У тренутној ситуацији, чини се да је следећи логични корак криминализација „лажи о коронавирусу“ и паралелна цензура коронаскептицизма у медијима, укључујући друштвене мреже. У том правцу већ иду активности Европске комисије и парламента. Тако нешто би сигурно наишло на одушевљене присталице. На пример, међу саговорницима на Интернету, који последњих неколико недеља урлају на све који сумњају: "Због вас умиру људи, дужни смо да упозоримо, уплашимо, забранимо!". Као што знате - ништа не штети здрављу као мишљење …

Ипак, да размислимо – док је још увек дозвољено. Сви познајемо медијске механизме. Ако након посебно познате саобраћајне несреће сви медији покушају да осветле тему и потраже сличне догађаје - примаоци поруке стичу утисак да се број несрећа убрзано повећавао. Исто се односи и на друге познате злочине (на пример - чедоморство, итд.). Дакле, ако се јавно мишљење изненада усмери на смрт од болести (разна обољења, грип), чак и ако број не одступа од норме – оставља се утисак куге.

И, онда су то само логичне последице за могуће коришћење ...

Управљање паником

А, користе се. И то на начин који, у најмање, провоцира размишљање. Сасвим је основано и природно да се бојимо. Свако има право да буде уплашен. Међутим, задатак државе је да успостави контролу над тим страхом, како он не би изазвао још већу штету друштву и сâмим појединцима.

И, какав је став држава према кампањи коронавируса, да ли превазилазе друштвене страхове?

Напротив, ова путовања камиона са мртвачким сандуцима по Италији (као да је тих неколико стотина пацијената умрло на једном месту и свет се на то мора подсећати) у размери - скоро један леш по једном аутомобилу! Овакве вести, као из филма, о стотинама лешева на клизалишту у Мадриду (што би било мало мање бизарно, да није претходила много тиша информација да су шпанска погребна предузећа намерно затворена ...).

А, сада Пољска. Да ли је неко заиста толико глуп или безобразан да каже да се друштво најбоље смирује тако што круже полицијски аутомобили који злурадо са звучника емитују: "У вези са епидемијом коронавируса проглашеној у Пољској, молимо останите код куће ради сопствене сигурности"?

Да ли је ово начин да се људи умире или се, напротив, страх појачава? Чему ова трагикомедија? Наравно да ће они који су већ престрављени инсистирати на томе да се ради о већем добру – али то оставља утисак одушевљеног гласања затвореника из Дахауа за НСДАП: "Можете да причате шта хоћете, али ови нацисти знају шта раде!"

Жао ми је, покушавам да будем нежан према престрављенима – али, временом ће чак и неки од њих осетити: овде нешто смрди. А то нису лешеви са клизалишта.

Ово је сумња коју посебно треба да имају у виду они који су уверени да нас владе плаше да би нас боље сачувале. Учинковита моћ, по својој веома ирационалној и хаотичној природи, може бити заснована на страху, али не на паници. Играње са осећањима се може, на пример, огледати у порасту криминала (од пљачки радњи до убистава и силовања – јер, “ако ће крај света, све је дозвољено.”), али се може огледати и у растућим фрустрацијама и депресији, које у екстремним стањима, под притиском апокалипсе, подстичу самоуништавање, укључујући самоубиство. Овим се не може управљати дугорочно, а очекивано опуштање или  лабављење и емотивно штуцање ("чудесан спас и олакшање - позив на будност и одржавање строгости, јер се претња може вратити - поново затезање крагне"), пре него што постане уобичајено и постане навика (синдром мамурлука ...?) - само ће проширити колективни биполарни поремећај.

Ко зарађује на коронавирусу

Исто тако је важно да овог пута имамо посла са посебним нагласком на сузбијању јачања друштвених веза (које су природне у периодима катастрофа) - и на подршци продубљивању и утврђивању крајње атомизације (“социјално дистанцирање”, штетно додиривање рукохвата, итд.).

Даље, уместо раније промоције замене папирног новца платним картицама - одједном је употреба платних картица постала још једна обавеза присилно уведена помоћу страха. Исход је да финансијски сектор, упркос ad hoc губицима услед текуће кризе, има мерљиву корист од преузимања свих извршених трансакција. Законска и економска ограничења уведена у европским земљама разбијају и, у пракси, убијају мала и средња предузећа, (а самим тим и национално предузетништво) - али не утичу на велике комерцијалне мреже. Затварају се домаћи производни погони – форсира се целокупни увоз од међународних корпорација из земаља у којима није уведено затварање свега. И тако даље, све је више примера, а уместо коначног краја глобалног корпоративног капитализма, који су пророци Апокалипсе и с лева и с десна најављивали, видимо његово јачање до коначне победе. Наводно ојачане националне државе изгледа да су корисно оруђе пре него што пређу на завршну фазу тоталне глобализације и светске владе. Зар не би требало да борба против епидемије на Земљи буде планетарна, захваљујући већој контроли и у сарадњи са специјализованим, иновативним и технолошки напредним капиталом?

То ћемо вероватно видети током следеће куге.

У време куге, либерали не постоје!

Па, зар нема наде за људе затворене у кавезима? И, не баш. Овде смо, бар у сфери свести, можда сведоци пораза и либералне парадигме и сродног пројекта глобализације. То је нови импулс за ново оживљену веру и наду додељену структурама националних држава, укључујући њихову потпуну изолацију. Наглашавамо ово: пре само месец дана, свако ко је позивао на затварање граница, у најбољем случају је био проглашаван лудаком, а у најгорем - већина га је називала издајником, агентом и непријатељем нације. Данас готово сви позивају једногласно позивају да се ограде оставе! Држава не треба да буде само своја сопствена, већ и свемоћна, да контролише економију, људе, као и привредне субјекте. Испоставља се да у време куге нема либерала!

Наравно, ове наде су погрешно постављене, а глобализација је, као што је већ споменуто, још јача, а уз то се користе и заостаци и фантоми националних држава. Ни у којем случају се не може претпоставити да ће демо-либерални систем ефикасно спровести антилибералне одлуке или да ће не-ефикасна држава успешно превазићи пандемију. Али бачено је семе за веровање у систем тоталне, егоистично националне, солидарне властите владе. О томе вреди водити рачуна.

И треће - у тренутној кризи Европска унија не постоји, а Сједињене државе беже од вируса као слона од миша. Ово је знак за реконструкцију наше одвојености, али и тренутак за преусмеравање нашег континента, који се лако може пропустити. Европа, свет, посебно Евроазија - њима је потребна солидарност. Солидарност - заснована на добро очуваној одвојености и независности, тј. на одбацивању тренутног ЕУ-атлантског и глобалистичког система.

Тако, систем побеђује и чини се да је на врхунцу своје моћи, ми пасивно седимо, закључани у ћелијама. Обманути, као и увек, али потпуно другачијом мелодијом (помало старомодном, чак и архетипском). Глобализација слави практичну победу, али је доживела пораз свести. Те зато, у сваком случају, не сумњам у нашу коначну победу.

Извор: "Геополитика.ру"