Указује се потреба да се поводом највећег хришћанског Празника направи изузетак и донесе посебна Препорука државних власти у правцу омогућивања одржавања литургије у храмовима на Васкрс

Ко хоће нађе начин, а ко неће нађе разлог – каже наш народ.

Као што је већ познато поводом ванредног стања које је проглашено у нашој земљи, државни органи су донели читав низ аката, а када је у питању организација верског живота и вршење верских обреда Влада Републике Србије је донела Закључак 05 број 53-2868/2020 (Службени гласник РС број 43 од 27. 3. 2020. године). Из садржине поменутог Закључка може се установити да се држава није директно умешала у одвијање црквеног живота, нити је прописала Цркви и другим верским заједницама на који начин ће организовати верске обреде, већ је напротив донела Закључак којим је, уз уважавање мишљења струке, само дала препоруке Цркви и другим верским заједницама, сугеришући одржавање верских обреда без присуства верника.

Треба рећи да је из садржине конкретног Закључка више него јасно да се не ради о акту правнообавезујућег карактера, већ исти представља упутство и мишљење Владе о томе на који начин би требало организовати верски живот у време актуелне пандемије вирусом Ковид-19, гледано са аспекта заштите здравља становништва.

Као што је познато на темељу Препоруке Владе, а узимајући у обзир и друге прописе које су донели надлежни државни органи, Црквене власти СПЦ су донеле своје одлуке и своја Саопштења која се налазе на сајту Српске православне цркве, којима је свештенство, монаштво и верни народ обавештен да су препоруке Владе усвојене и да се исте имају примењивати, с тим што је Црква посебно нагласила да се не прекида служење свете Литургије, нити се прекида причешћивање верника јер то, како се наводи у Саопштењу Светог Архијерејског Синода, „представља основу наше вере у Бога Живога“.

То је даље конкретно значило да је СА Синод СПЦ донео одлуку да у храмовима током богослужења не присуствује верни народ, већ да се у храмовима током литургије могу налазити два лица (свештеник и појац), уз могућност причешћивања верника, у договору са свештеником.

Пометњу и велико узнемирење верника створила је измена Наредбе о ограничењу и забрани кретања лица на територији Републике Србије којом је свим лицима прописана забрана изласка ван станова, просторија и објеката за становање, у времену од 13 часова суботом до 05 часова понедељком, а од данас од 17 часова петком до понедељка у 05 часова) јер су тим актом верници фактички онемогућени да дођу до храма, како би макар на отвореном простору (у порти и сл.) присуствовали богослужењу.

С обзиром на велико узнемирење и незадовољство верника услед најављене немогућности присуствовања Васкршњој литургији, пре свега због прописане и актуелне опште забране кретања током викенда, која чак доводи у питање и примену Саопштења СА Синода СПЦ, а имајући у виду суштински повољно одвијање ситуације око инфекције вирусом Ковид-19 у нашој земљи, а нарочито имајући у виду да су грађани и верни народ до сада у огромном делу стриктно поштовали све акте државних органа и акте СПЦ, указује се потреба да се поводом највећег хришћанског Празника направи изузетак и донесе посебна Препорука државних власти у правцу омогућивања одржавања литургије у храмовима на Васкрс, уз олакшану могућност присуствовања верника литургији и осталим богослужењима током последње седмице поста, макар и само на отвореном простору око храмова.

Према тренутној регулацији то би подразумевало да би сви они који желе да присуствују литургији морали благовремено да поднесу захтеве надлежном органу Министарству унутрашњих послова, како би им се одобрило кретање до храма на дан Васкрса, (или на неки други дан током Страсне седмице у време трајања полицијског часа).

Описани поступак би се могао применити на све дане током Страсне седмице, а процедура би морала бити максимално поједностављена, поступак хитан, до те мере да би се посебном уредбом прописала претпоставка позитивног решавања захтева, у случају ћутања управе тј. у случају да надлежни орган МУП-а по поднетом захтеву не донесе никакву одлуку у прописаном року, који би се морао мерити сатима, а све то наравно под условом да је захтев уредан и да садржи све прописане податке.

Устав Републике Србије јемчи сваком човеку слободу мисли, савести и вероисповести, која слобода не може бити ограничена, нити се од ње може одступити интервенцијом државне власти, доношењем аката, чак ни у време ванредног стања (чл. 202 ст. 4 Устава).

Управо из тог разлога, неопходно је пронаћи начин да се слобода мисли, савести и вероисповести коју јемчи Устав испоштује, а да се при том ризик од ширења инфекције вирусом Ковид-19 сведе на најмању могућу меру, с тим што је неопходно разумети да се слобода вероисповести и начин испољавања те слободе, обављањем верских обреда, похађањем верске службе, у овом осетљивом тренутку, мора спроводити уз све неопходне мере предострожности, како не би била угрожена права других грађана, који такође имају право и на властито тј. другачије уверење, као и остала права и слободе зајемчене Уставом, као што су право на живот и право на заштиту властитог здравља.

Аутор је адвокат