Највећи психолошки експеримент у историји је у току, тврде психолози. Пандемијом вируса корона, карантинима, мерама изолације и самоизолације погођене су милијарде људи на свету. Сада бројни психолози у многим земљама на примеру пандемије истражују како људи заправо реагују на недаће, пише „Сајентифик Америкен“.

„Утицај пандемије на психичко здравље је невероватан. У једном тренутку чак треćина светске популације била је затворена у куćе. То значи да је 2,6 милијарди људи, више него што их је било на планети током Другог светског рата, доживљавало емоционалне и финансијске одјеке пандемије. Пандемија и карантини су без сумње највеćи психолошки експеримент у историји који је спроведен“, написала је психолог Елке Ван Хуф, професор на Слободном универзитету у Бриселу, преноси амерички научни лист.

Једна од кључних особина људи је прилагодљивост, а она је дошла до изражаја и током пандемије, наводи психијатар Џорџ Ваилант са Харвард универзитета, који каже „када се грана савије и не поломи се, она се врати и наставља да расте“.

У прилог Ваилантовој метафори говоре и последња сазнања психолошких истраживања. Према њиховим резултатима, чак две треćине људи врло брзо се опораве и не пате од дужих психолошких проблема после тешких стресних ситуација.

Међутим, она једна треćина пати од правих психолошких проблема који могу трајати месецима, па и годинама.

Чак и да се веćина покаже отпорним, добар део људи је угрожен психолошким утицајем пандемије, па нас очекује прави цунами менталних болести, упозоравају стручњаци.

Људи се среćу са вишеструким ударцима – страхом од болести, усамљеношćу, губитком вољених, последицама економске кризе, неизвесношćу када ćе се пандемија завршити. Многи ćе због тога патити од депресије, анксиозности или посттрауматског стреса. То су показали и резултати последњих истраживања.

„Пандемија је покренула све могуćе изворе стреса, што ćе многи веома тешко поднети“, каже психолог Анита Делонџис са Универзитета Британска Колумбија.

Отпорност сваког појединца се даље компликује чињеницом да нису сви изложени пандемији на исти начин и да то зависи од личног здравственог стања, економског и социјалног положаја, наводи медицински антрополог Керол Вортман са Емори универзитета.

Због таквог утицаја на ментално здравље и психолози су, по угледу на научнике који убрзано раде на вакцини против короне, појачали своја истраживања о психолошким последицама пандемије.

Масовни прелазак на виртуалне форме рада и дружења допринео је и убрзању истраживања. Психијатар Денис Черни са Маунт синај медицинске школе у Њујорку, наводи да ćе то допринети новој „науци о прилагодљивости“.

„Моćи ćемо да научимо како да помогнемо људима да постану отпорни на нешто чак и пре него што се то догоди“, каже он.

Џорџ Бонано са Колумбија универзитета, који је истраживао психолошке последице великих траума, наводи да 65 одсто људи покаже минималне психолошке симптоме кад се суоче са великим стресом. Међутим, 25 одсто има привремене проблеме, док 10 одсто пати од трајних менталних поремеćаја. Међутим, како додаје, оно што је забрињавајуćе је да се за људе који су ниже на економској лествици, опасност од психијатријских поремеćаја удвостручава.

Међутим, стручњаци упозоравају да би последице тренутне пандемије могле бити теже. Како наводи Дејзи Фанкур, епидемиолог са Универзитета Лондон, „ово је први пут у историји да имамо глобални карантин који тако дуго траје“, што би могло веома негативно да утиче на психу људи.

Једно од великих психолошких истраживања веć је завршено у Кини, која је прва погођена епидемијом новог вируса корона. Према њеним резултатима, чак 35 одсто људи је рекло како је као последицу карантина имало психолошке проблеме.

Друга студија из САД показала је да карантин нарочито погоршава анксиозност код људи који од ње веć пате.

Није вирус корона запретио само физичком здрављу старијих, веć и менталном, показује студија која се спроводи на 64.000 људи широм света. Иако нису изложени свакодневном стресу као што су посао и слични егзистенцијални проблеми, стари су у тој студији током пандемије показали исти ниво стреса као и радно способна популација, каже Ненси Син, психолог са Универзитета Колумбија.

Оно што је позитивно је да се старији боље носе са тим стресом него млађи. Психолози претпостављају да је то што су због великог животног искуства развили механизме за одбрану од стреса.

Дејзи Фанкур наводи да у Великој Британији спроводе истраживање на 84.000 људи, чији су први резултати показали да је ниво депресије далеко виши него пре пандемије. Најпогођенији су они који су веć патили од ње, они који живе сами, али и млађи људи.

Фанкур каже да многи људи извлаче и психолошку корист из пандемије, јер развијају механизме за одбрану од стреса који ćе им користити и касније, као што су довољно сна, здравија исхрана, одржавање друштвених контаката, вежбање...

Извор: "Спутњик"