Увод Уредништва

Ексклузивно за читаоце „Борбе за веру“ доносимо интервју архимандрита Саве Светогорца, једног од највећих духовника и богослова данашњице. Подсећамо да је архимандрит Сава један од првих, али и ретких клирика Православне Цркве који је жигосао нову јерес у Цркви – коронаверство (овде:).

Имајући у виду да су људи данашњице – већином – одвикнути од читања дужих штива, интервју старца Саве доносимо у наставцима, како би наши читаоци његовим речима посветили максималну пажњу. Јер, архимадрит Сава у свом интерјвуу даје одговоре и осветљава многобројне аспекте искушења са којима се данашњи православни верници суочавају. У питању су тако перфидна искушења, да се човек у трену може наћи изван Цркве, притом сматрајући и даље себе верником. Иде на службе, причешћује се, моли се... а – није у Цркви! (и замислите страхоту да у таквом стању умре!!!) А кад није у Цркви – у тору Христовог словесног стада – онда је лак плен сваковрсним вуцима грабљивцима. Човек у трену може изгубити благодат, и тако постаје духни мртвац, телесно раслабљен, па самим тим подложан и корони и свим другим болестима.

 Један пример, из интервјуа оца Саве – неко је пришао икони, само се поклонио, али је није целивао, јер се уплашио заразе – ето, тај више није у Цркви (док се не покаје).

Пропоручујемо, дакле, да се овај интервју прочита у целости и пажљиво, како нас не би убило незнање.

 + + +

Архимандрит Сава Светогорац 

Прот. Петар Хирс: Људи постепено почињу да схватају да „нешто није у реду са овим карантином“. Многи се плаше да су промене које су се догодиле неповратне и да се нећемо моћи вратити у нормалан живот. Многи верници, посебно у иностранству, питају се шта да раде у овој ситуацији. Пишу ми: „Живим на сат вожње од цркве, а свештеник ме не прима на исповест. Како могу сада да живим? Шта да радим?". Изражавају своју забринутост, своју узмемиреност и пате. Шта им се може рећи заузврат, Старче?

Архим. Сава Светогорац: Ми имамо пример првих хришћана који су, упркос многим опасностима, ноћу напуштали домове и тајно служили Божанску Литургију у гробницама Мученика, у катакомбама, под земљом, скривајући се од прогонитеља и ризикујући своје животе. Најважније што данас морамо схватити је да смо прогоњени. То се није догодило спонтано или случајно; све је било унапред испланирано.

На интернету можете пронаћи мноштво релевантних доказа. Почетак ове пандемије предвиђен је у књизи објављеној 1980-их. Или је, на пример, не тако давно, чувена кабалисткиња Мадона направила спот са респираторима (овде:). Називам их „слоновим кљовама“, јер они не само да не штите људе, већ их чине болесним, важно је то упамтити.

Што се тиче маски (сада говорим као лекар по струци), оне не штити човека; требало би да их носи болесна особа која настоји да заштити друге од капљица пљувачке коју прска приликом кијања или кашљања. Или, на пример, лекар током операције ставља маску како би сачувао особу на операционом столу од бактерија које ваздушно-капљичним путем могу ући у отворену рану.

Прот. Петар Хирс: Ми их, сигурно, не бисмо требали носити у храму.

Архим. Сава Светогорац: Да, несумњиво. Ако човек ставља маску у храму, јер се боји да ће се „заразити“ од светиња, то сведочи да он нема веру, то је хула на Духа Светога.

Прот. Петар Хирс: Да...

Архим. Сава Светогорац: Јер ако се тако понашамо у цркви, ако се не поклањамо светим иконама, које су извор освећења, онда кршимо свете каноне, посебно одредбу Седмог васељенског сабора: „Ко се не поклања светим иконама, нека буде одлучен“. Такви људи су одсечени од Цркве, они су духовно мртви. Човек који презире свете иконе и гади их се, сматра их „нечистима“, ризикује да изгуби спасење ако се не покаје.

Прот. Петар Хирс: То је питање вере...

Архим. Сава Светогорац: То је догматско питање, питање светих канона, и нико се ни у ком случају не може сакрити иза свог епископа, говорећи: „Нећу то учинити, јер ми је владика тако рекао“. Шта нам је заповедио Свети Апостол Павле:  „Али ако и ми, или анђео с неба јави вам јеванђеље друкчије него што вам јависмо, проклет да буде!“ (Гал. 1: 8).

А да већ не говоримо о неком човеку, чак и ако је то епископ, или читав Синод, или Сабор, чак и ако је то Свеправославни Сабор...

Прот. Петар Хирс: ...Али, ако нам они забрањују...

Архим. Сава Светогорац: ... ако нам они забрањују да се поклањамо светим иконама, или целивамо руку свештеника или се причестимо - све ово је у супротности са светим канонима и то нипошто не смемо да поштујемо.

Прот. Петар Хирс: Неки кажу да је довољно поклонити се икони, а да се она не мора целивати.

Архим. Сава Светогорац: То ме подсећа на паписте, то раде римокатолици, али таква пракса указује на заблуду и јерес. То је у супротности са светим канонима и чини нас заслужнима за изопштење из Цркве, тога морамо бити свесни.

Познат нам је случај једног подвижника којег је ђаво много година искушавао блудним помислима.

У неком тренутку се овај подвижник наљутио на кушача (ђавола – нап. „Борба за веру“) и рекао му: „Остарио сам, пусти ме на миру, толико година ме мучиш!“ А онда је лукави одговорио: „Оставићу те на миру,  ако престанеш да се поклањаш икони Пресвете Богородице која је код тебе у келији“. А старац се заиста свако вече молио пред овом иконом и целивао је.

А онда је отишао код свог духовног оца, човека просвећеног Духом Светим, и пренео му речи ђавола да ће „блуд престати и проћи ако престанеш да поштујеш икону Богородице“. На то је духовни отац рекао монаху: „Не чини то ни у ком случају, ово је послушање. Хиљаду пута је боље наставити ову борбу, чак и доживљавајући падове у њој, него престати са поклоњењем икони Пресвете Богородице “. Јер, то нас избацује из Цркве.

Прот. Петар Хирс: Зато што се поштовање икона односи на поклоњење Богу, Који нам даје живот вечни.

Архим. Сава Светогорац: Поштовање светих икона изражава нашу љубав према Богу, што је прва заповест. И, као што сте раније рекли, наводно „у име љубави“ кажу нам да се не клањамо иконама, да се не причешћујемо на традиционалан начин и да не љубимо руку свештеника. Љубав према ближњем ни у ком случају не сме бити у сукобу са љубављу према Богу. Само из овога можемо да схватимо да су таква упутства погрешна, јер нам је сам Христос рекао да су ове две заповести једно: то јест, кад волимо Бога, волимо и ближњег.

Прва заповест је љубав према Богу, а затим љубав према ближњем. Ако заиста волимо Бога и клањамо му се, тада ни под којим околностима нећемо моћи наштетити ближњем. Свако богослужење, које је испуњење прве заповести коју су нам пренели Свети Оци наше Цркве, ни на који начин не штети другој заповести, а то је љубав према ближњем. Ни у ком случају. Према томе, све што нам говоре није засновано на Јеванђељу и противуречи му. Уосталом, они нас убеђују да у име друге укинемо прву заповест. На то нас позивају.

Прот. Петар Хирс: Ми грешимо против прве заповести, када не идему у цркву ради молитве и не причешујемо се.

Архим. Сава Светогорац: Управо тако.

Прот. Петар Хирс: То је укидање прве заповести...

Архим. Сава Светогорац: Да, на овај начин ми укидамо прву заповест, поклоњење Богу, које се у нашој Цркви врши на много начина. Учешће у богослужењима, поштовање светих икона, љубљење руке свештеника - све то није поклоњење некој особи, већ обожавање Самог Христа. Свештеници су позвани да буду „пример и узор живота у Христу“ и носиоци су Божанске благодати.

Дозволите ми да поновим речи Светог Гаврила Ургебадзеа, Христа ради јуродивог, који је рекао: „Свети Оци уче да један свештеник, благодаћу Духа Светога, има толико силе колико немају сви мирјани заједно“. Чујете? Сви лаици скупа немају исту моћ као један свештеник.

И неко ће нам сада рећи да забранимо верницима да исказују поштовање свештенику? Да не пољубе руку која је додирнула Христа? Па да им кажемо да нас свештеничка рука може заразити?

Раније смо цитирали речи Преподобног Симеона Новог Богослова: „И моја рука и моја нога, сви моји удови испуњени су Светлошћу. После Причешћа постајем Бог по благодати“.

И још је он говорио: „Светлост Твоја, која ме обасјава, оживотворава ме, Христе мој! Па чак и ако ме задеси болест “, - ево вас, он помиње болест, а затим наставља -„и невоље, и туге, и окови, и глад, и тамница... или друга, још ужаснија страдања, која доносе бол и обавијају ме мраком... Христе мој, када Твоја Светлост засија, она прогна све!" Видите, Христова Светлост изгони сваку невољу: болест, тугу, глад и мрак тамнице.

Прот. Петар Хирс: Како је то лепо. У којој је то химни?

Архим. Сава Светогорац: То је 51. (74) химна Преподобног Симеона Новог Богослова. Свети Оци су се изразили сасвим децидирано и јасно. Као после тога може бити приче о заражавању за време Светог Причешћа?...

Наставиће се...