Добродошли у 2030. годину. Добродошли у мој град - или би требало рећи „наш град“. Не поседујем ништа. Не поседујем ауто. Не поседујем кућу. Не поседујем никакве уређаје или одећу.

Ово је концепт будућности приказан у тексту који је магазин Форбс објавио још 2016. године.

Текст преносимо у целини:

Можда вам се чини чудним, али то има савршеног смисла за нас у овом граду. Све што сте сматрали производом, сада је постало услуга. Имамо приступ превозу, смештају, храни и свим стварима које су нам потребне у свакодневном животу. Све ове ствари једна по једна постале су бесплатне, тако да на крају није имало смисла да поседујемо пуно.

Комуникација је постала дигитализована и бесплатна за све. Чиста енергија постала је бесплатна, ствари су почеле да се крећу веома брзо. Цена превоза драматично је опала. Више није било смисла да поседујемо аутомобиле, јер смо у року од неколико минута могли да зовемо возило без возача или летећи аутомобил за дужа путовања.

Почели смо да се превозимо много организованије и координисаније када је јавни превоз постао бржи и комфорнији од аутомобила. Сада тешко могу да верујем да смо прихватали загушења и гужве у саобраћају, а да не спомињемо загађење ваздуха од мотора са унутрашњим сагоревањем. О чему смо размишљали?

Понекад користим свој бицикл кад одем код некога од пријатеља. Уживам у вежби и вожњи. Неке ствари никада не губе на значају: ходање, бициклизам, кување, цртање и узгајање биљака. Има смисла и подсећа нас на то како је наша култура настала уском повезаношћу са природом.

У нашем граду не плаћамо кирију, јер неко други користи наш бесплатни простор кад год нам није потребан. Моја дневна соба се користи за пословне састанке када нисам тамо.

С времена на време одабраћу да кувам за себе. Лако је - потребна кухињска опрема ми се испоручује на врата за неколико минута. Откако је превоз постао бесплатан, престали смо све ствари трпати у свој дом. Можемо их једноставно наручити када нам затребају.

Ово је такође олакшало пробој кружне економије. Када се производи претворе у услуге, никога не занимају ствари кратког животног века. Све је дизајнирано да траје, да може да се поправи и рециклира. Материјали се могу прилично лако трансформисати у нове производе. Еколошки проблеми изгледају далеко, јер користимо само чисту енергију и чисте методе производње. Ваздух је чист, вода је чиста и нико се не би усудио додирнути заштићена подручја природе, јер она представљају такву вредност за наше благостање. У градовима имамо пуно зеленила и биљака и дрвећа свуда. Још увек не разумем зашто смо у прошлости сва слободна места у граду испуњавали бетоном.

Шопинг? Не могу се стварно сетити шта је то. За већину нас је то претворено у одабир ствари које ћемо користити. Понекад ми је ово забавно, а понекад само желим да алгоритам то уради уместо мене. Зна мој укус боље него ја.

Када је вештачка интелигенција преузела велики део нашег посла, изненада смо имали времена да се добро наједемо, добро наспавамо и проведемо време са другим људима. Посао који радимо можемо обавити у било ком тренутку. Не знам стварно да ли бих то више назвао радом. То је више као време размишљања, време стварања и време развоја.

Једно време је све претворено у забаву и људи нису желели да се замарају тешким питањима. Тек у последњем тренутку смо сазнали како да користимо све ове нове технологије у боље сврхе од пуког убијања времена.

Моја највећа брига су људи који више не живе у нашем граду. Они које смо изгубили на путу. Они који су одлучили да је за њих све то превише, сва та технологија. Они који су се осећали бескорисно када је вештачка интелигенција преузела велики део наших послова. Они који су се узнемирили због политичког система и окренули се против њега. Они живе ван града. Неки су основали мале комуне. Други једноставно бораве у празним и напуштеним кућама у малим селима из 19. века.

С времена на време ме изнервира чињеница да немам стварну приватност. Нигде не могу да одем и да ме не региструју. Знам да је негде забележено све што радим, мислим и сањам. Надам се само да то нико неће користити против мене.

Све у свему, то је добар живот. Много бољи од пута којим смо ишли, где је постало толико јасно да нисмо могли да наставимо са истим моделом развоја. Догодиле су нам се све те страшне ствари: болести, климатске промене, избегличка криза, деградација животне средине, потпуно загушени градови, загађење воде, загађење ваздуха, социјални немири и незапосленост. Изгубили смо превише људи пре него што смо схватили.

Извор: "Спутњик"