„Равнодушност верника је много страшнија ствар од чињенице да има неверника“.

Они су први у стварним делима милосрђа, који кувају и хране сиромашне, помажу свештенику у труду у Старачком дому, са инвалидима итд. итд. Њихова лица, а посебно очи, блистају љубазношћу и неком врстом унутрашње, неземаљске светлости. И то је разумљиво - Христос је међу таквим људима, и тачније би било рећи - у таквим људима - јасно. А када се ова помоћ пружи онима који су заиста потребити, сиромашни, усамљени, изгубљени у греховном мраку савременог света, Он одмах одговара, као што, уосталом, увек одговара на свако активно добро...

И сада пишем о овоме, расуђујући са болом и гледајући шта им се у последње време догађа под утицајем безбожног света, који се, на жалост, све више пробија кроз црквену ограду. Маске у храму и на улици, страх од заразе... Неразумевање опасности не само од бројева, већ и од биометријских пасоша. Сада је ред дошао на најстрашнију ствар, јер вакцинација предстоји... Људи својом добротом и наивношћу верују властима, послушни су и понизни пред црквеним властима, пред својим свештеницима.

Шта год да им се каже, учиниће из послушности. Можда тако и треба? На крају крајева, Христос нас учи смирењу, љубави, послушности... А они то имају... И они такође сматрају људе који се боре за живот без маски, за права грађана нарушена карантинским ограничењима, који доводе у питање истинитост пандемије и самог вируса - „ковид-дисиденти“. Јер, или су они сами били озбиљно болесни, или је неко из њихове њиховог окружења био тешко болестан или је чак умро, а овде неко сумња... Они не разумеју да баш ти „ковид-дисиденти“ не поричу присуство било саме болести или вируса који га узрокује, већ говоре о њиховом људском пореклу. А ако је све ово вештачки створено, онда се поставља питање – ко је створио и са којим циљем?

И ту ми падају на памет паралеле - ко није разумео, није осетио духовну опасност у прихватању бројева - идентификатора личности из система у изградњи (звер), он не разуме, опасност не види ни сада. Случајност? – Мало вероватно. Али шта је са добрим делима? Зар не могу спасити такви душу, чак и ако има број, пасош? А сада се такође вакцинише против ковида? Иако атонски старци кажу да се то не ради...

И то упркос чињеници да су јавно доступне информације да је абортивни материјал присутан у ковид вакцинама... Изгледало би као добар разлог да се застане, размисли и не прими вакцина. Али, како се испоставило, многе од њих, посебно младе, ова чињеница уопште не смућује. Они верују да је могуће постићи колективни имунитет (од „страшне болести“) и да на тај начин циљ оправдава средства и да се то може схватити као жртва за добро човечанства... Страшно је чути и прочитати све ово, али тако расуђују многи од добрих православних хришћана...

Овде су већ видљиви плодови лукавог механизма напредовања у масе зла под маском измишљеног добра, када се наш ум полако и постепено обрађује, и кад постанемо неспособни да разликујемо добро од зла, лаж од истине. Иако се молимо и причешћујемо... Старац Николај Гурјанов је рекао: „Кад човек поверује у лаж, у души му се наруши божанска хармонија, ослабе божанске струне и охлади љубав према Богу, душа постаје мутна и мрачни непријатељ лако се у њему настани. Око душе се замути и не види истину“.

Ми заборављамо да само добра дела нису довољна да спасу душу, већ морамо и разазнати зло и уклонити се од њега. Као што каже у Псалтиру, пророк Давид: „Одступи од зла и чини добро“. Ако се не борите против манифестација зла у себи, у стварности око нас, у земљи и у свету, већ само чините добра дела, онда може бити врло брзо да једноставно  за њега (добро) неће бити места, узеће чак и последњу могућност да се оно чини... Или још горе, они ће неприметно променити наше унутрашње настројење, сам садржај нашег добра, толико да то више неће бити добро у Божијим очима.

Стога се питање спасења сада често своди на правилно разумевање шта је истинско добро, а шта зло, како не би грешили, како не би поверовали у лаж, уместо у истину и не би отпали од спасења. Када се свуда чине уступци овом свету, који лежи у злу (види 1. Јованова 5, 19), они истовремено затварају очи пред учењем Цркве и у ситуацији када би то било могуће не учинити, јер је Црква званично одвојена од државе, а државници немају право да се мешају у унутрашње ствари Цркве.

Преподобни Јустин (Поповић) (1894-1979) пише: „Знамо да смо од Бога - то је уобичајено знање хришћана, знање које нас чини хришћанима, односно стварним људима. Хришћани знају одакле долазе, где су и куда иду. Они једини знају тачан пут људског бића, од почетка до краја. Знајући да су од Бога, они живе по Богу и ради Бога, живе са вечним и ради вечног, живе вечним животом. Пошто је све у њима од Бога, успевају да разликују и виде границу између онога што је од Бога и онога што није од Њега, између добра и зла, између истине и неистине, истине и лажи, живота и смрти, Бога и ђавола . Они имају визију и знање „у Богу“, зато виде и знају да цео свет у злу лежи... Подвиг, анђеоски подвиг хришћана састоји се у следећем: упркос чињеници да они живе у овом свету, који сав у злу лежи, који се цео налази у аду, хришћани владају над злом читавог света и не дозвољавају да се претворе у зле, ђаволске људе света .. А деца Божја - то су хришћани који се -  уз Божју помоћ – боре свим својим силама да би свет био ослобођен од зла и греха, у којима он у потпуности лежи, у којима се налази, и којима је поробљен“.

 „Све испитујте Духом Цркве, учењем Цркве“, саветује даље Преподобни Јустин Поповић. - Шта није од ње, то штети вашим душама, вашем спасењу. Испитујте људе, учитеље, каквог су духа. Сам по себи људски дух није у стању да јасно разликује духове; зато је Цркви дат Дух Свети, Који „испитује све и дубине Божје“ (1. Кор. 2:10). Само људи који су очистили своја срца могу видети Бога и уз помоћ Бога разликовати добро од зла, чинити добро и уклонити се од зла ... Дакле, само Светитељи знају шта су добро и зло... Руковођени Светима, увек можете у вашем овоземаљском животу постићи свако Божанско добро“.

Стога се у тешким духовним стварима не може поуздати ни у своје мишљење ни у мишљење теолога који лепо пишу и интелигентно говоре. Морамо да покушамо да потражимо одговоре код Светих Отаца и од савремених духоносних стараца, који су обилно стекли (свим својим побожним животом и делима борбе са светом, телом и ђаволом) дарове Духа Светога, попут смиреноумља, љубави према људима, а самим тим умудреним од самог Бога. Милост Божја је према човеку – када се он сусретне са таквим духовним светилником, способним да преокрене – у најбољем поимању – читав његов будући живот.

Много таквих богоносних стараца подвизавају се у уделу Богородице - на Светој Гори Атонској. Они се сада много и са болом моле за људе који су се удаљили од Бога и због тога гину у гресима. И они сада не ћуте, већ такође говоре о пандемији коју је човек створио (не о томе да нема болести, већ о томе да је вештачког порекла), и о њеним стварним циљевима, о плановима градитеља новог светског поретка, укључујући и уз помоћ вакцинације, знатно смањују популацију земље. Старци такође говоре о смртоносној опасности од вакцинације против коронавируса и о недопустивости употребе ткива убијених беба за њихову производњу.

А живот већ потврђује најгоре страхове стараца и православних који се боре са системом. Већ постоје бројни смртни случајеви након вакцинације против ковида, и то у свим земљама, а случајева компликација након вакцинације има, нажалост, хиљаде...

О великој перестројки читавог човечанства, уз помоћ ковид пандемије, већ отворено говоре и само светски лидери, између осталог Клаус Шваб, организатор форума у Давосу, Бил Гејтс и други.

Православни не би требало да буду у незнању, није дозвољено да остану уљуљкани у „сигурности“, јер је наша Црква земаљска војинствјујућа, а на Небу торжествујућа. Али још увек морате стићи до Неба... Од положаја православних сада много зависи од тога како ће се развијати ситуација у свету, да ли ће слуге, претече Антихриста успети да га доведу на власт или још није.

О недопустивости употребе абортивног материјала у производњи вакцина, атонски монаси-келиоти у отвореном писму пишу: „Човек се не може изједначити са одређеном „статистичком вредношћу“ и вредновати са становишта схоластике. Претпостављени „добар“ циљ вакцине, односно стварање колективног имунитета против вируса жртвовањем нерођене деце, од којих је свако савршено људско биће, прво, потпуно је у супротности са вољом Божјом, а друго, доноси резултате који су потпуно супротни од очекиваних, јер „Сви који се лате мача, од мача ће погинути“ (Матеј 26, 52)“.

Ћесар посеже за оним што је Божије - то се мора јасно разумети и на легитиман начин покушати одупрети овом процесу. Као што је недавно преминули старац схи-архимандрит Кирил, духовник манастира Браилов, рекао да се православним морају – по мери својих снага -  одупрети изградњи система зла (Антихриста), што ће омогућити да се његов долазак одложи још за неко време, јер ће - ако се не супротставе - све ово доћи брже него што мислимо. А за ово се треба бити духовно бодар, активан и будан...

Старац архимандрит Партеније (Мурелатос), настојатељ атонског манастира Светог Павла, каже: „Отпадништво свакодневно напредује. Свет тоне све дубље у понор духовне кризе. Снаге које стоје иза најновијих скандала и антицрквене кампање поставиле су себи само један задатак: да отргну људе од Бога и предају Његово Име забораву на земљи.

Али они то никада неће моћи постићи! Јер, Царство Божије није наследно.  Док се земаљски владари међусобно смењују, Небески Владика остаје исти. Бог је владао, влада и владаће Васељеном у векове векова. Ни демони ни људи не могу да му отму Царство“.

Извор: „Наследие 77“

Превод са руског и приређивање: „Борба за веру“