Само захваљујући порталу "Борба за Веру" месецима сазнајемо за дивљања епископа Иринеја (Мирка) Добријевића у Америци. Када је у своје време стигао као нови епископ у Аустралију врло брзо смо за истог сазнали:

да је рекордно у историји СПЦ за три месеца од искушника постао јеромонах; није га хиротонисао патријарх Павле, већ Митрополит Амфилохије; на хиротонији се захвалио језуитском универзитету...; на сликама као монах у оделу, у бициклистичком дресу, стално носи католички оковратник; слика са црначким вођом као представник САД код Милошевића; титула коју у новинама добија "министар спољних послова у СПЦ; у НИНу га помиње уредник Бујошевић као кандидата ДС за Премијера Републике Србије; у "Гласу Јавности" му први интервју излази под називом "Морамо да се припремимо за независно Косово"; садашњи заменик Патријарха Хризостом изјављује да је Иринеј (Мирко Добријевић) племићког порекла; српске новине блиске ДС објављују да је високо образован, радо виђен у Вашингтону и Москви.  Ово за новог Епископа сазнајемо из штампе, а из родне му Америке стижу вести непроверене, али од познатих Срба из заједнице да је хомосексуалац, да му се отац, радник у Форду, убио на дан крсне славе, од школе има две године клавира и курс у Руској цркви у Њујорку.

Први потези када је стигао у Аустралију били су му да се СПЦ укључи у ССЦ (светски савез цркава) и да се уведе служење на енглеском језику, а на жалост епархијота за резиденцију одбија предивни двор у манастиру, а одлази да живи у сиднејском апартману у четврти познатој по хомосексуалцима и блудном ноћном животу. Ускоро нам пристижу и Викиликсове депеше где је непобитно означен као шпијун америчке амбасаде у Београду (детаљније у књизи гос. Врзића), дозвољава славља уз музику у време поста, троши два милона долара на међуцрквена суђења, састаје се са будистима, секташима..., а највећа му је бламажа да пише званично писмо америчкој амбасади у Канбери у коме између осталог тврди да су СПЦ и САД заједно рушили Милошевића. СПЦ у Аустралији званично (а што и дaље важи) региструје као компанију Serbian Orthodox Church in Australia Pty Ltd, а у којој је директор. Извињавам се за дела која нисам набројао, а сигурно их има. 

После свега набројаног СВИ, да поновим СВИ Срби у Аустралији су сасвим јасно и чисто знали ко им је за епископа дошао. Локални лист "Српски глас" у сваком издању га хвали као севернокорејске новине свога вођу, а епархијске новине и портал превазилазе чак и корејски ТВ дневник. Свештеник цркве Свети Сава изјављује да "када је ушао у цркву Иринеј као да је ушла божанска светлост", протојереј Чедомир Видеканић га предлаже за Нобелову награду (добро сте прочитали) и за новог Патријарха, отац Бора опет каже да "беседи као Јован златоусти", а верни народ га где год дође поздравља са усхићењем, а он онима који су највише и донирали дели као лопатом ордење Светог Саве. 

Онда изненеда у Аустралију стиже патријатх уз многољудну пратњу, а после његовог доласка нам драги и омиљени епископ Иринеј (Мирко) Добријевић одлази да усрећи Србе источне америчке обале, а таман у време када стижу велике паре за обнову цркне у Њујорку.

Дуг је пут, није Иринеј ни стигао на одреддиште, а већ су попови и поједини парохијани у Аустралији почели да причају да је добро да нам је такав јеретик и педер отшао, то говоре исти они који су му руку љубили, са њим паре пребројавали и код народа му споменик дизали.

После свега у Аустралији остаје у новоизграђеном храму у Сиднеју фреска несрећног Иринеја. Ова фреска није само срамотни жиг свештенику и управи који су то на безобзирно полтронски начин урадили, него је и срамота за свештенство, монаштво и верни народ српске цркве у Аустралији који су погнуте главе трпели јеретика и жбира америчког, не само трепећи га, него бестидно му љубећи стопе. Срам ће нас надживети (Кафка). 

Несрећни су нам дани у отаџбини Србији, чедоморстава више од рођења, празне нам се села и градови, сиротиња и беда, духовно посртање. Да ли смо жртве светске завере или нас Бог кажњава што погнуте главе идемо кроз живот и јеретике проглашавамо за свеце.

" А тиранству стати ногом заврат, то је људска дужност најсветлија"

Предраг Вучинић Аустралија