У ТЕКСТУ ЋЕТЕ ЧИТАТИ:

- Како је настао Вавилон; 

- Братоубица Каин – телесни и духовни праотац Вавилоњана и гадости вавилонских

- Брачно мешање благословених и проклетих – узрок пропасти старог света; потоп и Ноје

- Проклетство Хама – деде Нимрода, оснивача Вавилона

- Ко су данас Нојеви синови - Сим, Хам и Јафет

- Хамити – Хананејци и сатанистички ритуали

- Улога Хамита у грађењу Вавилонске куле

- Оснивач Вавилона је Нимрод – унук проклетог Хама

- Нимрод - родоначелник ритуалног сатанизма

- Судбина старозаветног Вавилона

- Вавилон о коме говори Откривење

- Америчка прича о Флојду и „Black Lives Matter” покрету је замена вере хришћанске луциферијанским поклоњењем магији и вештичарству

- Пад Америке – Вавилона великог, матере курвама и гадостима земаљским...

ПРЕ УВОДА

У Православљу нема и не може бити расизма. Ми смо ученици Светога Саве, о коме Владика Николај, у беседи „Национализам Светог Саве“, каже:

„Пример Светог Саве најбоље сведочи да његов национализам нити је узак ни искључив. Пре свега наш Светитељ провео је више од две деценије у једној интернационалној средини, или бар интерправославној. То је Светогорска средина, монашка република, састављена од Грка, и Руса и Румуна и Бугара и Арнаута и Ђурђијанаца и Арапа... Ви који сте ратовали у последњем Светском Рату, ви можете дати лично сведочанство једног ретког призора, како су се наши војници понашали према војницима из Африке и Азије, према људима црне и жуте расе, које су Европљани повели на ратиште из својих колонија. Док су се сами Европљани туђили тих својих поданика, црнаца и жутокожаца, не хотећи с њима ни јести ни пити ни под истим шаторима боравити, дотле су наши војници с њима друговали, јели, пили у болестима обилазили их, у невољама помагали, на својим славама частили и гостили, разговарајући с њима прстима и рукама. Срби су на црнце гледали као на људе и понашали се према њима као према људима”.

Ово, дакле, није текст расистички, него православно – мистички.  Он нам објашњава тајну Вавилона у наше дане.

КАКО ЈЕ НАСТАО ВАВИЛОН 

Наши редовни читаоци су сигурно запазили да смо, у пар наврата, Америку назвали „Вавилон велики, мати курвама и мрзостима земаљским“ (Откр. 17, 5), што су – видимо – речи Откривења. О чему се ради?

Да би се исправно схватио и реални и алегоријски смисао кованице „Вавилон велики, мати курвама и мрзостима земаљсим“, потребно је дати – бар у основним цртама - библијску историју настанка, битисања и нестанка старозаветног Вавилона.

Братоубица Каин – телесни и духовни праотац Вавилоњана и гадости вавилонских

Због убиства брата Авеља, Бог је проклео Каина: „... И сада да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твојега из руке твоје“. За убијеног сина Авеља, Бог даде Адаму и Еве сина Сита (ср. 1. Мојс.4).

С обзиром да је Бог проклео Каина, свако мешање потомака побожности - синова и кћери Ситових (трећег сина Адама и Еве) са каинитима, довело би до тешких последица. Али, авај, тако се и десило!

Брачно мешање благословених и проклетих – узрок пропасти старог света; потоп и Ноје

Мешањем Богом благословеног и Богом проклетог рода, поквареност целог тадашњег човечанства дошла је до тог степена да се земља напуни безакоња (1. Мој. 6,11).

„И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њихова свагда само зле, покаја се Господ што је створио човјека на земљи, и би му жао у срцу. И рече Господ: хоћу да истријебим са земље људе, које сам створио, од човјека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио“ (1. Мој. 6,5-7).

„Али Ноје нађе милост пред Господом. Ноје беше човек праведан и безазлен својега века; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје. И роди Ноје три сина: Сима, Хама и Јафета“.

И рече Бог Ноју: „Ево пустићу потоп на земљу, да истребим свако тијело, у којем има жива душа под небом; што је год на земљи све ће изгинути. Али ћу с тобом учинити завет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом. И од свега жива, од свакога тела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде... И Ноје учини, како му заповеди Бог, све онако учини“ (1. Мој. 6, 17-22).

Но, после потопа збио се догађај - битан за нашу причу.

Проклетство Хама – деде Нимрода, оснивача Вавилона

„А Ноје поче радити земљу, и посади виноград. И напив се вина опи се, и откри се насред шатора својега. А Хам, отац Хананцима, виде голотињу оца својега, и каза обојици браће своје на пољу. А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца својега, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца својега. А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син, И рече: проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје! И још рече: благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга! Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовијем, а Ханан да им буде слуга!“ (1. Мој. 9.20-27).

Хам, који се спомиње као отац Хананејаца, пре него што је био проклет од стране свог оца Ноја, учинио је грех најпре у лађи. Наиме, он према речима Светог Јована Златоустог, није обуздао своју страст док су били у ковчегу него му се зачело дете, и то у време кад је требало да се уздржи, као што су учинили његови отац и браћа. У ковчегу, где су време проводили у посту и молитви, мушкарци су се и уздржавали од својих жена, изузев Хама. Тај грех против закона молитве и поста већ открива ХАМОВ КАРАКТЕР.

Отац Серафим Роуз за Хама каже: „У енглеском језику, реч „хам“ означава глумца који скреће пажњу на себе, док у руском иста реч означава нешто много горе. Она се односи на некога ко је АПСОЛУТНО БЕСТИДАН, НЕВАСПИТАН, НЕУГЛАЂЕН И НЕПРИСТОЈАН. Хамов грех састоји се у томе што је он био ПОТПУНО БЕСТИДАН...  Сим (Сем) је благословен, предак семитског племена, посебно изабраног народа, Јевреја. Јафет је предак свих незнабожаца који ће касније прихватити реч спасења, коју је Христос најпре открио Јеврејима. Они су након доласка Христовог и проповедања светих апостола дошли да обитавају у спасењу („у шаторима Симовим“). Требало је да Ханаан и сви потомци Хамови постану робови, иако је и њима понуђено спасење.<<

КО СУ ДАНАС СИМ, ХАМ И ЈАФЕТ?

Сим и Семити

Род Симов у Библији је детаљно описан и његова линија се може пратити до Гопода Исуса Христа. Семити обухватају превасходно Јевреје, Арапе и Асирце. Од Елама су – Аламити, од Асура – Асирци, од Арама – Арамејци (древни Сиријци).

Хам и Хамити

Хамови синови: Хуш, Мисраим, Фут и Ханаан.

Стари Завет Хамитима назива становнике Северне и Источне Африке (Египћани, Либијци, Нубијци, Кушити, Етиопљани), Јужне Арабије и Леванта (Хананејци, Феничани, Филистејци), Кипра и Киликије (Кафторити). ХАМИТИМА СЕ, ДАКЛЕ, НАЗИВАЈУ ПРИПАДНИЦИ  ЦРНЕ РАСЕ.  Етиопљани и Сомалијци воде своје порекло од Куша, од Мисраима – древни Египћани, од Ханаана – древни Ханаанејци, које су касније Јевреји протерали из њихове постојбине. Под данашњим потомцима Фута – пре свега треба сматрати афричке народе Бербера и Туарега.  

Хамити – Хананејци и сатанистички ритуали

Важно је напоменути да су многи од ових народа, попут Феничана и Хананејаца, приносили људске жртве. У Ханаану, Феникији и Картагени (Картагена – у преводу „Нови град“ – је била северноафричка провинција Феникије), поштовао се бог по имену Ваал (одавде су свима позната имена: Ханибал – „милостив према мени Ваал“ и Хасдрубал (Азрубаал) – „Вал помаже“). То је био бог сунца (Ваал–Хамон, „господар жеге“) и истовремено плодности. Али жртве овом сунчаном божанству су се приносиле ноћу. Ове жртве су спаљиване у такозваним тофетима (буквално: „место спаљивања људи“; видети: 2. Цар. 23, 10; Јер. 7, 31). Остатке су сахрањивали у истом дворишту у специјалним урнама, над којима су се постављале стеле (надгробне плоче)…

Које су жртве? – Деца…

Антрополошка истраживања остатака таквих жртава су показала да је 85% жртава било млађе од шест месеци… Истина, жртву нису спаљивали живу; дете би прво умртвили, па већ мртво спаљивали на бронзаним рукама статуе бога, при чему се то вршило ноћу уз звуке флаута, тамбурина и лира. Такво жртвоприношење се називало „молк“ или „молек“. Неправилно схваћено, оно је послужило као повод да Феничани смисле бога Молоха, који прождире људске животе… Као жртву су углавном приносили децу аристократа. То се подударало са старинским представама о дугу оних, који су били на челу заједнице, пред боговима… При Агатокловој опсади града, спаљено је више од 500 деце – од њих 200 су одредиле власти, а 300 је жртвовано добровољно… Дечија жртвоприношења су се вршила сваке године.

То не треба заборавити!

Милан Вујаклија даје следећи опис за Хамите: “Потомци Хама, другог Нојевог сина (1 Мојсијева 10), праоца Етиопљана, Египћана, Феничана и др. 'ЦРНЦИ'“ (Лексикон страних речи и израза, Милан Вујаклија, издање из 1966, пп. 1034.)

И сада долазимо до кључних сцена за нашу причу.

(1.Mojс. 11, 1-9.)

Улога Хамита у грађењу Вавилонске куле

„Од три сина Нојева род људски опет се намножи, - каже у својој “Библијској историји“ протојереј Димитрије Соколов.  „С онога места, на коме се зауставио ковчег, Нојеви потомци кренуше на запад и населише се у долини земље Сенарске. Овде су сви људи живели заједно, сачињавали су један народ и говорили једним језиком. Али доцније рђава се дела и раздори увећаваше из дана у дан и људи видеше, да ће се морати раселити. Тада потомци Хамови, – синови човечји, којима је претило пророштво Нојево о расељењу и ропству намислише да помету расељење људи. Они се договорише с неким племенима Симовим и Јафетовим и одлучише: „хајде да сазидамо град, и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расејали по земљи. Бољи људи из племена Симова не хтедоше суделовати у овоме незаконитоме раду. С почетка је рђаво дело ишло успешно. Али га Бог разруши. Он помете језик зидара тако, да престадоше разумевати један другога. Тада они напустише зидање и разиђоше се на разне стране. Град који почеше зидати и не дозидаше, би назван Вавилон, а то значи пометња.

Оснивач Вавилона је Нимрод – унук проклетог Хама

Хам је имао четири сина: Хуса, оснивача Етиопије; Месраина, оснивача Египта; Фуда, оснивача Либије и Ханаана, оснивача земље Ханаанске, која је сада у поседу државе Израел (Масонерија, као слуге луциферског плана, има свој нарочит обред, „Мемфис Мицраим“, који се зове по Месраину – Мицраиму, оснивачу Египта, а египатског бога сунца, Ра, поистивећују са „светлосним“ Луцифером).

Нимрод је син Хусов. Нимрод је оснивач Вавилона, у Месопотамији, и града Ниневије.

Нимрод – први ритуални сатаниста; Вавилон – престоница ритуалног сатанизма

У историји човечанства нема равног Нимроду, што се тиче његовог симболизма зла и сатанистичких пракси. Он се сматра оснивачем масонерије и градитељем легендарне Куле вавилонске – као знака пркоса Богу и Божијој вољи.

Легендарни симбол за Нимрода је „X“. Употреба овог симбола увек означава вештичарство. Дупло „X“ у свом основном значењу означава предавање Сатани у руке. Када америчке корпорације користе „X“ у свом називу, као на пример  “Exxon“, одувек позната као фирма за нафту династије Рокфелер (у Њу Џерсију) – не може се сумњати у ово скривено значење.

Значај Нимрода у сваком проучавању окултног се не може заобићи. Нимрод је постао први човек који је владао целим светом. Ту моћ је исказивао неделима и ужасима којима нема равна. Од Нимродовог доба, ВАВИЛОН ЈЕ ПОСТАО СИМБОЛ ИЗОПАЧЕНОСТИ И РАЗВРАТА. Нимрод је починио и први геноцид. Његовог деду, Хама, пошто се сјединио са другим расама и тако на свет донео децу помешане расе, његова саветница, зла Нама, наговорила је да се упусти у ритуално убиство и људождерство. Поучила је Хама да ће – ако буде убијао и јео људе светле пути – његови потопци стећи натприродне особине. Током наредних векова, потомке светле пути, убијали су у ритуалима тамнији потомци Хама и Нимрода...

Нимрод није само убијао  и јео људе светле пути, већ их је – заслепљен мржњом и бесом – често живе спаљивао. Та врста жртвовања, у којој су се јеле убијене људске жртве, добила је име по његовом стрицу Ханаану, унуку Хамовом, и демонском богу Ваалу, односно комбиновањем ова два имена добијена је реч “КАНИБАЛ“. Због важног учешћа у вавилонској историји, Вавилон је називан Земља Нимродова.

Судбина старозаветног Вавилона

„После рекоше: хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расејали по земљи. А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човјечији. И рече Господ: гле, народ један, и један језик у свијех, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде што су наумили. Хајде да сиђемо, и да им пометемо језик да не разумију један другога што говоре. Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града. Зато се прозва Вавилон, јер онде помете Господ језик целе земље, и оданде их расу Господ по свој земљи“ (1. Мојс. 4-9).

Јафетови потомци кренуше се на север од Вавилона и населише Европу; Хамови потомци населише Африку и део Азије; потомци Симови остадоше у Азији. Вавилон освоји Нимрод.

Вавилон је касније у време Навуходоносора постао престоница. Он је саградио огроман град чије рушевине још увек постоје. Вавилон је постао изразито опак град, извор сваког преступа и моралне гадости.

У складу с Божјом пророчанском Речју, 539. пре н. е. — пред крај 70-годишњег јеврејског изгнанства — наизглед неосвојив град Вавилон покорила је медо-персијска војска. С временом је град постао гомила рушевина — баш као што је и било проречено. Ниједан човек није могао предвидети тако невероватан исход...

ВАВИЛОН О КОМЕ ГОВОРИ ОТКРИВЕЊЕ

И сада долазимо до момента због кога смо и начинили овај текст.  Цела 17. и 18. глава Откривења Светог Јована Богослова, последње књиге Библије, која говори о догађањима која ће обележити крај света  и догађаје пред Други Христов Долазак – посвећена је паду ВАВИЛОНА ВЕЛИКОГ, који је „...мати курвама и мрзостима замаљским“ (Откр. 17,5). Пошто историјског Вавилона нема већ две и по хиљаде година, јасно је да је у питању алегорија за неку другу појаву.

Као и друга пророчанства, и пророчанства о „Вавилону великом“ односе се на различите историјске догађаје. То преплитање се види и у 17. и 18. глави Откривења, где се из 17. главе недвосмислено може закључити да се „Вавилон велики мати блудница и гнусоба земаљских“ (Откр. 17,5),  или „курва која седи на водама многим“ (Откр. 17,1), односи на будућу Антихристову светску  државу. Међутим, у разним временима тумачења су била и другачија. Тако, на пример, Свети Андреј Кесаријски у свом тумачењу Откривења каже  „Неки су сматрали да је та блудница стари Рим, распоређен на седам брежуљака (επτα ορεων)“.  Да бисмо се доследно усагласили са оним што затим следи, ми сматрамо да под блудницом треба подразумевати земаљско царство уопште, представљено у обличју једног тела или пак град који ће господарити над другима до доласка антихристовог. Будући да је стари Рим већ изгубио своју власт, може се само претпоставити да ће поново задобити претходно достојанство. Међутим, ако ово допустимо, нећемо имати објашњење за град који и сада има власт јер апостол каже: Жена коју виде јесте град велики који има царство над царевима земаљским (Апок. 17; 18).“

Америка – Вавилон велики, мати курвама и гадостима земаљским...

Припадници "Цркве Сатане"  "освештавају" статуу Бафомета испред Капитола...

Оно што је, међутим, несумњиво, што је и поента овог нашег писања јесте то да се по први пут у историји 18. глава Откривења о Вавилону великом и његовом паду, може дословно применити на једну државу.  Зато, док будете ишчитавали 18. главу Отривења коју - због значаја за нашу причу - целу доносимо у наставку, имајте на уму Америку, и биће вам несуњиво да се то пророчанство - о пропасти Вавилона великог – дословно испуњава на Америци. То је управо оно што је говорио велики угодник Божији наших дана, Преподобни Пајсије Светогорац:  „„Данас читати пророчаства – то је као читати новине: тако је све јасно написано“:

„И после овог видех другог анђела где силази са неба, који имаше област велику; и земља се засветли од славе његове. И повика јаким гласом говорећи: Паде, паде Вавилон велики, и поста стан ђаволима, и тамница сваком духу нечистом, и тамница свих птица нечистих и мрских; јер отровним вином курварства свог напоји све народе; И цареви земаљски с њом се курваше, и трговци земаљски обогатише се од богатства сласти њене. И чух глас други с неба који говори: Изиђите из ње, народе мој, да се не помешате у грехе њене, и да вам не науде зла њена. Јер греси њени допреше тја до неба, и Бог се опомену неправде њене. Платите јој као што и она плати вама, и подајте јој двојином онолико по делима њеним: којом чашом захвати вама захватајте јој по два пут онолико. Колико се прослави и наслади толико јој подајте мука и жалости; јер говори у срцу свом: Седим као царица, и нисам удовица, и жалости нећу видети. Зато ће у један дан доћи зла њена: смрт и плач и глад, и сажећи ће се огњем; јер је јак Господ Бог који јој суди. И заплакаће и зајаукати за њом цареви земаљски који се с њом курваше и беснише, кад виде дим горења њеног, издалека стојећи од страха мука њених и говорећи: Јаох! Јаох! Граде велики Вавилоне, граде тврди, јер у један час дође суд твој! И трговци земаљски заплакаће и зајаукати за њом, што њихове товаре нико више не купује; Товара злата и сребра и камења драгог и бисера и узвода и порфире и свиле и скерлета, и сваког мирисног дрвета, и свакојаких судова од филдиша, и свакојаких судова од најскупљег дрвета, бронзе и гвожђа и мермера, и цимета и тамјана и мира и ливана, и вина и уља, и нишестета и пшенице, и говеда и оваца, и коња и кола, и телеса и душа човечијих. И воћа жеља душе твоје отидоше од тебе, и све што је масно и добро отиде од тебе, и више га нећеш наћи. Трговци који се овим товарима обогатише од ње, стаће издалека од страха мучења њеног, плачући и јаучући, и говорећи: Јаох! Јаох! Граде велики, обучени у свилу и порфиру и скерлет, и накићени златом и камењем драгим и бисером; Јер у један час погибе толико богатство! И сви господари од лађи, и сав народ у лађама, и лађари, и који год раде на мору, стадоше издалека, и викаху, видевши дим горења њеног, и говораху: Ко је био као овај град велики? И бацише прах на главе своје, и повикаше плачући и ридајући, говорећи: Јаох! Јаох! Граде велики, у коме се обогатише сви који имају лађе на мору од богатства његовог, јер у један час опусте! Весели се над њим небо, и свети апостоли и пророци, јер Бог покаја суд ваш на њему. И узе један анђео јак камен велики, као камен воденични, и баци у море говорећи: Тако ће са хуком бити бачен Вавилон, град велики, и неће се више наћи; И глас гудача и певача и свирача и трубача неће се више чути у теби; и никакав мајстор ни од каквог заната неће се више наћи у теби, и хука камења воденичног неће се чути у теби; И видело жишка неће се више светлити у теби, и глас женика и невесте неће више бити чувен у теби; јер трговци твоји беху бољари земаљски, јер твојим чарањем преварени бише сви народи. И у њему се нађе крв пророчка и светих, и свих који су побијени на земљи.“

Закључак

Знајући све ово, лако је закључити и зашто се у  Америци уздиже црна раса, а прогони бела раса, и зашто је Америка уместо Господу Исусу Христу почела да се клања  црнцу Џорџу Флојду. Али, не заборавимо: светски сатанисти не маре за људе црне пути, јер су их вековима тлачили и мучили и њима трговали, него желе да култ Хама и Нимрода уздигну изнад култа Богочовека Христа. Прича о Флојду искоришћена је да би се вера хришћанска заменила луциферијанским поклоњењем магији и вештичарству. Америка је Вавилон велики, мати курвама и мрзостима земљаским, а „Black Lives Matter” покрет за давање власти ваштичарству и богопротивности Каина, Хама и Нимрода... Због тога су представници овог покрета тражили рушења статуа Христових јер је Христос – „белац“ (овде:).