header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Још један напад мајмунолога на Српску Цркву преко дневног листа "Данас"
Још један напад мајмунолога на Српску Цркву преко дневног листа "Данас" Штампај Е-пошта
четвртак, 26 септембар 2019

          Декан Богословског факултета обавестио Синод због чега не може да смени владику Максима и Марка Вилотића

Владика Игнатије између црквених и државних закона

У Патријаршијском двору у Београду јуче је после дуже паузе одржана седница Светог архијерејског синода СПЦ на чијем се дневном реду нашао и допис декана Богословског факултета Београдског универзитета епископа браничевског Игнатија (Мидића).


Он у допису обавештава „црквену владу“ о разлозима због којих не може да спроведе синодску одлуку о смени двојице предавача највише образовне установе СПЦ – епископа западно-америчког Максима (Васиљевића) и Марка Вилотића, секретара владике диселдорфско-немачког Григорија (Дурића).

Како Данас незванично сазнаје, Синод, којим је јуче председавао поглавар СПЦ Иринеј, није одушевљен декановим ставом.

Владика Игнатије, како се спекулише у врху СПЦ, обавестио је Синод да из законских разлога, с обзиром да је Богословски факултет део Београдског универзитета, не може да спроведе одлуке о смени владике Максима, редовног професора на Катедри за Патристику и доцента Марка Вилотића на Групи на хришћанску философију и религиологију, јер би тиме прекршио више државних закона – о високом школству, универзитету, раду.., који је овај факултет дужан да поштује.

Богословски факултет је синодску одлуку примио 24. јула, а на његовом званичном сајту владика Максим и Марко Вилотић налазе се и даље на листи наставника и сарадника. Да ли ће они редовно започети нову школску годину 1. октобра, зависи од декана, који чека званичан одговор Синода.

У врху СПЦ незванично коментаришу да се Богословски факултет због синодских одлука за које се тврди да су преседан у црквеној пракси, нашао у процепу између црквених и државних закона и да би овај случај зависно од садржаја синодског одговора декану могао да заврши као тема на наредном заседању Светог архијерејског сабора. Са евентуалним јучерашњим ставом Синода требало би да буде упознато и Наставно-научно веће Богословског факултета, чија је седница заказана за 30. септембар.

Синод је 8. јула одлучио да се владика Максим и Марко Вилотић смене из „јавности тешко објашњивих разлога теолошке природе“, како је за Данас поводом овог случаја раније изјавио синодалац и портпарол СПЦ епископ бачки Иринеј (Буловић). У интервјуу за наш лист владика бачки је тада негирао да „гаји личну нетрпељивост или мржњу према свом бившем студенту, а сада млађем сабрату у епископској служби владици Максиму“, иако га је у преписци са поглаваром СПЦ и председавајућим Синода, као главног кривца за смене на Факултету прозвао епископ бивши захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић), духовни отац владике Максима и Григорија.

У писмима, која су доспела у јавност, патријарх је негирао кривицу свог имењака владике бачког, тврдећи да је синодска одлука о смени једногласна и тражећи да духовна деца архимандрита Јустина (Поповића), ког је СПЦ 2010. прогласила за свеца, своје несугласице реше између себе.

Данасови извори тврде да је и прошле недеље, на освећењу заветне троолтарне цркве оца Јустина у манастиру Ћелије, које је окупило већину „јустиноваца“, укључујући и владике Атанасија и Иринеја (Буловића) и чланова Синода, међу којима је био и епископ крушевачки Давид (Перић), који је преко сајта своје епархије највише нападао владику Атанасија поводом преписке са патријархом, атмосфера међу архијерејима била тешка и напета. Прича се да је, наводно, већина владика избегавала разговор о смени на Богословском факултету.

Спорна синодска одлука донета је после мајског Сабора на коме је расправљано и о ставовима владике Максима о украјинском црквеном случају и питању аутокефалије, о чему је он пре саморског заседања јавно полемисао са владиком бачким. Владици Максиму, осим извињења, на Сабору није изречена никаква епитимија – црквена казна, али му је Синод потом, како је процурело у јавност, замерио што је о тој теми поново говорио у јавности, покренувши и нека административна питања која се тичу Статута универзитета, као богословска која се тичу „неопходности наставе у духу верности Светом писму и светом предању Цркве“, што би у случају спровођења синодске одлуке у будућности могло да угрози положај владике Максима као епархијског архијереја.

У црквеним круговима спекулише се и о могућој политичкој позадини овог случаја, јер је владика Максим један од критичара косовске политике актуелне власти и један од епископа коју су тражили од патријарха да се повуче „фалсификовано“ завршно саборско саопштење портпарола СПЦ и објави аутентички документ, који се највише разликује у делу, који се тиче посете председника Србије Александра Вучића Патријаршији, током последњег мајског заседања Сабора, на коме је председник Републике нападао и чак претио појединим владикама. Саопштење владике бачког није повучено са сајта СПЦ, а он сам је негирао да је реч о фалсификату.

Без обзира на то, црквени извори упозоравају на могуће „дисциплиновање“ СПЦ, јер наводно Вучичев режим не жели да се Црква још једном званично огласи против признавања самопроглашне независности Косова и Метохије, његове поделе и разграничења, које Вучић заговара.

Иако их нико није помињао, Вучић и његови саветници сами су се јавили, тврдећи да немају никакве везе са сменама на Богословском факултету, а патријарх се одмах по писању Данаса о овом случају нашао у Председништву Србије, где га је председник пред камерама обавестио да је „недужан“. Без камера, наводно су разговарали и о заједничком црквено-државном обележавању осам векова самосталности СПЦ.

Вучић на обележавању јубилеја?

У складу са одлукама мајског Сабора, централна прослава 800 година аутокефалности СПЦ одржаће се од 6. до 9. октобра у манастиру Жича и Београду. Како је најавила Информативна служба СПЦ, 6. октобра у Жичи требало би да сви архијереји присуствују саборној свечаној литургији. У саопштењу се не наводи да ли су на прославу позвани црквени званичници из других помесних православних црква, као што је обичај у оваквим приликама. Свечана академија требало би да се одржи 8. октобра у Центру Сава, а Данасови извори спекулишу да би на њој наводно требало да се обрати и Александар Вучић. За 9. октобар најављено је отварање изложбе „Осам векова уметности по окриљем СПЦ“ у Музеју СПЦ у Патријаршијском двору. Данасови извори сумњају да ће се у Жичи и Београду окупити све српске владике, јер су им, наводно позивнице касно послате. Поједини црквени кругови доводе у питање и одржавање јесењег Сабора, који је требало да буде посвећен црквеној просвети и то због окупљања поводом јубилеја, за које готово нико не верује да би могло да се претвори у саборско заседање.

 

Извор: Јелена Тасић, "Данас"

 

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 26 септембар 2019 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 58 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.