окреће бројаницу, кад  ја кроз прозор угледах жену која тера јагње на капију манастира. Ја рекох Оцу Сави ево Оче нека жена доводи јагње у манастир, а он на то рече: врачара јој рекла. Ја се збуних па му рекох ето Оче Саво њој је то врачара рекла, али сад када упозна вас слушаће ваше савете а не врачару. А он на то му одговори: "Не, слушаће врачару".

Брат је овај догађај са Бодирогом и Владиком Григоријем повезао са овим догађајем са Оцем Савом указујући да је обично неко необјашњиво правило да када те неко уведе у духовност и у Богопознање, људи постану превише везани за те особе, тако да ако се укаже  да је та духовност погрешна и прелестна тешко се удаљују од таквих особа, већ остају при томе како су научени. А при томе чак и ако ти духовници отворено руше предање увођењем измена у литургију, хвале папу, уводе новотарије без благослова синода, чак неки и љубе папи руку, они као паралисани ћуте на то, или кажу ко смо ми да владике исправљамо и поправљамо, један ми познаник рече када сам му указивао да Владика Амфилохије као и скоро Цела Црна Гора још увек служи литургију по новом иако је Сабор позвао на враћање на предањско служење док комисија која је формирана не укаже да су те измене потребне, он ми рече ко сам ја да човека који је хиљаде људи спасио да исправљам.

Па драга браћо наше владике нису папе непогрешиве, а сваки верник би требао да зна шта је то типик и канони наше Цркве које су донели свети Оци вођени Духом Светим на Васељенским и Помесним Саборима, без тога Црква није Црква. Нема ту како ти владика или свештеник благослови, па  што онда свети оци доносише каноне.  Наш Велики Владика Његош нам је у нашем највећем књижевном делу делу оставио поуку: ,,Муж је браник жене и ђетета, народ браник Цркве и народа“. Значи није народ тај који је ту само да слуша већ је он саставни део те Цркве и њен браник.

У горском Вјенцу народ није тај који се смеши и хвалише владику већ мужествено указује своје мишљење,негодовање, свој бол и патњу, што на крају доводи до саборске одлуке да се чини ово или оно .

Ево неких делова како се тадашњи народ обраћа владики:

Не, владико, ако Бога знадеш! 
Каква те је спопала несрећа 
тено кукаш као кукавица 
и топиш се у српске несреће? 
Да ли ово светковање није 
на кому си сабра Црногорце 
да чистимо земљу од некрсти?

.....

Што се мрчи када коват нећеш? 
Што збор купиш кад зборит не смијеш? 
Приђе си им с коца утекао, 
дабогда им скапа на ченгеле! 
Жалиш нешто, а не знаш што жалиш; 
с Турцима ратиш, а Турке својакаш,

нигде до нас није неко критиковао овај Његошеве приказе, (а о Његошу је целу књигу написао Свети Владика Николај), као удар на устројсво Цркве, или да можда овај народ не воли свога тадашњег владику Данила, баш из љубави му то прича.

Опет  о нечем што дели вјерни народ а  што имамо потврду у Горском Вјенцу: У  Великом типику, глава 32  је јасно наведено како неко може да се причести ван 4 поста,  Владика Његош као пророк који је видео да ће се код Срба појавити Владике које ће народ звати на причешће без поста и исповести(као што је то пракса код jеретика римокатолика),  опет је у горском Вјенцу укратко указао на овај типик:

Хајте, браћо, те се причешћујте 
без приправе и без испов'јести, 
а ја мичем све на моју душу.

 указујући да је приправа која подразуме пост, и исповест, саставни део причешћа.( осим у нужди али игуман Стефан ставља све на своју душу)

Значи браћо ја више верујем типику и Владики Његошу него неким садашњим владикама које зову народ на причешће без поста и исповести. Блаженопочивши Свештеник Сава Арсенић је док сам пре 15 година прилазио Цркви, иначе сав збуњен од тога да ли нешто треба овако или онако, у манастиру Раковица често на беседама указивао да се у нашој Цркви ни монаси нису никад причешћивали више од 12 пута годишње. А он је Богословију завршио заједно у генерацији са Амфилохијем, Атанасијем Јевтићем , и Артенијем.

 А код нас Срба само да се зна никада се ни деца нису причешћивала без поста. То питајте сваког старог свештеника, или неку старију монахињу, да ли су се пре 30 година (док ,,Јустиновци“ нису стигли из грчке) игде  деца причешћивала без поста, а да ли  је тако Преподобни Јустин радио питајте старе монахиње у Ћелијама које су биле на  његовим литургијама. А ево шта о пришешћу деце каже наш познати блаженопочивши духовник игуман студенички Јулијан: http://xn--80aaaahbp6awwhfaeihkk0i.xn

Иначе потписник ови редова има много неугодних искустава да му се чуде када своју децу не приноси на причешће. Значи ко оће да држи предање та постаје чудак.

Нажалост велики проблем  за неке србске владике и несрећне свештенике који их следе смо ми шака вјерника које они зову зилотима, који иако смо грешни ипак волимо овај народ и нашу мајку Светосавску Цркву, али владике зар  ни геј на челу србске владе, ни одумирање Србије, ни 200000 абортуса годишње, ни пусте цркве и манастири, ни одумирање србског села, ни незапмћено медиско деморалисање Србчади, нису већи проблем...