Једном приликом господин Панделис путовао је возом за Солун и, како би скратио дугачак пут, извадио је из торбе Псалтир. Али, чим је почео да чита, у вагону је почело да се дешава нешто чудно.

 Девојка, која је седела три или четири места од њега, почела је дивље да виче и вређа га, гледајући у његовом правцу. У почетку му није падало на памет да њено ружно понашање може имати било какве везе с њим. Међутим, након неколико минута видео је да кондуктер иде према њему.

- Поштовани, да ли можете престати да читате ту књигу, зато што она смета другима?

- Али, чујте, ја је читам у себи, а не наглас! Како она може сметати тој девојци?

Сви путници у вагону слушали су њихов разговор. Они су били изненађени колико и господин Панделис, и нису могли да схвате зашто је непозната девојка бесно викала на овог – рекло би се - безазленог путника.

Девојка је скочила са свог места и прешла у други вагон, на крају воза. А онда је господин Панделис, обраћајући се својим сапутницима, рекао:

- До данас, ни ви ни ја нисмо ни слутили какву велику моћ имају псалми пророка Давида. И сада, након овог инцидента, сећам се једне ствари. Псалтир се може упоредити са „штапом“ који одагнава све зле духове (демоне) од нас самих и од оних који су у близини. Тако је говорио један свети човек који је живео недалеко од нас.

Приређивач:"Борба за веру"