Питање из наслова проистиче из недовољног (можда не би било претерано рећи и потпуног) непознавања феномена конспиролошких теорија (теорија завере). Питање је колико и они који злонамерно сврставају поборнике слободе избора по питању вакцинације у теоретичаре завере знају о конспиролошким теоријама.

 Вероватно не знају много, као ни шира јавност, али веома добро знају због чега користе тај израз (теорија завере) када говоре о њима. Наиме, они тај израз користе као етикету, а објашњење функције етикетирања налазимо код проф. Богољуба Шијаковића: ”Етикетирање стереотипима оцрњивања je облик вербалног тероризма којим се другоме уствари одузима право да говори… Кад се одабраном објекту прилијепи вриједносно негативна и семантички јака етикета, онда она когнитивно дјелује тако да се у доживљају тог објекта игнорише стварност. Тада језик дјелује као средство насиља, етикета као вербална омча.” (1)

Етикетирајући оне који се залажу за слободу избора о вакцинацији као теоретичаре завере они се заправо, на тај начин, представљају као неразумне и неозбиљне особе, чак као особе са патолошким (параноидним) цртама личности а њихова објашњења као ненаучна, са циљем да се дисквалификују као легитимни и равноправни учесници научног и политичког живота.

И док се код нас о томе не зна много, феноменом конспиролошких теорија су се у свету бавили бројни научници из различитих области – философије, социологије, политикологије и др. а вршен је и велики број истраживања од стране психолога.

Кембриџ речник (Cambridge dictionary) дефинише конспиролошке теорије, односно теорије завере, као ”веровање да су догађај или околности резултат тајног плана моћних људи.” (2)

Међутим, ова дефиниција није тачна, или у најмању руку није најпрецизнија, а да бисмо разумели због чега за почетак ћемо израз ”теорија завере” да разложимо на појмове од којих је састављен. То ће нас истовремено довести и до одговора на питање из наслова, да ли је борба за слободу избора о вакцинацији производ веровања у теорију завере.

Појам ”теорија” (од грчке речи θεωρία) у овом случају има значење објашњења одређене појаве. Према томе тачна дефиниција би била да су конспиролошке теорије објашњење које истиче да су догађај или околности резултат тајног плана моћних људи, а не веровање. На први поглед у питању је безначајна разлика, али само на први поглед. Наиме, професор Марио Банџ (Mario Bunge), са Универзитета Мекгил (McGill University), уместо да дели когнитивне домене на науке насупрот не-наукама, предложио је поделу на оно што је назвао „пољима веровања“ и „пољима истраживања“ (3). У поља веровања је укључио религије, политичке идеологије, псеудонауке и псеудотехнологије и др. Дакле, уколико у дефиницији теорија завера кажемо да је то ”веровање” уместо ”објашњење” аутоматски смо их искључили из поља истраживања и сврстали у поље веровања, односно дисквалификовали као ненаучне. Објашњење појма ”завера” ће нам потврдити да је таква дисквалификација погрешна.
Синоними речи ”завера” су урота, комплот, сплетка, интрига и сл. Одговором на питање да ли завере постоје ћемо уједно разрешити дилему да ли би објашњење неког догађаја или процеса које укључује заверу требало аутоматски одбацити.

Дакле, постоје ли завере? Ово питање је, заправо, сувишно јер ако само мало боље размислимо видећемо да су завере присутне кроз историју у свим областима живота (политика, економија итд.) од личног, локалног и националног нивоа па све до интернационалног.

Не постоји нпр. кривично дело које укључује више саучесника а да није плод завере (тајног плана). Даље, само постојање обавештајне и контраобавештајне службе подразумева постојање завера. Прве кују тајне планове и спроводе их а друге их откривају. ”Обавештајне и безбедносне агенције једине су надлежне и овлашћене да примењују тајне методе и средства ради откривања носилаца тајних припрема и делатности који у наредном периоду прете да наруше систем безбедности државе,” каже проф. др Радослав Гаћиновић. (4)

Додајмо овоме и индустријску шпијунажу. ”Данас у 57 земаља света постоје државне институције које се баве прикупљањем тајних информација ове врсте, а владе још бар 100 земаља троше део националног дохотка на покривање трошкова индустријске шпијунаже,” каже Надежда Гудељ из Министарства унутрашњих послова Републике Србије. (5)

Атентат на надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву је очигледно плод завере, слично као и Мајски преврат. Све тзв. Обојене револуције међу које спада и тзв. Пети октобар су такође завере јер су подразумевале тајно планирање пре извршења. Исто важи и за било који други атентат, државни удар (пуч) или отмицу. Терористи ОВК који су страдали у легитимној акцији српске полиције у селу Рачак, на Косову и Метохији, накнадно су преобучени у цивилну одећу како би се овај наводни масакр искористио као повод за бомбардовање Југославије. На сличан начин су били конструисани и масакри на Маркалама и у Сребреници. Сви ови догађаји су били завере смишљене са циљем да се оптуже Срби и да послуже као повод за одређену политичку или војну акцију. Да су догађаји везани за Сребреницу унапред планирани посведочио је и Хакија Мехољић, командир полицијске станице у Себреници (6). Пред такозваним Међународним судом за бившу Југославију, у Хагу, српске политичке и војне вође су оптужене управо за заверу, тајни план, под синонимом ”удружени злочиначки подухват”, са наводним циљем извршења геноцида и стварања Велике Србије (иако нам све расположиве чињенице говоре да је оснивање суда у Хагу плод завере, са истим циљем са којим су конструисани догађаји у Рачку, Маркалама или Сребреници). Сви смо чули за нпр. завере познате под називима ”афера Вотергејт” или ”Иран-Контра афера” и др. Смена председника неке странке такође подразумева претходне тајне разговоре и планове унутар чланства како би се обезбедила неопходна већина итд. Идући уназад кроз историју могли бисмо навести неограничен број примера завера различитог обима, на различитим нивоима и из раличих области.

Један од научника који су се бавили феноменом теорија завере је Чарлс Пигден (Charles Pigden), који у тексту под насловом ”Конспиролошке теорије и конвенционална мудрост”,између осталог, пише:

”Необично је претпоставити да би масакр милиона људи могао бити заоденут тајношћу, али тако је било. Хана Арент, јеврејска активисткиња са страственим интересом за политику, такође добро обавештена и као приватна особа, није чула за ‘Аушвиц’ (под којим, претпостављам да мисли генерално на нацистички програм истребљења) до 1943., и није га сматрала доказаном чињеницом све до шест месеци касније.

У многим земљама није непознато да политичари и државни званичници узимају мито и непримерено користе јавна средства. Из очитих разлога, ове активности се обично планирају и изводе у тајности.

Адам Смит, чије веровање у невидљиву руку тржишта није захтевало скептицизам о невидљивим рукама појединих завереника (каже): „„Људи истих послова малокад се сусрећу, чак и због забаве и разоноде, осим због разговора који завршава завером против јавности, или неком обманом како би се подигле цене…“. ” (7)

И даље: ”Према томе, свако ко зна било шта о Мартовским Идама или атентатима на војводу Франца Фердинанда или цара Александра II, дужан је да се сагласи са теоријом завере, па ће стога бити теоретичар завере.”

Из свега претходног следи логичан закључак, опет од професора Пигдена: ”Дакле, ако је теорија завере једноставно теорија која истиче заверу, онда је свака политички и историјски писмена особа велики теоретичар завере, јер свака таква особа се слаже са великим бројем теорија завере.”
Потпуности ради додајмо и то да завера не мора нужно бити организована са лошом намером. Тако је нпр. Епархија зворничко–тузланска упутила распис свештенству у ком их обавештава да им се анонимни дародавац обратио са жељом да подржи рађање деце тако што ће сваком трећем новорођеном детету у породици даровати одређену суму новца. (8)

Према професору Мајклу Баркну (Michael Barkun) ”Теорије завере се могу разликовати пре свега по њиховом обиму. Њихов опсег се креће од оних усмерених на објашњење неких појединачних, ограничених појава, до оних тако широких да представљају погледе на свет оних који их се држе.” (9) У зависности од обима он разликује завере о догађајима, системске завере и суперзавере. Даље, професор Мајкл Баркн пише: ”Завера и тајност делују нераскидиво повезани. Ипак, веровања у завере укључују два различита облика тајности. Један се односи на саму групу; други се односи на активности групе. Група може бити тајна или позната, а њене активности могу бити отворене или скривене.” (10) Он идентификује четири врсте група заснованих на комбинацијама тајности и отворености.

Овим закључујемо одговор на питање да ли завере постоје.

Следеће питање које захтева одговор јесте зашто се онда, ако знамо да зевере постоје, објашњења која претпостављају постојање тајног плана (завере) a priori одбацују.

Др Чарлс Пигден, у поменутом раду каже да се чини ”да је конвенционална мудрост та да имамо епистемолошку дужност да не верујемо теоријама завере”.

Међутим, како смо претходно показали да завере не само да постоје него да у многе и верујемо, логично питање које из тога следи јесте: зашто неке теорије завере прихватамо и у њих верујемо а неке, укључујући и теорију о штетности одређених вакцина и евентуалној завери која стоји иза присилне (обавезне) вакцинације, аутоматски одбацујемо? Ако већ имамо епистемолошку дужност да не верујемо у конспиролошке теорије, зар она не важи за све теорије завере?

Пигден нам даје одговор и на ово питање: ”Једна сугестија, актуелна у литератури, јесте да је теорија завере теорија која не само да истиче завере, већ се такође супротставља службеном гледишту, сугеришући зла дела државних службеника или владиних институција.” Из овога можемо да изведемо закључак да неке теорије завере одбацујемо зато што су супротстављене званичном ставу.

Међутим, уколико ово упоредимо са неким конкретним примерима завера које смо раније навели, уочавамо једну контрадикторност. Наиме, Рачак, Маркале или Сребреница су завере које су организовале и спровеле власти САД и појединих држава ЕУ, али ми одбацујемо њихова објашњења иако она представљају ”службено гледиште”. Како да објаснимо ову контрадикторност? ”Оно што то заправо значи јесте да вам није дозвољено да верујете у зле завере почињене од стране сарадника сопствене владе, већ само у зле завере које су починиле друге владе негде другде,” каже професор Пигден.

Ово његово објашњење бисмо могли да допунимо: није нам дозвољено да верујемо само у завере тренутне владе. Када се људи на власти промене онда нам често и сами откривају завере њихових претходника. Званично гледиште се током времена мења.

Са Пигденом ћемо завршити део који се тиче веровања или неверовања у теорије завере:  ”…имамо рационално право да верујемо у теорије завере, уколико тако показују докази…. нема разлога да се мисли да су теорије које постулирају завере вероватно више нетачне од теорија које објашњавају исте догађаје без помоћи завера. Заправо, постоји много догађаја за које не постоји разумно не-конспиративно објашњење.

Залажем се за алтернативну стратегију да се теорије завере не одбацују аутоматски, једноставно зато што су теорије завере, већ да будемо спремни да их истражимо, па чак и да им верујемо ако то показују докази. Можда су неке теорије завере превише абнормалне да би биле вредне истраге, али то није због тога што су теорије завере већ зато што су посебне завере које постулирају апсурдне или невероватне. Теорије завере као такве нису мање вредне веровања него теорије других врста.”

Дакле, оно чиме би требало да се руководимо у прихватању или одбацивању конкретне теорије завере јесу докази. На основу њих теорије завера сврставамо у оправдане и ноправдане. Критеријуми за разликовање неоправданих од оправданих конспиролошких теорија су такође једно од питања којим су се бавили људи из света науке.

Међу неоправдане конспиролошке теорије, присутне и код нас, спадају ”Јеврејска завера”, ”Уфолошка завера”, то јест завера о летећим тањирима и ванземаљцима, ”Chemtrails завера” то јест завера о запрашивању из ваздуха, ”Завера HAARP-а” (који се налази у Барајеву или у мосту на Ади) и многе друге. У последње време све више узима маха ”Завера равне земље” а међу најпопуларније и најраспрострањеније спада и теорија завере о скривеној и забрањеној историји Срба.

Према расположивим доказима, међутим, теорију о завери која се крије иза прислне вакцинације, слично као и ону о ГМО, не можемо да сврстамо у ову групу. Напротив, квалитет и квантитет доказа указују на то да она мора бити истражена.
Пре него што пређемо на следећа питања важно је да изнесемо неколико чињеница.

Прво, морамо да подвучемо да борба за слободу избора није нужно мотивисана и повезана са теоријом завере. Многи су се, углавном родитељи, у борбу против обавезне вакцинације укључили након последица вакцинације код њихове деце, за неке је то питање слободе и права, док су неки противници обавезне вакцинације из верских разлога.

Друго, оно што је заједничко за све њих без, обзира на мотиве, јесте да се залажу за право на избор а не за укидање вакцинације, како би могло да се закључи из етикете којом се означавају (”антивакцинаши”) (11). О функцији етикетирања смо писали на почетку текста. Дакле, њихов став је сви морају имати слободу избора, што значи да онај ко не жели не мора а ко жели може да се вакцинише.

У вези са претходним, такође, морамо да знамо да се политика вакцинације разликује од земље до земље. У неким земљама као нпр. у Швајцарској, Немачкој, Аустрији, Италији, Холандији, Луксембургу, Великој Британији, Шведској, Норвешкој, Ирској, Грчкој и др. ниједна вакцина није обавезна, док се у другим земљама број обавезних вакцина разликује.

Питање завере која стоји иза присилне вакцинације се јавља у случајевима када се у ово питање укључе људи попут Била Гејтса и појачане пропаганде у корист обавезне вакцинације.

Аутоматско одбацивање ове теорије од стране медицинских стручњака упркос доказима који се износе је последица поверења у званичан став у вези са тим и конформизма, и открива нам апсурд да они који припадају ”пољу истраживања”, по подели коју даје професор Банџ, одбацују ову теорију на основу веровања, што је једна од карактеристика псеудонауке и неоправданих теорија завере. Из истих разлога (поверење и конформизам), и шира јавност борбу против обавезне вакцинације одбацује као резултат неоправдане теорије завере. То нас доводи до једног од кључних питања: да ли можемо да верујемо властима, укључујући и Министарство здравља и међународним здравственим организацијама попут СЗО? Ово питање можемо да проширимо на оправданост апсолутног поверења у лекаре као појединце.

Сада ћемо на неколико насумично изабраних, општеознатих примера показати да је апсолутно поверење у међународне организације као што је Светска здравствена организација, државу, надлежне институције и лекаре у супротности са оним чему нас учи искуство и историјске чињенице и опасно како по појединца тако и по друштво.

Када је реч о лекарима и другим медицинским стручњацима могуће је да поверење у њих једним делом долази из неразликовања и нераздвајања интелектуалних способности и образовања неке особе, са једне стране, и позитивних карактерних црта укључујући и добронамерност, са друге. Када је реч о добронамерности објашњење би могло да лежи у медицинској етици о којој се говори у Хипократовој заклетви. Међутим, чињеница је да се сасдржај Хипократове заклетве мења током времена са променом државних закона. Тако нпр. иако у оригиналној верзији ове заклетве стоји ”Нити ћу дати жени средство за побачај”, сведоци смо да само у Србији лекари годишње изврше неколико десетина хиљада абортуса. Такође се у изворној верзији каже ”Никоме нећу, чак и ако ме замоли, преписати смртоносан отров…”, упркос томе лекари у неким државама (Белгија, Холандија) врше еутаназију не само одраслих него и деце. Да је принцип медицинске праксе primum non nocere (не нашкодити) без одговарајућих карактерних црта лекара мрто слово на папиру показује нам добро познати пример нацистичког лекара др Јозефа Менегелеа и експеримената које је вршио на деци и одраслима у концентрационим логорима. Епидемије шарлаха и других болести је искорењивао тако што је затворенике слао у гасне коморе (био је и члан тима лекара одговорних за надзор примене циклона Б који се користио за убијање људи у гасним коморама). Др Курт Хајсмајер (Kurt Heissmeyer) је затвореницима у логору Нојенгам (Neuengamme) у плућа убризгавао бактерију Mycobacterium tuberculosis како би развио вакцину за туберкулозу (12). Лични лекар Адолфа Хитлера, Карл Брант, је на свом суђењу Хитлеров предлог да се убиства људи врше угљен-моноксидом како би се повећала брзина и ефикасност убијања описао као велики напредак у историји медицине.Вађење органа Србима у тзв. Жутој кући на северу Албаније нису могли да врше лаици већ медицински стручњаци. За учешће у трговину органима отетих Срба оптужује се и Бернар Кушнер, бивши министар здравља Француске, члан НВО ”Лекари света” и један од оснивача НВО ”Лекари без граница”. Садашњи министар здравља Републике Србије, Златибор Лончар, је на суђењу за убиство Зорана Ђинђића оптужен за сарадњу са криминалном групом познатом под називом ”Земунски клан” за чији рачун је, како је навео заштићени сведок, у Ургентном центру у Београду убио једну особу убризгавањем смртоносне течности ињекцијом. (13)

Када је реч о поверењу у државе сетимо се да су државе биле и комунистички СССР и комунистичка Југославија, карактеристичне управо по томе што у њима грађани у вези са многим питањима нису имали слободу избора и у којима им је за гледиште супротно званичном претио ГУЛаг или Голи оток. Као што се данас путем образовног система пропагирају идеологија хомосексуализма, феминизма и родна идеологија тако се у оно време пропагирао комунизам. Данас се у школе као обавезан предмет у неким државама (Велика Британија, Немачка итд.) (14) уводи сексуално васпитање (под различитим називима) , у оно време је то био марксизам. У Немачкој за неприсуствовање детета овим часовима родитељима прете казне, а велики број родитеља је већ био у затвору због тога (15). На овим часовима се осим промискуитета и различитих врста сексуалних перверзија пропагирају и горе поменуте идеологије, упркос претњама по ментално и физичко здравље, и живот, које носе. Нпр. пропагирање родне идеологије по мишљењу стручњака (16) носи ризик од изазивања поремећаја родног идентитета, што је заправо ментални поремећај, док истраживања показују неупоредиво већу стопу самоубистава међу младима који су хомосексуалци, него у општој популацији. (17) Државе су биле и фашистичка Италија, нацистичка Немачка и Независна Држава Хрватска. као што је то данас Независна Држава Косово на чијим се челним позицијама налазе бивши терористи.

Уколико бисмо, као у случају стручњака из области медицине, направили знак једнакости између високог образовања и стручности у некој области и позитивних карактерних црта, укључујући и добронамерност, онда бисмо могли да очекујемо да НДХ буде позитиван пример правне државе. Наиме, Анте Павелић не само што је био дипломирани правник него је имао и почасну титулу doctor iuris (доктор права).

Када је реч о нацистичкој Немачкој сетимо се расне хигијене (нацистичке еугенике) који је подразумевао присилну стерилизацију и еутаназију спровођену у оквиру програма Акција Т4 (Aktion T4). Иако је програм спровођен тајно претходила му је пропаганда (нпр. филмови Das Erbeу,Opfer der Vergangenheit и Ich klage an) у циљу подршке еутаназији. У оквиру Акције Т4 убијани су не само одрасли него и деца. У почетку су убијана деца до три године старости а касније и она старија, а проширен је и број обољења која су била повод за еутаназију. Такође је у почетку одвођење и убијање деце вршено уз сагласност родитеља али је овај услов убрзо престао да важи. Сагласност за одузимање је прибављана на различите начине укључујући и лажи да се деца одводе у специјална одељења где ће имати бољу негу. Родитељима који су изражавали сумњу и због тога нису давали сагласност прећено је губитком старатељства над децом и принудним радом. (18)

Еугеника, међутим, није везана само за нацистичку Немачку (19). У Шведској је, према извештају владе из 2000. године (20), у периоду од 1934. до 1976. године присилно стерилисана 21.000 особа, 6.000 је присиљено на ”добровољну” стерилизацију док за 4.000 особа није било могуће одредити природу случајева. Историја еугенике у Швајцарској још није довољно истражена тако да још увек не постоји коначан број присилно стерилисаних особа. САД су биле прва земља у којој је вршена присилна стерилизација на принципима еугенике. Процењује се да је у 33 америчке државе у којима је стерилизација била обавезна стерилисано више од 60.000 особа. Присилне стерилизације су вршене и у другим земљама. Суд у Великој Британији је 2015. године донео одлуку да мајка шесторо деце буде стерилисана. (21) Судија је ову одлуку образложио људским правима и нагласио да нема везе са еугеником. Међутим, чињеница да је истовремено наведен и њен коефицијент интелигенције (IQ 70) говори нешто друго. У Канади је најмање 60 домородачких жена покренуло тужбу због присилне стерилизације, при чему су се последњи случајеви десили 2017 године. Оне тврде да им нису дозволили да виде своје бебе и изађу из породилишта док не дају пристанак на стерилизацију. (22)

Да бисмо направили јаснију паралелу са проблемом којим се бавимо уместо израза ”присилна стерилизација” употребимо еуфемизам – обавезна стерилизација.

Када је реч о Србији, поменули смо да су државни удари, укључујући и тзв. обојене револуције, међу којима је и и 5. октобар, завере. Од 5. октобра 2000. године на власти имамо политичаре који су под контролом страних сила и спроводе њихове интересе у свим областима, од унутрашње до спољне политике. Први председник Владе Републике Србије након петооктобарског државног удара увео је принцип да ”ко хоће морал, нека иде у цркву”. (23) Садашњи председик државе је политички конвертит који наведени принцип доследно спроводи у пракси.

Према информацијама (24) које наводи BUSINESS ANTI-CORRUPTION PORTAL корупција у Србији представља проблем а преваленца примања мита превализази регионални просек. Државне набавке су означене као посебно рањиве када је реч о преварама и проневерама. У вези са овим треба подсетити на набавку вакцине против свињског грипа 2009. године која није испуњавала услове Праилника о имунизацији. (25) Притом морамо имати у виду да се све вакцине купују путем јавних набавки.

Можемо да имамо поверења у такву државу и њене институције?

Али, корупција у здравству није везана само за Србију. Проф. др Патриша Гарсија (Patricia J. García), члан спољног саветодавног одбора Одељења за глобално здравље Универзитета у Вашингтону и бивши министар здравља Перуа, износи процену да корупција сваке године однесе животе најмање 140.000 деце. У вези са тим она износи и податак да се у свету троши више од 7 трилиона долара на здравствене услуге, а да се најмање 10–25% глобалне потрошње изгуби директно кроз корупцију, што представља стотине милијарди долара изгубљених сваке године. ”Корупција у здравству може варирати од ситне корупције до корупције на високом националном нивоу или чак мултинационалне корупције,” каже Гарсија. (26) У наставку наводи и различите облике корупција где, између осталог, каже: ”Четврти облик корупције је корупција у пружању услуга, која укључује радње (нпр. лечење, поступке и упутства) које нису руковођене само медицинским разлозима и јављају се као прекомерно пружање или недовољно пружање ових радњи. Корупција у пружању услуга дешава се широм света у јавном и приватном сектору, подижући трошкове услуга и доводећи пацијенте у опасност.” Можемо ли, у вези са прекомерним пружањем услуга, да уочимо везу са обавезном вакцинацијом? Као шести облик корупције наводи и манипулацију подацима, укључујући и податке о здравственим активностима као што је вакцинација.

При свему овоме морамо имати у виду да се вредност тржишта вакцина процењује на 35 милијарди долара. (27)

Према подацима Cochrane-а, који окупља неколико десетина хиљада стручњака из целог света који раде на добровољној бази, и чији се прикази (28) и мета-анализе често сматрају квалитетнијим (29) у односу на друге, вакцине против грипа имају врло скроман ефекат када је реч о смањењу симптома и изгубљеним радним данима у општој популацији, укључујући труднице. (30)

Када је реч о различитим међународним организацијама, из области здравства или другим, укључујући и СЗО, и (не)поверењу у њих, ситуација је слична као и са претходним примерима.

Вилијам Вокер, који је инсценирао наводни масакр у Рачку, који је био повод за бомбардовање Југославије 1999. године, био је руководилац Косовске верификационе мисије међународне организације познате под скраћеницом ОЕБС (Организација за европску безбедност и сарадњу).

Савет безбедности Организације уједињених нација је 6. маја 1993. године, резолуцијом 824. Сребреницупрогласио демилитаризованом зонам под заштитом УН. Упркос томе Сребреница није демилитаризована а припадници Армије БиХ су вршили сталне упаде на територију која је била под контролом Срба и вршили злочине.

Не заборавимо да су се ”међународном заједницом” називале земље које су бомбардовале Србију и Црну Гору 1999. године.

Садашњи директор Светске здравствене организације Тедрос Адханом је био оптужен да је као министар здравља Етиопије у три наврата (2006, 2009 и 2011 године) прикрио епидемију колере. (31) Такође је оптужен, заједно са СЗО за коју се каже да зависи од руководства Комунистичке партије Кине на више нивоа, да је са закашњењем од неколико седмица прогласио пандемију корона вируса. (32) У периоду када је био министар здравља Етиопије Тедрос је успоставио контакт и сарадњу са Билом Клинтоном (33) и његовим здравственом организацијом Clinton Health Access Initiative (скраћено CHAI). (34) Био је председник одбораThe Global Fund to Fight AIDS, Tuberculosis and Malaria (скраћено Global Fund) (35) и члан Gavi, the Vaccine Alliance (Gavi је скраћено од Global Alliance for Vaccines and Immunization) (36) јавним приватним парнерством које има за циљ подизање покривености вакцинацијом у сиромашним земљама. У ту сврху Gavi повезује ове земље са СЗО, УНИЦЕФ-ом, Светском банком,цивилним друштвом, Фондацијом Била и Мелинде Гејтс итд.

Када је реч о самој Светској здравственој организацији она се финансира не само прилозима који долазе од држава чланица него и из приватног сектора. (37) Међу финансијерима из приватног сектора су Фонд Била и Мелинде Гејтс, који спада у највеће финансијере, затим Gavi, the Vaccine Alliance,The Global Fund, Clinton Health Access Initiative, Rockefeller Foundation, Rotary International и други. Подсетимо да Rotary E-club of Serbia сарађује са Даријом Кисић Тепавчевић (38) помоћницом директора за јавно здравље и популациону политику Института за јавно здравље Србије „Милан Јовановић Батут”, док Rotary International сарађује са Фондом Била и Мелинде Гејтс (39) од којег прима донације које се мере стотинама милиона или више долара. Међу финансијерима Светске здравствене организације се налазе и мултинационалне фармацеутске компаније међу којима су нпр. Novartis, Bayer AG, Sanofi-Aventis, GlaxoSmithKline, Gilead Sciences Inc., Merck & Co., UCB SA. Отуда оптужбе за сукобе интереса као нпр. у случају стручњака Светске здравствене организације за вакцине који је примио 6,2 милиона евра од фармацеутске компаније GlaxoSmithKline (40). Оптужбе иду све до тврдњи да је СЗО под контролом фармацеутских команија. (41)

Према речима Волфганга Водарга (Wolfgang Wodarg), немачког посланика, Европском савету у Стразбуру, класификација СЗО-а свињског грипа као пандемије донела је фармацеутским компанијама 18 милијарди долара додатних прихода. Годишња продаја само Тамифлуа скочила је за 435 одсто, на 2,2 милијарде евра. (42)

У вези са овим, када је реч о класификацији свињског грипа као пандемије и додатној заради оствареној захваљујући тој класификацији, важан је још један податак. Наиме, на интернет презентацији СЗО је одговор на питање ”Шта је пандемија?” укључивао помињање енермног броја мртвих и случајева заразе. Међутим, након што је новинар CNN-а указао на дискрепанцу између овог објашњења и благог тока свињског грипа, ово објашњење је промптно уклоњено. (43)

Покажимо каква је ваљаност одлука СЗО, и уопште званичних гледишта у здравству, на још једном примеру. Генерална скупштина Светске здравствене организације 1990. године је одобрила 10-ту ревизију Међународне класификације болести и сродних здравствених проблема (International Statistical Classification of Diseases and Related Health Problems), скраћено ICD-10, где стоји да сексуална оријентација сама по себи није поремећај. Радна група која је припремала 11-ту ревизију (ICD-11) предложила је да у потпуности буде уклоњена категорија F66 ”Психолошка и поремећаји у понашању повезани са сексуалним развојем и оријентацијом”, (44) при чему се, између осталог, позивају на чињеницу да је хомосексуалност уклоњена из приручника DSM (Diagnostic and statistical manual of mental disorders)Америчке асоцијације психијатара, као ментални поремећај per se. Они који неупитно верују званичном гледишту могу да помисле да је хомосексуалност уклоњена са списка менталних поремећаја на основу научних истраживања која су показала да то није ментални поремећај. Међутим, до брисања је дошло – гласањем. Николас Камингс (Nicholas A. Cummings, бивши председник Америчког удружења психолога) и Вилијам Одонахју (William T. O’Donohue) кажу да је то било ”први пут у историји здравства да је о дијагнози или одсуству дијагнозе одлучено гласањем, а не научним доказима”. (45) Амерички психијатар Роберт Спицер, који је био председник комисије која је развила DSM-III из којег је уклоњена хомосексуалност као излечиво абнормално стање , описује (46) како је до тога дошло, укључујући и гласање, иако ни једном речју не помиње политички притисак о коме говоре Камингс и Одонахју.

Узгред, они о овоме говоре у поглављу под насловом ”Предаја психологије пред политичком коректношћу” а политичка коректност је један од фактора који се свакако морају имати у виду када је реч о званичним ставовима у различитим областима живота укључујући и здравство.

Када је реч о апсолутном поверењу у медицинске методе подсетимо се нпр. Кливлендског скандала (Cleveland child abuse scandal) који се догодио током 1987. у Великој Британији када је 121 дете одузето родитељима под оптужбом за сексуално злостављање. Када више није било породица које би их усвојиле, одузета деца су смештана у локалну болницу. Оптужба се темељила на касније дискредитованој методи RAD (Reflex anal dilation), оптужбе су одбачене али 27 деце од 121 никада није враћено родитељима. (47)

Родитељима никада није враћено ни неколико хиљада, десетина или стотина хиљада беба украдених из породилишта у Србији у протеклих неколико деценија (48) Оно што је у почетку подсећало на неоправдане теорије завере, све док се није скупила критична маса родитеља који су сумњали у објашњења која су им дата и са њима изашли у јавност, добило је свој епилог 2020. године усвајањем Закона о утврђивању чињеница о статусу деце за коју се сумња да су нестала у породилиштима у Србији. (49)

Мислим да и овај мали број примера које смо навели, изабраних насумично, говори довољно у прилог ставу да је безрезервно поверење у званична гледишта опасно а разумна сумња не само оправдана него и пожељна и неопходна из разлога личне безбедности, безбедности деце и породице али и друштва у целини.

Истовремено нам све претходно наведено помаже да разумемо следеће речи из документа Патријаршијске комисије за питања породице, заштиту материнства и детињства Руске православне цркве, у коме се износи став да родитељи морају имати право да донесу одлуку о вакцинацији своје деце: ”На првом месту, бригу за добро деце, укључујући и њихово здравље, Бог је поверио њиховим родитељима. Држава и друштво су дужни да уважавају то превасходно право и одговорност родитеља, исходећи из претпоставке њихове добронамерности. Управо су родитељи дужни да доносе одлуке везане за васпитање деце, њихово образовање, као и бригу о њиховом здрављу.” (50)

У светлу свега претходно изнетог, такође, морамо да сагледамо и изјаву министра просвете Републике Србије, Младена Шарчевића, који каже да би подржао одузимање деце која нису вакцинисана. (51)

Када је реч о Билу Гејтсу и његовим активностима у вези са вакцинацијом, анализа која би показала да ли је заиста реч о филантропији (сетимо се да се и уз име Џорџа Сороша наводи епитет ”филантроп”) или се иза тога крије нешто друго , захтевало би посебан рад. Да ли и у овом случају има простора за сумњу и истраживање можемо да наслутимо из речи Вимала Кападије (Wimal Kapadia) аналитичара мултинационалне инвестиционе компаније ”AB Bernstein” који каже да се на сваки уложени долар у вакцинацију у 94 најсиромашније земље врате 44 долара. (52)

И на крају, они који се боре за слободу избора о вакцинацији не показују знаке карактеристичне за неоправдане теорије завере или псеудонауку.

Коначно, свако од нас обавља више друштвених улога истовремено. Као научници имамо право да сумњамо, као родитељи имамо не само право него и обавезу.
”Никаква блага света не могу човеку да замене губитак блага које се ни са чим не може упоредити – његове рођене деце. ” Света мученица царица Александра Романова

Димитрије Марковић

Извор: teodulija.org

Литература:

1. https://www.rastko.rs/filosofija/bsijakovic-balkanistika_c.html

2. https://dictionary.cambridge.org/dictionary/english/conspiracy-theory

3. цитирано према Michael Barkun, A Culture of Conspiracy, Apocalyptic Visions in Contemporary America. UNIVERSITY OF CALIFORNIA PRESS Berkeley / Los Angeles / London, стр. 4

4. http://www.rastko.rs/cms/files/books/5d128a62b8de9

5. https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0042-8426/2017/0042-84261702151G.pdf

6. http://www.srna.rs/novosti/737935/umro-hakija-meholjic.htm

7. https://philpapers.org/archive/PIGCTA.pdf

8. https://www.rtvbn.com/cirilica/3936338/tajni-dobrotvor-pomaze-natalitet

9.Michael Barkun, A Culture of Conspiracy, Apocalyptic Visions in Contemporary America. UNIVERSITY OF CALIFORNIA PRESS Berkeley / Los Angeles / London, стр. 6

10. исто, стр. 4

11. https://www.autonomija.info/boginje-i-antivakcinasi.html

12. https://www.pbs.org/wgbh/nova/holocaust/experiside.html#tube

13. https://www.istinomer.rs/akter/zlatibor-loncar/

14. https://www.theguardian.com/e

15. https://www.lifesitenews.com/news/

16. https://teodulija.org/

17. https://www.thetrevorproject.org/resources/preventing-suicide/facts-about-suicide/

18. Lifton, Robert Jay (1986). The Nazi doctors: medical killing and the psychology of genocide. Basic Books.

19. https://news.google.com/n

20. https://web.archive.org/

21. https://www.bbc.com/news/health-31128969

22. https://www.cbc.ca/radio/thecurrent/t

23. https://pescanik.net/sta-ste-radili-12-marta/

24. https://web.archive.org/

25. https://www.b92.net/info/

26. https://www.thelancet.com/journals/lancet/article/PIIS0140-6736(19)32527-9/fulltext

27. https://www.cnbc.com/2020/02/21/

28. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC517860/

29. нпр. https://academic.oup.com/humrep/article/27/12/3460/653616

30. https://www.cochranelibrary.com/cdsr/doi/10.1002/14651858.CD001269.pub5/full

31. https://www.nytimes.com/

32. https://foreignpolicy.com/2020/04/02/china-coronavirus-who-health-soft-power/

33. https://web.archive.org/we

34. https://www.clintonhealthaccess.org/about-us/

35. https://www.theglobalfund.org/

36. https://www.gavi.org/gavi-welcomes-election-of-new-who-chief

37. http://open.who.int/2020-21/contributors/contributor

38. https://www.facebook.com/pg/eRotaryClubSerbia/posts/?ref=page_internal

39. https://www.gatesfoundation.org/

40. https://www.researchgate.net/

41.https://www.researchgate.net/publication/e_World’s_Public_Health_of_Our_Time

42. https://www.spiegel.de/international/

43. исто

44. https://www.who.int/bulletin/volumes/92/9/14-135541/en/

45. Destructive trends in mental health: the well-intentioned path to harm/ Rogers H. Wright and Nicholas A. Cummings, editors. Routledge, стр. 9

46. https://stanjestvari.com/2019/03/26/razgovor-dr-spicer/

47. https://www.gazettelive.co.uk/news/local-news/20-years-cleveland-child-sex-3729871

48. http://www.kradjabeba.org/statist.html

49. http://rs.n1info.com/Vesti/a573735/Usvojen-zakon-o-nestalim-bebama.html

50. http://xn--80aaaahbp6awwhfaeihkk0i.

51. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/

52. https://www.cnbc.com/2020/02/21/