У селу Остри један безаконик на Петровдан спустио се у свој бунар да га прочисти. Позвао и комшију да му са женом помогне извлачити чабар са блатом из бунара. Жени нареди да закоље ћурана и испече га за ручак, иако је тога дана Петровдан пао у петак и треба да се пости.

Док су они чистили бунар, њихов мали синчић од 5 година видео је како је мајка заклала ћурана  и кад је остао сам, он узме нож и њиме закоље свога братића у колевци, па отрчи и до бунара да се похвали мајци, како је заклао свог братића, онако како је она заклала ћурана. Жена испусти вретено са чабром пуним блата, који је почела са комшијом да извлачи и отрчи до куће да види шта је се то догодило. Тамо затекне дете заклано. Обузета бесом, она дохвати малог убицу, тресне га о земљу и убије, па потрчи кукајући до бунара. Али, тамо муж мртав у бунару. Кад је она испустила вретено са чабром пуним блата, чабар се свом тежином сручи на мужа и убије га. А она кад је видела мужа мртва оде те се обеси.

Тако за неколико минута погине цела породица.

Дај Боже да се ко од тога поучио да не ради празником и да не мрси на пост. Али, људи тврда срца и не осећају науку Божију како бије него пркосе Богу и даље, ал иће сваки платити свој дуг ма кад то било.

Из књиге „Схи-архимадрит Петар Денковачки, Пост, исповест и Причешће“.