Непогода у Флориди

Флориду, наравно, није задесио цунами него нешто што је са духовног становишта потенцијално неупоредиво горе: ванредни Црквенонародни сабор трију епархија условно речено Српске православне цркве у САД. Ова иконична слика говори више од хиљаду речи о опуштеној атмосфери у којој је Сабор протекао:

1. Шта је решено? Суштински ништа. Као што се могло предвидети, измене црквеног устава, које су биле наметнуте на Сабору одржаном у јулу 2019, јесу биле поништене, али у првом реду зато што би у противном испало исувише безобразно и рискантно да се преко тога прешло. Истовремено то је једини, козметички резултат Сабора. Тројица проблематичних америчких епископа за почињене прекршаје чак нису добили ни укор (млако и са очинском попустљивошћу приговорено им је једино то да су “направили грешке”), а што је најпоразније остављени су на местима одакле ће продужити своју разорну делатност. Питање паралелних црквених структура, са називима различитим од стандардних и стављеним под њихову непосредну личну контролу, а које су у тајности основали пре неколико година, није се нашло ни на званичном дневном реду. Тиме је инфраструктура за даље подривање и коначно отцепљење америчких епархија од Српске православне цркве остала недирнута. Најважније, унутарња трулеж нагомилана у америчкој Цркви, посматраној као чисто људска заједница (не у смислу Еф. 5:27), остала је безбрижно непоменута и подразумева се -- неотклоњена. Како је могло бити другачије? Време колико је трајао ручак, после богослужења, било је дуже од времена које је програмом било предвиђено за пленарну седницу Црквенонародног Сабора, сазваног да размотри питања од изузетног значаја по Цркву. Ако је патријарх путовао преко океана зато да би ручао у Флориди, можемо само да му пожелимо bon appetit.

2. Све напред наведено значи да су ствари које су се до сада догађале, а које су као мало тога раније узбуркале америчке Србе, само увертира. Права криза у америчком делу Српске Цркве отпочиње тек сутра 1. марта, када утисак о начину како је Сабор у Флориди био одржан продре у свест људи. О “Трочланој банди” (да парафразирамо помало заборављену али потпуно à propos кинеску квалификацију од пре неколико деценија) већ знамо све што је потребно и битно, и нема ништа што би се имало додати њиховом картону. Али захваљујући скупу у Флориди, стекли смо обесхрабрујући увид у жалосно стање централног црквеног руководства, тачније у њихов презрив однос према црквеном реду и поретку. (Документована непочинства њихових штићеника више нису искључиво питање канона, него су постала пре свега питање основне пристојности.) Били смо такође сведоци и њиховог кукавичлука, не само пред јавним и систематским подривањем Цркве у Сједињеним Државама, већ подједнако и пред отвореним шегачењем са њиховим неодлучним директивама да се са тиме прекине. 

3. Да ли је од патријаршијске делегације ико озбиљно очекивао да свргне дрског експонента интереса најмоћније стране експозитуре у Србији и његовог блиског сарадника на истом послу, који доследно следи идентичну општу партијску линију? Тако нешто је незамисливо јер би изискивало моралну одважност чије су резерве, у високим црквеним подједнако као и у политичким круговима, одавно исцрпљене. У овој жалосној представи, сви глумци се налазе под контролом истих луткара. Њима недостаје храброст, а несумњиво и воља, да предузму најбезначајнији корак без изричите дозволе.

4. Љигави исход данашњег Сабора, за сваког ко је способан да то дешифрује, био је најављен још пре десетак дана на сајту цркве св. Луке у Вашингтону. Још тада, јасно је речено да ће у понедељак 2. марта, дакле после Сабора, патријарх и спорни епископ Иринеј Добријевић заједно обићи ову српску заједницу у престоници САД: “Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј посетиће Српску Православну Цркву Св. Луке у Вашингтону у понедељак, 2. марта. У пратњи Његове Светости Патријарха српског биће Њихова Преосвештенства Епископ шумадијски Г. Јован, члан Светог Архијерејског Синода, и Епископ источноамерички Г. Иринеј, епархијски архијереј за Вашингтон и целу источну обалу САД.”

Импликација овог одраније усаглашеног дружења у Вашингтону је очигледна. Љигави саборски сценарио договорен је унапред: као последица посете београдске делегације, на Сабору никаквих значајних промена није ни могло бити.

5. Амерички Срби се сада суочавају са питањем: шта следи? Тренутно, на то питање нема прецизног и потпуно задовољавајућег одговора, али разне могућности се разматрају. Сви који нису склони да се конформистички повинују трулом систему који је остао не само нетакнут, већ је на данашњем скупу у Флориди био додатно оснажен, сада ће морати да се студиозно посвете овом важном питању.