header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Примаријус др Милан Рогановић: Опет о вакцинама и вакцинисању Штампај Е-пошта
петак, 05 фебруар 2021

 Америчка управа за храну и лекове (FDA) није издала дозволу за стављање у промет ни једне вакцине за спречавање болести ковид-19, да је нерегистрована и да је одобрена само на основу дозволе о хитној употреби!

ШТА ЈЕ У ПИТАЊУ?

ШТА ЈЕ У ПИТАЊУ?

Вакцина је биолошки препарат који садржи специфичне антигене који се примењују са циљем индуковања активног имунског одговора ради спречавања развоја болести. Најчешће се примењује као превентивна мера инфективних обољења, али се могу употребити и након излагања антигену. Вакцина типично садржи агенс који се прави од ослабљених или умртвљених облика микроба, његових токсина или једног од његових површинских протеина. Тај агенс стимулише имунски систем организма да га препозна као опасност, уништи га, и да надаље препознаје и уништава све микроорганизме асоциране са тим агенсом са којима се може срести у будућности. Употреба вакцина се зове вакцинација. Термини вакцина и вакцинација су изведени из Variolae vaccinae (велике богиње крава), који је осмислио Едвард Џенер. Он је користио тај термин 1798. године у свом стручном раду „Испитивање Variolae vaccinae познате као кравље богиње” (енгл. Inquiry into the Variolae vaccinae known as the Cow Pox), у коме он описује заштитни ефекат крављих богиња против самих богиња.  Године 1881, у Џенерову част, Луј Пастер је предложио да се примена тог термина прошири тако да обухвати све заштитне инокулације које су развијане у то време.

ОГРАНИЧЕЊА У ПРИМЕНИ

Постоје одређена ограничења у погледу ефикасности вакцина. Понекад заштита не успева јер имунки систем домаћина једноставно не реагује адекватно или уопште не реагује. Недостатак одговора обично је резултат клиничких фактора као што су дијабетес, употреба стероида, ХИВ инфекција или старост. Заштита такође може да буде неуспешна из генетских разлога ако имуни систем домаћина не укључује сојеве Б ћелија који могу да генеришу антитела погодна за ефективно реаговање и везивање за антиген асоциран са патогеном.

Помоћна средства се често користе да се подстакне имунолошки одговор, посебно код старијих особа, чији имунски ,,риспонс” на једноставну вакцину може да буде ослабљен.

Ефикасност вакцине зависи од бројних фактора:

– саме болести (за неке болести вакцинација је успешнија него за друге),

– сој вакцине (неке вакцине су специфичне за, или бар најефективније против, одређених сојева болести,

-правилности спровођења распореда вакцинације,

– идиосинкратског одговора на вакцинацију; поједине особе не реагују на одређене вакцине, што значи да не стварају антитела чак и након што су правилно вакцинисане,

– различити фактори као што су етничка припадност, старост или генетска предиспозиција.

ДЕЛОТВОРНОСТ ВАКЦИНАЧНОГ ПРОГРАМА

Важна разматрања у погледу делотворности програма вакцинације су:

– пажљиво моделовање како би се предвидео ефекат који ће кампања имунизације имати на епидемиологију болести у средњем или дугорочном периоду.

– континуирано праћење релевантне болести након увођења нове вакцине.

– одржавање високих стопа имунизације, чак и када је болест постала ретка.

Овде треба поћи од претпоставке да имамо једну или више вакцина које су кроз довољно дуге студије у претклиничким и клиничким испитивањима показале ефикасност на корона вирус, да су безбедне по здравље и животе људи и да су транспарентног састава. То се у овом тренутку не може са сигурношћу рећи. Тренутно доступне вакцине, без обзира на произвођача, нису довољно испитане, кратак је период испитивања на релативно малом броју испитаника. До момента званичног почетка вакцинације ( у Енглеској, САД, Израелу- друга половина децембра 2020.), Фајзер – Бионтек вакцину је примило око 43 500 добровољаца у шест земаља, а клиничка испитивања се још увек спроводе!? Чак постоје и преклапања претклиничких испитивања на животињама и клиничких студија на људима. Није било довољно времена да се дође до релевантних медицинских доказа, како о делотворности вакцине, тако и о утицају на имунски систем и здравље сваког појединца.

АКО КРЕНЕ КАКО НЕ ТРЕБА

У складу са тим разложно је поставити питање како можемо предвидети ефекте вакцинације на ковид-19, ако ову болест и после више месеци не познајемо довољно или ако је вирус мутирао (постоје научни докази да је од почетка пандемије вирус мутирао у више нових сојева). Сада нас својски убеђују да вакцина делује и на мутиране сојеве вируса.

Међутим, оно што се код овог вируса сазнало јесте да његов протеински омотач има јака антигенска својства и може бити окидач аутоимунских реакција, имуноинфламаторне цитокинске каскаде или цитокинске олује. Многи познати истраживачи то називају концептом ,,погоршања болести због патогених прајмера”, a управо те протеине треба да произведе наш организам на основу информације коју ће добити кроз вакцину!

Посебно на размишљање наводе и недоумице како ће се пратити даљи ток код сваке појединачно вакцинисане особе, ако је она у тренутку вакцинисања, на пример, асимптоматски носилац корона вируса у акутној фази (без икаквих симптома и знакова обољења), а познато је да се вакцинација не спроводи код особа које су у акутној, макар, и најслабијој прехлади и бар још 7-10 дана након тога. Ако крене масовнији одзив на вакцинацију, ко ће моћи да нас провери да ли имамо, како се стручно каже, релативне контраиндикације за вакцинацију и да прати све даље последице примљене вакцине?

ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНЕ ВАКЦИНЕ

Нежељени ефекти актуелних генетски модификованих вакцина (ГМ вакцина) које никад досад нису примењиване на људима се не могу ни сагледати, поготово после недовољно дугог праћења добровољаца којима је она апликована, просто, због кратког времена испитивања. И саме компаније упозоравају на непознаницу дугорочних ефеката, јер дуготрајних студија није ни било. Као и код других типова вакцина за које се дуго и добро зна, тако и код ових није немогуће да се озбиљнији нежељени ефекти појаве тек за пар година. Да ли ће то неко повезивати са садашњом вакцинацијом? Ко ће бити одговоран?

Размишљајући о овим новим вакцинама треће генерације, по логици ствари, недоумицу изазива и то што она, носећи информациону РНК вируса, може деловати на све ћелије организма са несагледивим последицама по геном организма. У покушају одбране ових вакцина њихови промотери и лобисти нас убеђују да нису ништа мање безбедне од многих лекова које данас пијемо за различите врсте обољења, али нам не кажу да су стандардни лекови пројектовани да се везују за рецепторе на циљаним ткивима органа на које треба да делују (нпр. лекови блокатори алфа или бета рецептора на респираторним органима или срцу ће се везати искључиво за те рецепторе), док за  ГМ вакцину не знамо може ли деловати на ма коју ћелију у ма ком ткиву.

СТАРЦИ СУ ПРВИ, ЗАР НЕ?

 Иако се не може знати како ће имунски систем појединца реаговати на вакцину, а поготово какав ће ефекат вакцина имати нарочито код старих лица, ипак је вакцинација започета прво у старачким домовима. Ако су та лица, по природи својих обољења или због старости, углавном мало или тешко покретна и већ месецима у изолацији па их породице или најближи сродници могу видети само кроз стакло прозора или врата, која је логика да баш они међу првима приме вакцину? Или неко жели да им помогне да што пре оду на ,,онај свет”? Јесу ли скупи за државу? Велике им пензије? С обзиром да су многи од њих и дементни, да ли су свесни шта примају и због чега и да ли се од њих или њихових најближих тражи сагласност за ту процедуру?

ХИТНА УПОТРЕБА: ЗАШТО?

 У Информатору за вакцинисана лица за Фајзерову вакцину, између осталог,  каже да Америчка управа за храну и лекове (FDA) није издала дозволу за стављање у промет ни једне вакцине за спречавање болести ковид-19, да је нерегистрована и да је одобрена само на основу дозволе о хитној употреби! Наведена су и могућа нежељена дејства, али и могућност да она буду озбиљна и неочекивана, јер је вакцина још увек у поступку испитивања у клиничким студијама. Надаље, пише да је не смеју примити млађи од 16 година, а да се труднице и дојиље обрате надлежном доктору за ближе информације. Ако знамо да утицај вакцина на фертилитет није испитиван ни на животињама, шта би се десило када би жена у првим недељама трудноће примила ту вакцину (рецимо, не зна да је трудна). Нарочито су осетљива прва три месеца унутарутробног развоја детета, јер је то период интензивне органогенезе током кога се дешава први развој ткива и органа. Да ли би се десила мутација неког гена детета и шта гарантује да се тако нешто не би могло десити и код било које одрасле особе после примљене вакцине?

Такође, онколози кажу да вакцине против ковид-19 које су засноване на новој технологији треба додатно испитати и видети да ли су безбедне за онколошке пацијенте. У часопису British Journal of Cancer недавно је објављен рад у коме пише да постоји могућност да туморско ткиво ухвати неке од липозома из вакцине који носе информацију о РНК вирусу и да треба пажљиво проценити ефикасност код пацијената са солидним туморима. Наравно да би овакви пацијенти требало да буду приоритет у плану вакцинације, али само са сигурном, ефикасном и довољно испитаном вакцином.

ОПРАВДАНО НЕПОВЕРЕЊЕ

Недоумице су бројне, неповерење оправдано, поткрепљено и првим смртним случајевима после примљене ковид вакцине, затим случајевима анафилаксе, појавама Белове парализе (парализе фацијалног нерва-нерва лица), а до сада је релативно мали број вакцинисаних у односу на планове вакцинације великог дела светске популације. Томе треба додати и чињеницу да су фармацеутске компаније изузете од правне или финансијске одговорности за нежељене реакције код људи после примљене вакцине. И то за нове, недовољно тестиране и проверене вакцине! Да ли би ико купио, на пример, аутомобил оног прозвођача који нема никакву одговорност за његову техничку исправност?

Оно што општи утисак чини још сумњивијим јесте свакодневна бесомучна кампања да  вакцину треба примити, да будемо заштићени од тамо неког вируса, да тако, наводно, заштитимо и друге око нас. Свакодневно нам преко ТВ екрана приказују снимке како светски или домаћи политичари примају вакцину, при чему се релативизују одређена ограничења у закону који регулише рекламе лекова и медицинских интервенција или поступака, што у суштини  апликација вакцине и јесте.

АКО НИСУ ЗА КОВИД, ЧЕМУ СЛУЖЕ?

 И као врхунац опште забуне у којој се налазимо је одговор компаније, опет из пратећег документа за Фајзер-Бионтек вакцину, на следеће питање: ,,Да ли ћу примањем Фајзер – Бионтек ковид-19 вакцине добити ковид-19?”

,,Не. Фајзер- Бионтек ковид-19 вакцина не садржи САРС-КоВ-2 вирус и не можете применом вакцине добити ковид-19.” (?!)

Оваква тврдња није у складу са делом информатора о саставу вакцине где пише да између осталог, поседује иРНК, а ако ова вакцина не носи део РНК овог вируса, што представља његову суштину, поставља се питање – шта она носи?

И сад би слуге светских и домаћих моћника и промотера вакцинације рекли како ово пишу заговорници теорија завере, равноземљаши, антивакцинаши, они који не мисле добро својој земљи. Овде се више не ради о теоријама завере, у овом случају је завера кроз пландемију спроведена у праксу, а што се тиче антивакцинаша, кроз историју их је било и биће, и њих не бих поистовећивао са заговорницима добровољности и информисаног пристанка на вакцинацију као једним од основних начела хуманистичког приступа здравственој заштити појединца загарантованог уставом и међународним конвенцијама.

(КРАЈ)

Последњи пут ажурирано ( петак, 05 фебруар 2021 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 35 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.