Један светогорски монах, који је удостојен пострига у велику схиму, напустио је манастир да би живео световним животом.

Заборавивши на монашке завете, у почетку је живео безобзирно, утапајући се у грехове, и, на крају, оженио се. Имао је два сина. Једног дана отишао је са породицом на обалу мора. Када су седели на плажи, најмлађи син изненада упита:

- Тата, шта је тај црвени крст на твојим грудима? С црвеним сликама и словима?

Отац је погледао у своје груди - тамо није било ничега. А онда је са ужасом схватио да дете види благодат велике монашке схиме. Враћајући се кући, затворио се у своју собу и ту је плакао целу ноћ.

Сутрадан је отишао код свештеника на исповест и испричао о овом случају.

 „Упркос многим твојим падовима и добровољном одступништву од Христа, Господ те и даље воли. Волео те је док си живео у манастиру, воли те и сада, и не лишава те благодати! – рекао му је свештеник.

Ове речи су у њему пробудиле његову пређашњу ревност за Господа. Код куће је све рекао својој супрузи и она је пристала на развод. Вратио се у манастир, а његова супруга је одгајала децу, а затим је и она отишла у манастир, где је примила монашки постриг.

17 година касније, најмлађи син овог монаха - онај који је видео крст и црвена слова на грудима - дошао је на Свету Гору Атонску и ушао у манастир где се његов отац подвизавао (са чим он није био упознат).

Отишао је на исповест игуману манастира, а затим му испричао причу о својој породици:

- Геронда, тражим оца. Замонашио се, а толико година га нисам видео. Мислим да је негде овде на Атосу. Можете ли ми помоћи да га нађем?

Игуман је разумео чији је то син и, покушавајући да сакрије сузе које су му нехотице потекле из очију, одговорио је младићу:

- Чедо, остани с нама још један дан, до сутра, а ја ћу питати братију.

После тога игуман је отишао код монаха који је некада отишао у свет и питао га:

- Оче, твој најмлађи син је дошао у наш манастир, тражи те. Да ли би желео да га видиш?

Монах је узбуђено одговорио:

- Геронда, ја сам видео  свог Анђела чувара и открио ми је да за три дана одлазим у други свет! Реци мом сину да ће ме видети за три дана! А кад умрем, открићете му да сам му био отац! Морам да поднесем епитимију за све грехе које сам починио и нисам достојан такве утехе ...

Овај поступак монаха и његово одбијање да се сретне са својим вољеним сином сведочили су о савршеном покајању и потпуном самоодрицању и о његовој највишој љубави према Богу!

Игумен је наговорио младог поклоника да остане у манастиру још три дана. Три дана касније, у манастиру је обављено опело новопочившег монаха, у којој је учествовао и младић. После сахране, он је признао игуману:

- Геронда, ово је први пут да видим такву сахрану! Тело усопшег је благоухано! Ово није тело, већ свете мошти!

И тада је игуман рекао момку:

- Чадо, овај монах је био твој отац!

Старац Јефрем,

Свето-Андријевски скит,  Света Гора Атон

Превод са руског и приређивање: „Борба за веру“

Преузето са: https://myrophoros.blogspot.com/

Извор: https://puzzleen.wordpress.com/