Кина је већ проглашена главном претњом америчкој науци

* У академској 2018/2019, од 1,1 милиона странаца који студирају у Сједињеним Државама - готово 370.000 (око трећине) било је из Кине. На другом месту је Индија са 170 хиљада студената и предавача“

* New York Times. Етнички Кинези чине готово 50 одсто свих запослених у америчким истраживачким лабораторијама

* Четири од пет студената америчких универзитета на специјалностима везаним за електротехнику и рачунарство су страни држављани, а САД на студијама Кинеза зарађују око 14 милијарди долара

* Ако забрана буде проширена и на научнике-Кинезе - то ће бити озбиљан ударац америчкој науци. У Силиконској долини се већ горко шале: ако сви кинески научници буду протерани из  САД - од нас неће ни имати шта да се краде

Сједињене Државе су отвориле нови фронт у борби против Кине.

На својој територији.

У САД се озбиљно расправља о забрани Кинезима да студирају у Америци, а и да буду предавачи на њеним колеџима и универзитетима.

Објашњење је: у циљу борбе против кинеске индустријске шпијунаже.

Додуше, чују се већ и упозорења да ће те забране наштетити првенствено Сједињеним Државама.

Хладни рат, који је у току између Сједињених Држава и Кине, постепено прераста у тотални сукоб у свим областима осим директних војних операција.  Сви остали сегменти тог рата већ се усијавају:  идеолошки, економски, политички, културни, чак и научни.

Кина је већ проглашена главном претњом америчкој науци.

То је делом тачно. Од 2000. до 2017. године, америчка улагања у истраживања и развој расла су просечно 4,3 одсто годишње, а у Кини - око 17 одсто.

Пекинг је већ 2019. године, захваљујући томе, претекао Сједињене Државе по укупним улагањима у ту област. То је Кини омогућило да постане лидер по квантним компјутерима, а Американци зазиру да ће их претећи и у неким другим областима.

Врх САД је, међутим, уверен да Кина не узлеће у науци на својим знањима и открићима већ на крађи америчких технологије и патената.

        ФБИ је већ објавио: „Ниједна друга држава не представља тако велику, дугорочну и озбиљну претњу нашој безбедности и економском благостању као Кина. Циљ комунистичке владе у Пекингу је да Кина замени Сједињене Државе као суперсила и зато крши све законе да би то постигао“.

Директор ФБИ Кристофер Реј још је досолио:

„Пекинг се успиње на економској лествици тако што нас пљачка. Те крађе не изводи кинески Џејмс Бонд већ – обични кинески студенти и научници који бораве у Сједињеним Државама. А огроман их је број“.

У академској години 2018/2019, од 1,1 милиона странаца који студирају у Сједињеним Државама - готово 370.000 (око трећине) је из Кине. На другом месту је Индија са 170 хиљада студената и предавача“.

ФБИ наводи да Русија има само око 5.000 студената из Русије.

Према New York Times, етнички Кинези чине готово 50 одсто свих запослених у америчким истраживачким лабораторијама.

Амерички медији су већ објавили да је Доналд Трамп у неким приватним разговорима тврдио да је безмало сваки кинески студент у Сједињеним Државама - шпијун. А да их кинеске обавештајне агенције шаљу у Сједињене Државе са задатком да по завршетку студија нађу посао у америчким лабораторијама и приватним корпорацијама, па да краду тајне.

Чак 90 одсто кинеских студената у САД су на научним и техничким студијама. Многи након завршетка студија и даље раде у Сједињеним Државама.

Поређења ради, у САД остаје 83 одсто индијских студената и 69 одсто европских.

Кина реализује и 200 посебних програма (најпознатији је „Хиљаду талената“) преко којих привлачи паметне људе из света.

Током 2019-те су ти људи објавили готово 12% свих студија и научних чланака у Кини, а раније су радили у другим земљама.

Амерички научници кинеског порекла најактивније сарађују са Пекингом. Укључујући и оне који нису желели да се врате у Кину.

Америчко Министарство правде покренуло је у  новембру 2018. тзв. Кинеску иницијативу - програм борбе против кинеске научне шпијунаже.  Отада универзитети и истраживачки центри САД редовно добијају писма упозорења да странци који за њих раде могу бити умешани у крађу интелектуалне својине.

Међутим, то засад Американцима доноси више проблема него успеха. Да, понеко је и ухваћен у шпијунирању, али многи Кинези своје послове пребацују из САД у Кину.

Научници који то раде не одлазе у Кину празних руку. Понекад са собом носе и резултате истраживања свог института или компаније, укључујући и оне који коштају више од сто милиона долара.

Парирајући, Пекинг је престао да објављује имена истраживача који раде у оквиру пројекта Хиљаду талената. Ппрема је да са страним научницима ради тајно, а има амбицију да дуплира број страних научника који раде у Кини.

„Многи амерички институти нису ни свесни да њихова одељења имају лабораторије у Кини. За то сазнају тек кад их о томе обавесте представници власти САД“, изјавио је Мајкл Лејер, заменик директора Националног института за здравље Сједињених Држава.

Не успевајући да заустави „кинеску шпијунажу“ другим методима, амерички естаблишмент размишља о потпуној забрани кинеским студентима да долазе и студирају у САД, да им потпуно затвори приступ научним и техничким специјалностима.

Сенатор Том Котон, главни борац са Кином у америчком Конгресу, већ је покренуо такву иницијативу, предложивши колегама „Закон о безбедности у кампусу“.

„Комунистичка партија Кине предуго је користила америчке универзитете за шпијунирање Сједињених Држава. Време је да на то ставимо тачку“ – прикључила му се сенаторка Марша Блекберн.

Протеривање Кинеза скупо ће коштати многе у САД.

Примера ради, четири од пет студената америчких универзитета на специјалностима везаним за електротехнику и рачунарство су страни држављани, а САД на студијама Кинеза зарађују око 14 милијарди долара.

Ако забрана буде проширена и на научнике-Кинезе - то ће бити озбиљан ударац америчкој науци.

У Силиконској долини се већ горко шале: ако сви кинески научници буду протерани из САД - од нас неће ни имати шта да се краде.

Њудима са кинеским презименима припада до 10% свих нових патената регистрованих у Сједињеним Државама.

За безмало 40 одсто научних чланака амерички научници су коаутори са кинеским. А у 25% случајева Кинези су коаутори са Американцима.

Један млади Кинез по имену Чин Шјусен стигао  је из Нанђинга у САД далеких 1930-их. Дипломирао је на Масачусетском технолошком институту, затим и на Калифорнијском технолошком институту.

Остао је да ради у Сједињеним Државама и бавио се ваздухопловством. Међутим, 1950-их се нашао под ударом макартизма као `симпетизер комунизма` и био протеран из САД.

Вратио се у Кину , а Чу Енлај је његов долазак назвао „највећим могућим поклоном Америке“.

Чин је постао „отац кинеског ракетног програма“.  

Када је умро – његовој сахрани је присуствовало целокупно руководство НРК . Ху Ђинтао, Ђијанг Цемин...

Колико ће таквих људи Кини поклонити Трамп, Котон, Блекберн и остали јастребови-синофоби?

Извор: "Факти"