У другосрбијанском и аутошовинистичком београдском дневном листу Danas објављен је дезинформациони брозомбистички прилог извесног Александ(е)ра Крауса „Бравар је био бољи“ (09. март 2021. г.) као одговор на мој допис „Броз је био власник један одсто Југославије“ (05. март 2021. г.).

Прилог у форми класичног брозомбистичког баљезгања на линији одавно офуцане титологије у суштини не заслужује пажњу да се уопште и спомиње а камоли коментарише али из разлога поштовања истине и историјске науке осећам и моралну и професионалну обавезу да се критички осврнем на тврдње које аутор износи у свом прилогу.

Александар Краус је испод прилога потписан као металург и Председник Савеза антифашиста Србије (sic!). Овај Савез је, како то признаје његов Политбиро, мутант бившег СУБНОР-а а на функцији генсека се очигледно налази особа немачког етничког порекла са стручном квалификацијом металца тако да се и по питању врховништва у редовима брозомбија и даље следи традиција Јосипа Броза.

Прилог друга Крауса почиње неуобичајеним и крајње омаловажавајућим директним обраћањем главном и одговорном уреднику дневног листа Danas – Драгољубу Петровићу са „Поштовани Дражо“ као да су ова двојица у младости заједно чувала овце на истој ливади. То је ипак разумљиво с обзиром на општи ниво образовања другова и другарица из СУБНОР-а и осталих институција Брозове Титославије. Добро је, ипак, да друг Краус господина Петровића није ословио са „Ђе си бре јаране“ или „Воздра буразеру“. Друг Краус се затим увлачи у анални отвор (чмар) читавој редакцији дневног листа Danas флоскулом да је лист „у одлучујућој, актуелној борби за демократизацију Србије“ а познато је да је Danas аутошовинистички и другосрбијански дневни лист који врши идеолошко-политичку индоктринацију грађана у циљу улазка Србије у ЕУ и НАТО вешто се кријући испод плашта борбе против (реалне) диктатуре актуелног смрадикалског режима АV/црвени војвода.

Друг Краус се пита да ли се уређивачка политика Danas-а мења с обзиром на објављивање неколико мојих чланака о Јосипу Брозу Титу као последица преласка овог дневног листа у руке нових газда. Мења се и те како а као corpus delicti служе управо прилози који долазе из брозомбистичке кухиње Краусовог фантомског Савеза који се издаје за некакве антифашисте тј. „антифа“ који су у демократским круговима познати као прикривени анархистички терористи леве оријентације типа италијанских Црвених бригада. Чудно је да редакција дневног листа Danas уопште себи дозвољава објављивање прилога оваквих фантомских и фиктивних организација који као прво износе ноторне лажи и као друго користе већ познати агитпроповски пљувачки вокабулар у бруталним обрачунима са својим идеолошким и политичким неистомишљеницима што све скупа руинира ионако пољуљан углед листа. Фантомски Краусов Савез чак нема ни своју званичну интернет презентацију већ пропаганду врши преко Facebook странице уједно пљујући у својим јавним наступима по свему што је српско укључујући и САНУ и СПЦ. Тако Потпредседник овог Савеза Др Александар Секуловић Хелсиншком одбору за људска права у Србији 2017. г. изјављује да је геноцидност битна одлика српског национализма копирајући већ познате идеолошке флоскуле КПЈ (ко је и шта је и зашта се бори Хелсиншки одбор у Србији познато је преко јавних наступа Соње Бисерко). Др Секуловић је успео чак и да објави пропагандну књигу Дража Михаиловић-Политичко насиље над истином и правом (2015. г.) која је базирана на ноторним брозомбистичким фалсификатима, тенденциозним историографским интерпретацијама и безочним лажима исто као и књига Др Душана Ступара Дража-Истина о четницима (2015. г.). За памфлет Др Секуловића очито да ниједна издавачка кућа није била заинтересована да изда ову бљувотину па је књига на крају угледала светло дана у издању његовог Савеза.

Из кухиње истог Савеза изашла је и пропагандна књига-памфлет Златоја Мартинова (који се издаје за магистра наука) НДХ и Недићева Србија – сличности и разлике (2018. г.) у којој извлачи неумесне и неистините паралеле између Павелићевог усташког режима у НДХ и Недићеве окупиране Србије а све српске патриотске и националистичке снаге назива окупаторским колаборационистима али у исто време не спомиње Јосипа Броза и његове партизане и КПЈ као квислинге окупатора Немаца и Италијана и нарочито поглавникових усташа. Књига је, иначе, препуна фактографских неистина и брозомбистичких интерпретација заснованих на селективној и добрим делом титоистичкој архивској грађи која је прошла и сито и решето Брозових служби државне безбедности (терора). Сам аутор магистар Златоје је члан Политбироа Савеза па је јасно о коме се ради. На жалост, јавности нису доступни подаци о Златојевој магистратури ни где ни када је наводно магистрирао нити из које научне области, са којим магистарским радом ко му је био руководилац рада, ко опонент а ко је седео у комисији за одбрану. Ипак, нити друг Златоје нити остали другови из Савеза када говоре о колаборацији за време Другог светског рата у Југославији не спомињу кључну разлику између партизанско-комунистичке и српско национално-патриотске колаборације било са Немцима, Италијанима или усташама. А разлика је била огромна са фундаментално различитим циљевима и круцијалним ефектима. Титоистичка колаборација је имала мортални ефекат по српски етнички корпус нарочито на просторима НДХ јер је и сам циљ овакве колаборације био уништење што више Срба док је колаборација српских национално-патриотских снага (Недићеве и Љотићеве формације, ЈВуО и Пећанчеви четници) имала заштитничко-спасилачки ефекат и циљеве по српски народ поготово у геноцидној НДХ. Познато је да је српски народ у НДХ био углавном незаштићен од усташких покоља у оним областима под контролом Брозових партизана за разлику од оних територија под контролом ЈВуО (Дражини четници). Магистри из Савеза вам сигурно неће предочити ноторну историографску чињеницу да су Хрвати у Другом светском рату имали три војске: домобране, усташе и партизане. Ови последњи су од стране Срба називани и ”црвене усташе“.

Друг Краус се у свом прилогу пита шта ли све моја професорска маленкост прича и подучава студенте у Вилњусу. Да одговорим другу: сигурно не све оне ваше брозомбистичке лажи засноване на фалсификатима и идеолошки исполитизованим интерпретацијама Брозове квазинаучне титологије које сте ви титоисти нас учили још од 1945. г. па до скора. На ком универзитету, шта и са којим квалификацијама предаје металург Краус није ми познато.

Основна одбрамбена формула друга Крауса и његових брозомбија из Савеза на историјску истину о личности и злоделима јајачког „маршала“ над српским народом и Србијом јесте титоистичка крилатица из 1948.−1953. г. „Што је више клевета и лажи, Тито нам је милији и дражи“ која је избачена у време сукоба ИБ са КПЈ када је Броз са својом партијом с разлогом истеран из ИБ као западни Тројански коњ што је Броз и био још од сусрета са Черчилом у Напуљу у лето 1944. г. Крилатица је, иначе, плагијат српске народне крилатице „Што је више клевета и лажи, Дража нам је све милији и дражи“ која је скована за време стаљинистичког судског процеса Дражи Михаиловићу 1946. г. у Топчидеру. Титоисти су познати по плагијатима као што је нпр. крилатица „Друже Тито ми ти се кунемо да са твога пута не скренемо“ јер оригинал гласи „Чича Дражо ми ти се кунемо да са твога пута не скренемо“. Што се тиче народних крилатица, другови из Савеза би могли да нас подсете на широко распрострањено певушење међу Србима након рата „Друже Тито Срби тебе лажу, они воле ђенерала Дражу“ и да се запитају зашто. Могли би да нас подсете и на аутентичну партизанску крилатицу из 1943. г. „Партизани спремте митраљезе да пуцамо на краља и Енглезе“.

Друг металург истиче наводно веродостојан податак да су на обалама Нормандије, приликом обележавања последње округле годишњице савезничког искрцавања, били истакнути портрети Черчила, Стаљина, Тита, Ајзенхауера и Де Гола. У веродостојност ове тврдње не улазим с обзиром да друг Краус није навео ни једну референцу са фотографијом или видео снимком као доказ тврдње само питам зашто се Титов портрет није налазио на овој прослави док је Де Гол био жив кад је познато да од Де Гола Броз није добио никакав орден за антифашистичку борбу за разлику од ђенерала Михаиловића (Ратни крст 1943. г.) кога је одликовао и амерички председник Хари Труман (Legion of Merit 1948. г.). Године 1943. Дража Михаиловић је одликован и од Председника Пољске Владе у избеглиштву (Лондон) Владислава Сикорског (Virtuti Militari). Политика Запада према Брозовом режиму након Резолуције ИБ од 28. јуна 1948. г. је позната исто као и разлози такве политике. Другови из Савеза би требали да знају (поготово магистри) да су Срби као народ издати од стране србофобичног Черчила на Техеранској конференцији 1943. г. јер за Черчила Срби нису смели да победе на крају рата а Броз и његови партизани и КПЈ су били одлична хрватска алтернатива усташкој НДХ.

Металург Краус је у праву да су Брозу чак и највећи непријатељи признавали историјску улогу као и да је на Броза планирано неколико неуспешних атентата уосталом исто као и на Хитлера. Нико данас не спори да је Адолф Хитлер одиграо једну од најмаркантнијих (негативних) историјских улога у светској повесници. Улоге могу да буду позитивне или негативне. На Хитлера је такође извршен бар један неуспео (на жалост) атентат и то 1944. г. На Тита такође. Гангстери се елиминишу атентатима као што то између себе ради сицилијанска мафија.

Друг Краус спомиње књигу Ф. В. Д. Дикина Бојовна планина као доказ Титове имовинске картице заборављајући да је та књига као прво писана од стране симпатизера партизанског покрета Јосипа Броза и као друго обрађује тематику Другог светског рата а не поратну повест Југославије на коју се односи совјетски документ који сам ја навео у свом допису. Неупућени читаоци стога добијају погрешне утиске на овакву ноторно безобразну и невиђено забележену пропаганду и лажи Председника једног Савеза. Уосталом, Броз није јео бунике да сву имовину у Југославији коју је de facto користио као своју личну упише de iure под својим именом у катастарску књигу. Тито, иначе, након рата није био никакав државни службеник како то подмеће друг металург већ класичан средњевековни монарх који је имао и концентрациони логор за своје политичке противнике на Голом отоку  (француски монарси су имали Бастиљу у Паризу а енглески Кулу у Лондону). Кад смо већ код општеобразовне литературе, друговима „антифа“ топло препоручујем књигу Роберта Макдауела, Стрељање историје (Београд 2012. г.) која би могла да позитивно делује на ублажавање њихове мрзилачке острашћености према историјској истини и Србима.     

Председник „антифа“ Србије је тачно запазио да су последњих година историчари (Иво, sic!) Пирјевец (Тито и другови, I−II) и Славко и Иво Голдштајн (Тито) написали књиге о Титу за које друг металург тврди да су објективне. Није познато на основу ког образовања и професионалне истраживачке делатности друг Краус зна да су књиге „објективне“, тј. да терају воду на Титову воденицу како би то желео А. Краус који, између осталог, не зна да се словеначки историчар Пирјевец зове Јоже а не Иван. Славко Голдштајн је, иначе, за време рата био у Брозовим партизанима што му није сметало да се у својој књизи исто као и Ј. Пирјевец критички односи и према Брозу и према најближим друговима око њега. Тако нпр. Јоже Пирјевец отворено пише о партизанској колаборацији са немцима и усташама 1942. г. и 1943. г. у првом тому своје монографије о Титу. Нешто опширније о овим догађајима пише Перо Симић и првом тому своје монографије о Брозу Тито и Срби која очигледно није дошла у руке друговима из Савеза а аутор је од многих експерата признат као један од највећих титолога у свету (нпр. Др Силвин Ејлец или Звонимир Деспот). 

На крају свог прилога друг Краус тврди да горе споменуте књиге које он наводи као објективне воде до закључка да је „Бравар био бољи“. Бољи од кога? Наведене Брозове биографије се овим питањем уопште не баве тако да се дотични закључак не може заснивати на монографијама Ј. Пирјевеца и Голдштајнових. Дакле, ради се о чистим фатаморганама друга Крауса коме се причињавају извори воде тамо где их нема. Броз, у својој србофобији и уништавању Срба сигурно није био „бољи“, тј. успешнији, од поглавника НДХ Анта Павелића. Али, сребрна медаља је ипак медаља поготово ако се зна да је усташка конкуренција била максимално жестока (и крајње крвава). Ипак, мора се признати да је Броз стварно био „бољи“ у тамањењу Срба и смањивању Србије у односу на Адолфа Хитлера. УЖАС од остатака Србије за време Броза је био територијално мањи од Хитлерове Србије. Коначно, друговима из „антифа“ Савеза препоручујем да попуне своју партијску библиотеку књигом америчког професора политичких наука на Вандербилт универзитету Алекса Н. Драгнића Титова обећана земља Југославија (Београд 2004. г.). 

Изворник: http://global-politics.eu/sotirovic/bravar-je-bio-stvarno-bolji/