header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Достојан! - Отац Томислав Ђокић: Страх и неизвесност!
Достојан! - Отац Томислав Ђокић: Страх и неизвесност! Штампај Е-пошта
уторак, 31 март 2020
          Сасвим необично и забрињавајуће је представљена појава опасног и невидљивог непријатеља названог Корона 19 - вируса у Србији. Ако је у опште ту, ако постоји? Нисмо сигурни јер нас не поткрепљују званичници никаквим доказима за то? Још увек није јавно објављен на тв, смс порукама и осталим средствима информисања, валидан и званичан докуменат од медицине ( науке) која потписом потврђује и печатом оверава истину о таквој тврдњи која угрозава цео српски народ? Имамо право на истину као народ, чији су животи доведени у питање.

Да не говоримо о последицама по психофизичко здравље од страха, незнања истине и неадекватне сигурности народа? Питамо новинаре који обично снимају све до детаља, па чак камером завире и у сам Свети Путир да виде мистичан садржај у њему, где су ти болесници који леже заражени, како изгледају? Како се, чиме и на који све начин лече? Ко их негује у каквим условима? Како изгледају лекари и медицинске сестре, јесу ли они довољно опремљени и заштићени?

Бринемо ли се као друштво и Црква о њиховим душама, или је само угрозено тело и да сва посвећеност буде телесном животу? Није ли човек душа и тело? Доводи ли данас ко у питање постојање душе у цовеку? Требамо ли лекарима, медицинским сестрама и вирусом зараженим људима, на њиховој добровољности понудити Свето Причшће једини дар живота и бесмртности?

Имамо тв извештаје једног "епидемиолога" и то не знамо да ли је он заиста то што "јесте", или је неко други?

Имамо новинаре извештаче са терена, снимке болничких зграда са санитетским возилима?

Имамо Владу која често заседа и чланове кабинета, који док заседају држе на лицу, обичне маскице од текстилног или папирног материјала? Који седе на својим местима без два метра одстојања у затвореној просторији и увек више од петоро, не прописно и кажњиво, што говори о непоштовању или о неозбиљности закона који су сами донели, без сагласности Народа?

Говоре како вирус не познаје никога и нема граница, да су сви подложни зарази и потенцијални преносиоци? Могуће је? Али се питамо зашто ти прописи који нас штите од смрти важе само за Цркву, где је највећа опасност за Сатану од оздрављења људи од греха и смрти?

 Овде се несто не уклапа?

Зато имамо право да сумњамо у све. "Нема те тајне која се неће открити ", говори Господ Бог наш, који је пут, истина и живот.

Кажу научници да је толико мали вирус, очима невидљив, да се просто намеће логично питање у чему је сила и моћ његова? Величамо га више од Христа, јер верујемо у његова божанска својства (моћ да побије сво човечанство)?

 Не дају нам да идемо у Цркве на Свете Литургије, не смемо ни Причешће да примамо? Хајдемо онда том " божанству " храм да подигнемо и посветимо, да га умилостивимо да нас поштеди, да му се поклонимо и жртве принесемо?

Зашто ћутимо.

 Већ смо се одрекли Христа пред вирусом, пред светом. Једног господара морамо служити? Сачувај нас Господе од маловерја, од нас самих. Сами смо себи проблем.

Видимо да сатанин храм неометано одржава култ своје вере " велики брат", није у опасности ради пуним капацитетом. Његови свештеници служе му слузжбе без маски, без прописаног одстојања? И ово је парадоксално и изругивање човека?

Видим да се импровизују објекти без основних смештајних и хигијенских и грејних услова за смештај људи тестираних на вирус, који морају провести неко време у одвојености од додира са осталим светом, где се прате и превентивно лече са оним што званична медицина располаже.

Зашто не би Влада и Српска Православна Црква се определили за прикладан не искоришћен простор у конацима наших манастира? Зар није тај исти народ градио и од уста одвајао за те конаке, који су на жалост празни. Сви они мање или више имају довољне услове, собе, кухиње, трпезарије и тоалете. Зар неби било по Богу и људским осећањима милости и доброте, да им узвратимо када им је најтеже и најпотребније помоћи? Има ли ишта прече и важније него то да учинимо? Немамо времена за калкулисање. Одговараћемо код Бога ако то не учинимо. Све нам је бадава што чинимо у корист спасења, ако болеснима не помогнемо, ако гладне не нахранимо, ако жедне не напојимо, утамничене не посећујемо.

Ову милост и одговорност, браћо и сестре Бог од нас тражи и тразиће на Страшном Суду. А они који буду одгорарали пред Богом завикаће планинама: "Падните на нас и сакријте нас од лица Онога што седи на престолу и од гнева Јагњетова, јер дође велики дан гнева Његова, и ко може опстати?" (Откровење Јованово, глава 6, стихови 16, 17).

 

Извор: https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=1273275752862732&id=100005409581844

Последњи пут ажурирано ( среда, 01 април 2020 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 40 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.