Рече безумник у срцу свом, нема Бога (Псалам 14,1), па ми је све дозвољено.

Ми се данас у Црној Гори не боримо против човека, ми се данас боримо против самог сатане који је нашао сигурно уточиште у једном човеку. Сатана је Ђукановића још од малена (не дозволивши му да се крсти) регрутовао за свог војника, само се у почецима његове тоталитарне владавине није дало приметити јер не би успео толико дуго да началствује Црном Гором.

Данас и званично,  јадни Мило, морао је да открије  себе и свој безбожни, богоборни, сатански идентитет. Ми се заправо данас не противимо толико безаконом закону, колико се боримо да будемо достојна деца Цркве Христове.

Многи су писали и многи пишу ових скоро месец дана од дана оправданог бунтовног устајања Српског народа против безбожне хорде Црногорских сепаратиста, многи су изнели разна гледишта и мишљења о овом свепроблему, много је речено, хвали још да се открије духовна позадина овог Ђукановићевог фестивала. Будући некрштен, Ђукановић никад није ни примио у себи Благодат Духа Светога, па шта очекивати да нам безбожник доноси побожне законе. Дезорјентисан и неутемељен и без идентитета Ђукановић је само тражио тренутак да му западна „браћа“ понуде бомбонице и да одмах постане њихов поданик  и српски џелат.

Ђукановић је мислио ако је могао да тргује својом душом, онда може и светињом. Он све гледа кроз призму трговине. Несумњиво је да је Мило само фигура а далеко иза овог чина стоји  Јеретичка Католичка „црква”. Кад би могли и било им допуштено Свише, спалили би веру нашу на ломачи, јер болују од тешке болести богоодступништва и слепе мржње и одавно су изгубили Благодат, постоје само у својој спољашњој форми, као бездихани и немушти идоли. Зато су и нашли подобну и наивну фигуру коме ништа није свето па покушавају да преко њега Српској Православној Цркви  преотму душу (светиње), наравно, они знају за закон, све ћемо то уговором и платићемо поштено, све по закону.

Све у овом свету се мери новцем и свет је једна велика мењачница, па тако је дошао ред и на светиње. Феномен трговине светиња није ништа ново, посебно не на западу.

Најсавршенији и најисправнији одговор овом феномену који се дешава у Црној Гори а сутра ће и на Косову и свуда где Православна Црквена звона звоне, дао је највећи Србин после Светог Саве, Свети Владика Николај,  и то још пре више од 100 година у својим списима. Нема дубљег, прецизнијег, концизнијег објашњења и нико га и неће дати од Владике Николаја. Укратко да чујемо шта нам вели, не баш присутан и знан у нашим животима и нашем народу (чули јесмо за њега а да ли следимо пример његов?) Огњени стуб Српске Цркве:

„Ако чујете, – а то ћете извесно чути, – где се каже: трговина не зна за светињу, знајте, да таква парола не датира од Христа нити од једног великог учитеља и добротвора човечанства, но од оних, који би трговце из храма јерусалимског могли убројати у своје директне претке.

Ако чујете, – а то ћете извесно чути, – где се каже: у Србији су све светиње постале трговачка роба, онда протумачите то не као да су у Србији све светиње уништене но као да су све светиње у Србији малтретиране. Но верујте, драги моји, верујте ми, светиња је свака стрпљива и да се дуго малтретирати, но светиња је свака бесмртна, и надживљује све оне, који је малтретирају. Помреће трговци светиња по свима храмовима, но светиња ће остати и храмови ће постојати и даље. Гле, вера и наука и закони и јавна реч и брак поштовани су као светиње у старих и прастарих народа. Много је хиљада година прохујало, многи стари и прастари народи сишли су с позорнице историје, но светиње и до данас стоје. Помрли су милиони и милијарде трговаца, који су трговали тим светињама, но светиње те, гле, још не умиру.

Верујте ми, онај ко светињом тргује, тај чини себи веће зло но светињи. Тај губи душу своју, док светињу својом трговином само засењава. А светиња може и под сенком и под блатом чекати, док умре један човек, који је малтретира, или док изумре цела једна генерација, која је гази, може чекати и опет се може засијати још у већем сјају. Но изгубљена душа људска остаје изгубљена.

Ако сте само и помислили да тргујете светињом, знајте, да бич Христов већ завитлан стоји над вама, као над трговцима јерусалимским. Напустите помисао своју, док се бич Христов није спустио на вас.

– Па како ћемо бити богати? питаће неко од вас. Како ћемо бити богати, ако не будемо трговали светињом?

Ја знам само један одговор на то:

– Ако је трговина светињом једини пут ка богатству, онда вам ја најискреније саветујем: будите сиромашни!“

Браћо и сестре, следимо Христов пример, узмимо бич и истерајмо трговце из храма!