Пре епидемије корона вируса у Србији, име докторке Дарије Кисић Тепавчевић било је познато углавном у медицинским круговима: способна епидемиолошкиња и професорка на Медицинском факултету у Београду, др Кисић Тепавчевић је и заменица директорке Института за јавно здравље Србије ,,Милан Јовановић Батут”.

Др Кисић Тепавчевић убрзо добија велику пажњу и наклоност медија, али и обичних грађана, захваљујући сталожености и смирености са којима говори о пандемији. Таблоиди су брже-боље почели да објављују приче о њеном изгледу, приватном животу, студентима и колегама.

Тако је јавност у Србији сазнала да ова рођена Сарајка има три године млађег брата Бојана, успешног бизнисмена, који је ожењен министарком правде Србије Нелом Кубуровић, чланицом председништва владајуће Српске напредне странке.

Међутим, оно што је јавности готово сасвим промакло јесте чињеница да је компанија блиска Бојану Кисићу потписала уносне уговоре са неколико министарства и државних фирми у Србији, укључујући и три милиона евра вредне уговоре о одржавању интегрисаног здравственог информационог система.

Истраживање БИРН-а показује да су од 2013. године до данас фирме НИТЕС групе, а чији је један од директора Бојан Кисић, само у Србији потписале 27 уговора вредна око 26,8 милиона евра, саме или у конзорцијуму са другим фирмама.

Само у априлу 2020, НИТЕС је склопио три уговора са Министарством здравља, укупне вредности од 3,2 милиона евра.

Дарија Кисић Тепавчевић није одговорила на БИРН-ова питања у вези са тендерима јавних предузећа на којима је учестовала фирма повезана са њеним братом.Кисић Тепавчевић је у писаном одговору само навела да њен брат није задужен за ЦОВИД 19 информациони систем.

Министарка Нела Кубуровић у одговору БИРН-у негирала је да је повезана са фирмом у којој ради њен супруг.

“Ни на који начин нисам повезана са фирмом у којој ради Бојан Кисић, нити сам у могућности да утичем на пословање једне мултинационалне компаније која послује широм света. Влада и министарства имају строге процедуре када је у питању пословање и закључивање уговора са различитим фирмама, које подразумевају рано препознавање евентуалног сукоба интереса,” рекла је Кубуровић.

“На крају крајева, наша земља има једну од најразвијених агенција за превенцију корупције - која је независно тело и која је и једино надлежна да одлучује да ли негде постоји сукоб интереса или не,” додала је министарка.

Како су људи блиски Влади Србије обезбедили профитабилне послове

НИТЕС ДОО Београд је део НИТЕС Групе власника Миодрага Шкрбића. Бојан Кисић је главни извршни директор чешког огранка групе, НИТЕС А.С, која је заједно за српским НИТЕС-ом добила неколико тендера јавних предузећа. Осим у Србији и Чешкој, НИТЕС компаније раде и у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Русији и Великој Британији.

Када је реч о српском огранку, НИТЕС је закључио 27 уговора, углавном као део конзорцијума са моћним домаћим државним и приватним фирмама које су повезане са СНС-ом. Неки од НИТЕС-ових партнера били су Телеком Србија, Проинтер ИТ и Ассецо СЕЕ.

Игор Брнабић, брат председнице Владе Србије Ане Брнабић, задужени је у фирми Ассецо СЕЕ за Србију. Ассецо СЕЕ и НИТЕС су 2017. и 2018. сарађивале на пројектима за ЕПС и Министарство финансија, а та два уговора вредна су скоро три милиона евра.   

Даље, Проинтер ИТ и НИТЕС су понудиле ИТ услуге ЕПС-у и ЕПС Дистрибуцији у 2016. и 2017. години за 3,1 милиона евра. БИРН је о Prointeru pisao u martu 2017, када је откривено да је СНС у својој предизборој кампањи користио телефонску централу управо ове фирме.

Април 2020. године био је посебно уносан за НИТЕС, јер је у конзорцијуму са Телекомом Србија потписао три уговора са Министарством здравља, укупне вредности 3,2 милиона евра.

Тако ће НИТЕС и Телеком Србија одржавати неке од најважнијих медицинских софтвера у Србији, укључујући одржавање националне платформе за превенцију и дијагностику, одржавање интегрисаног здравственог информационог система, као и рад на развоју софтвера за електронско издавање потврда о смрти.

БИРН-ово истраживање показује да су конзорцијуми у којима је био и НИТЕС од 2016. године до данас потписали 12 уговора са Министарством здравља укупне вредности од око 14 милиона евра.

Осим Министарства здравља и финансија, клијенти НИТЕС-а у Србији били су и Град Ваљево и јавно предузеће Воде Војводине.

Босанске везе и милионски уговори

Осим у Србији, НИТЕС је профитирао и у Босни и Херцеговини, где је, према подацима које поседује БИРН, у периоду од 2017. до 2020. добијао тендере укупне вредности око 1,5 милиона евра, углавном за послове у вези са електричном енергијом и ИТ услугама.

Документа из ческог регистра потврђују да је бивши власник НИТЕС-а био и Зоран Кораћ, некадашњи саветник Милорада Додика. Он се спомиње у писму америчких конгресмена Џоу Бајдену, где упозоравају на корупцију у државном врху Србије. У писму пет чланова Конгреса изражавају сумњу да је одлучујући утицај у областима енергетике, комуникације и инфраструктуре у Србији консолидовала мала група људи коју предводе премијеров брат Андреј Вучић и његови пријатељи Зоран Кораћ и Никола Петровић, који је и директор Јавног предузећа Електромреже Србије.

Према БИРН-овим изворима, НИТЕС је у Босни имао 40 одсто удела у компанији Милбауер, док је преосталих 60 одсто било у власништву истоимене немачке компаније. Босанска Агенција за идентификациона документа, евиденцију и размјену података, доделила је 2012. године НИТЕС-у уговор вредан 50 милиона евра и то без претходно расписаног тендера.

Због тога је крајем маја 2016. ухапшен директор Агенције, Синиша Мацан. Међутим, упркос скандалу који је добио име ,,афера Милбауер,” ова компанија је наставила да ради на изради пасоша за грађане БиХ.

Према наводима представника фирме Милбауер, кључна особа у преговорима био је власник НИТЕС-а Миодраг Шкрбић. НИТЕС је из власништва у Милбауеру изашао у новембру 2016. године. Шкрбић није одговорио на захтев БИРН-а за интервју.

Шкрбић тренутно живи у Прагу, а рођен је у Босни и Херцеговини 1956, где је и започео свој приватни бизнис крајем осамдесетих.

Бивши државни ревизор који је радио на случају Милбауер у Босни рекао је за БИРН да су ревизори обезбедили довољно доказа и предали канцеларији тужиоца.

“Имали смо довољно докумената,” рекао је Џевад Некић, тренутни директор канцеларије ревизора у Федерацији БИХ.

“Заиста сам тада рекао, сјећам се, није чудо што грађани кажу 'да се малима скида глава за мале преступе, а великима се скида капа'. Ако уз ону сву документацију није било основа да се било шта уради, онда упитно је било шта друго да се може урадити,” Некић је додао.

Извор: https://javno.rs/analiza/poslovi-porodice-kisic