Текст који доносимо и посебно препоручујемо читаоцима, чији је аутор Игор Гревцев, разматра судбину три сина праоца Ноја, са посебним освртом на судбину потомака његовог најстаријег сина Јафета.  Гревцев у свом тексту доноси низ далекосежних открића и закључака који се тичу Јафета и судбини његових потомака (посебно Руса и Срба) од којих је један – да су талмудисти фалсификатом масоретског превода Старог Завета Нојевог сина Сима прогласили најстаријим, а да је то – заправо – Јафет, што је имало далекосежне историјске и битијне импликације по све Јафетове потомке, а посебно по два поменута народа.

Иако у тексту има и ствари са којима се не можемо у потпуности сложити (јер, светски сатанисти нису потомци Симови, него мрзитељи и убице свих народа, па и оног у који су се маскирали), основна теза овог текста  је тачна – Руси и Срби – потомци Јафетови - су још увек верни Богу отаца својих, и зато се против њих води страшни рат.

   У овом рату, само нам Бог може помоћи. Не вреди крв Јафета, ако се будемо понашали као Хам.

+ + +

Праведни Ноје

Шта је геноцид? То је форма масовног насиља које је почињено с намером да се потпуно или делимично уништи нека национална, етничка, расна или верска група као таква. А шта је то холокауст? Овај израз потиче од старогрчке речи, која у преводу на руски значи "жртва паљеница", или на други начин "жртвоприношење". То јест, он садржи првенствено духовно значење.

Понекад се ови појмови мешају и користе као синоними. Но, геноцид нипошто није увек жртвоприношење, односно не може се тврдити да сваки геноцид има мистичну основу. Он често следи чисто материјалне циљеве. Тако су, на пример, први бели досељеници у Америку скоро потпуно уништили аутохтоно становништво новооткривеног континента, не из неког верског разлога, већ због плодних земаља које су од давнина припадале индијанским племенима. Ако добро погледате историју света, можете пронаћи много сличних примера.

Но, холокауст је био и траје до данас. Холокауст словенских народа периодично је праћен најбруталнијим геноцидом. Када и зашто је започет? Да бисмо то сазнали, потребно је направити велики излет у дубоку прошлост човечанства. Поћи ћемо од хришћанског схватања историје, јер живимо у Русији, која је хиљаду година православна земља. И тако знамо да су сви народи који настањују планету након потопа потекли од три Нојева сина: Јафета, Сима и Хама. Из Септуагинте, превода књига Старог завета на старогрчки, који је настао још пре Рођења Христовог у Александрији, јасно следи да је Јафет био најстарији син Ноја. А с обзиром на чињеницу да је Ноје предак читавог садашњег човечанства, он је, наравно, био први цар читавог постпотопног становништва земље. Такође је природно претпоставити да је управо Јафет био његов законити наследник, односно царевић. Ипак, у талмудској верзији, у масоретском тексту Старог завета, најстаријим Нојевим сином именован је Сим.

Зашто је дошло до такве пермутације (боље речено фалсификата – нап. „Борба за веру“)? И што је најважније, зашто је Стари завет преведен на црквенословенски језик са неутралне Септуагинте, а на руски превод начињен из масоретског текста, који се појавио тек после Васкрсења Христовог? Хајде да потражимо одговор у благослову који је Ноје дао својим синовима након што се пробудио из пијаног сна и сазнао за подлост коју је учинио његов најмлађи син Хам. Ево шта је рекао: “Проклет да је Ханаан, и да буде слуга слугама браће своје! И још рече: благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга! Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовијем, а Ханан да им буде слуга!“ (1. Мој. 9.20-27).

Праведни Ноје проклиње Хама

Као што видимо, Ноје благосиља своје синове узлазном линијом - од најмлађих до најстаријег (чудно је да су талмудисти пропустили овај важан детаљ). Са Хамом је све јасно: онај који је обешчастио свог оца, а у његовим потомцима биће обешчашћен ропством. У средњем сину, Ноје не благосиља само Сима, већ и долазећег Господа Исуса Христа, који се мора ваплотити у овом роду. И само Јафету, најстаријем сину, даје двоструки благослов: „Бог да рашири Јафета и да се настани у шаторима Симовијем“.

Зашто Ноје није благословио конкретно самог Сима? Највероватније је у њему видео нешто што није достојно таквог благослова. Шта је то? Завист. Та завист, која ће неколико миленијума у ​​потомцима мучити месо и душу млађег брата у односу на старијег. Али већ је добио највећу част – да се у његовом роду свету открије Син Божији. Али, очигледно, ово Симу није било довољно. Био је превише опседнут материјалним. Толико да није обраћао пажњу на духовно. Чини ми се да га није увредио чак ни први део благослова, који каже: „Нека Бог рашири Јафета“, већ други: „И нека се он настани у шаторима Симовим“. Усуђујем се претпоставити да је Сим у том тренутку помислио: „Не само да је Јафет царевић и наследник цара Ноја, већ ће се уселити и у моје шаторе. То се неће догодити!" Тада се у њему појавила завист која је једном, у освит човечанства, навела Каина да убије Авеља и на тај начин почини први геноцид и холокауст у историји човечанства; завист која је талмудисте гурнула у фалсификовање у масоретском тексту Старог завета, где су они приказали Сима као најстаријег Нојевог сина; та завист која и даље загорчава живот Јафетових потомака, шаљући их на ђаволов олтар жртвоприношења. А то је већ прави холокауст, јер није почињен ради материјалног богатства, које већ у потпуности припада потомцима Сима, већ како би себи присвојили право прворођења, које им Бог није дао.

Многи верујући људи постављају питање: зашто је Господ изабрао баш јеврејски народ да се  у њему појави Син Божији Исус Христос? Древни Свети Оци Цркве пре много векова, за време Другог Рима, дали су исцрпан одговор на ово питање. Од свих племена која су била потомци Сима, Бог је изабрао Јевреје јер су били најгордији, најокрутнији и најнепокорнији народ према Њему. Због чега, дакле? Због тога да други народи не би ни дошли у искушење да помисле да је Христос своје људске особине примио крвним сродством од својих саплеменика. Сетите се како се Син човечији, како је себе називао Син Божији, пролазећи кроз јудејске земље, разликовао од својих сународника у свим Својим пројавама: у духовним, у моралним, у свакодневном животу. По томе се небо разликује од земље. Такав човек се није могао родити међу поносним Јеврејима. Али Он се родио! И то је био главни доказ да је то био Бог. Тако уче Свети Оци Цркве.

_______________________

_______________________

А сада хајде да видимо како су остварени благослови које је Ноје дао својим синовима. Хамови потомци, које сада углавном представља црначко становништво Африке, заиста су се појавили у историји човечанства након потопа само као робови. Они нису имали готово никакав утицај на развој цивилизације. Потомци Сима нису више од десетак националности расутих по различитим деловима планете (Подаци о њима се без проблема могу пронаћи на друштвеним мрежама. - Аутор) Али Јафетити су свету дали две трећине светске популације. „Обично укључују народе Европе и северозападне Азије (индоевропски и кавкаски народи)“ (Википедија). Највећу групу првобитно су представљали Словени, који су се населили у западној и источној Европи. А сада говоримо управо о њима. Да, да, не чудите се! Данашњи Европљани су бивши Словени. Испоставља се да смо на новоу језика и гена, по мишљењу лингвиста и генетичара, сви ми далеки рођаци, јер имамо исте претке и некада смо говорили истим језиком. Чак и најзлогласнији „Аријевци из Аријеваца“ - савремени Немци - предњаче међу европским народима по присуству словенске крви. Испоставило се да је некада, пре много хиљада година, на територијама данашње Европе и данашње Русије живео један народ-Словени. Тада није било ни Европске уније ни Руске Федерације, већ је постојала родна заједница словенских племена. Наравно, међу њима је било свађа и окршаја, понекад крвавих, али у којој породици се такви неспоразуми не догађају? И рођена браћа се понекад туку. Осим ако, наравно, не постоји спољна злобна сила која хушка рођаке једни против других.

И та злобна сила се појавила. И појавила се још тада, када је Ноје благосиљао своје синове и њихово потомство неколико миленијума унапред. Завист која је тог дана букнула у срцу Сима у односу на старијег брата Јафета касније се у потпуности пренела на главни семитски народ - Јевреје. Током векова, не само да није отупела, већ се само још јаче распламсала. У почетку се та завист није могла преточити у потпуни геноцид, будући да су Семити били у великој мањини у односу на Јафетите. Сада их је много мање. Али Семити, као и свака слаба особа која завиди јаким и мрзи га због овога, на крају су научили да користе лукавост као своје главно оружје.

Словенска племена, која су све интензивније овладавала територијом западне и источне Европе, због великог броја и удаљености једно од другог, свако племе је почело да живи са својим интересима. Крвне везе су заборављене, локални дијалекти су добили облик засебних језика. То је Семитима само ишло на руку. Они су схватили да не могу освојити Словене силом оружја. Јер, у случају претње споља, заборавили су на своју разједињеност и поново се уједињавали, постајући одређено време јединствен народ. Али, Семити су почели да примењују другу тактику. Њена суштина је била у следећем: ако не можеш силом да покориш неко племе –  води га. Почели су да задобијају поверење принчева, вођа и старешина различитих племена. Уопште, свим значајним људима којима су се могли приближити. Спонзорисали су их новцем, завели примамљивим пројектима, ласкали им итд. Постепено су постали неопходни саветници у вођству одређене заједнице Словена. А временом су и потчињавали то руководство себи. А онда је словенско племе почело да живи по њиховим правилима, све више се ограђујући од своје бивше једнокрвне браће почевши да их сматра жестоким непријатељима и странцима.

Тако се, на пример, већ у нашој ери и на нашој територији догодило хазарском народу. Ко су Хазари? - научници још увек не могу дати исцрпан одговор. Али они очигледно нису били семитског порекла. Само што је њихов конунг (краљ, кнез) пао у зависност од Семита, каган је преко конунга постао владар целог народа. Тако је настао Хазарски каганат. А Хазари, такође, највероватније, Јафетити по својим коренима, постали су непомирљиви непријатељи Руса - наших предака. Сличан раскол догодио се у Западној Европи. И овај раскол је праћен међусобним масакром. Верски ратови између Словена још нису избили, будући да су сви били пагани. То још није био холокауст у свом дословном смислу, већ је то већ био почетак геноцида над Словенима, који су починиле руке самих Словена.

 Али онда је изашла звезда Римског царства. У кратком историјском периоду Први Рим је апсорбовао у себе огромне територије насељене словенским племенима. Да, и сами Римљани били су потомци Јафета. И тамо где су се винули орлови римских легија, ту су престајали братоубилачки ратови између Словена, а после три века нова, животворна религија - хришћанство - почела је да уједињује све Римљане у јединствен народ. Наравно, јака и непокорена племена одлазила су на Рим са војним походима, па су га чак и заузела, али су онда и сами постали Римљани и примали хришћанство. Ова нова, заиста божанска религија постала је непремостив зид на путу остварења симитских планова. А онда су почели да се боре са њом. Полако, али постојано, почели су да поткопавају стуб на којем се налазила једна купола светског хришћанског храма. У почетку су они покушавали да поделе хришћанство на делове уводећи различите јереси, али је Црква узела своје  главно оружје - Васељенске саборе, и прилично се лако носила са овим симитским нападом на своје бастионе.

И тек средином 11. века, Христови непријатељи успели су у својој ђаволској замисли. Играјући на људску гордост римских папа, успели су да у Никејски Символ вере „угурају“ свој „филиокве“. Само три речи „и од Сина“, али ово је променило све у схватању природе Бога – Свете Тројице Западне и Источне Цркве. Литургијско општење међу њима било је прекинуто. Хришћанство се поделило на Православље и римокатоличанство.

Фактички, дошло је до духовног раскола словенског света. И од тог тренутка, геноцид над Словенима, који су започели потомци Сима много пре наше ере, постепено добија обележја холокауста. Ништа не раздваја људе, чак ни најближу родбину, као разлика у вероисповести, чак и ако се они формално клањају једном Богу. Они ће прихватити апсолутног неверника, паганина и атеисту као свог, а без оклевања ће убити „издајника“ Бога. Убиће, јер мисле да тиме угађају "свом" Господу. А ово је већ жртвоприношење, тј. холокауст. Али како разумети на чијем се олтару приноси крвна жртва? А овде је све врло једноставно. Христос не прима крвне жртве. И они који приносе такве жртве, престају бити Његови служитељи и постају слуге Сатане. Али, некако су Симови потомци успели да заведу већину словенских народа, Јафетове потомке, лажном представом о правом Богу и натерају их да се поклоне ђаволу. А након што су од Римокатоличке цркве одвојили још један велики део, назвавши га протестантизмом, руке су им коначно биле одвезане. Духовни геноцид западних Словена је завршен.

У свету су остала само два истински словенска народа - Руси и Срби. Ови народи су задржали дух словенства у својој чистоти, јер су остали верни Истинитом Богу, Богу Којега је Ноје благословио у потомцима Сима, а да свом средњем сину није рекао ни једну благословену жељу. Али, од руског народа већ су већ су отргли скоро четвртину његовог тела. Представници истог племена са нама, истог рода са нама већ скандирају: "Украјина је Европа!" Хоће ли Белорусија остати? Хоћемо ли се ми одупрети? А шта рећи о малој, али неустрашивој Србији? Она живи само под окриљем Русије. Без нас, њој остаје само да херојски пострада за Христа.

После револуције 1917. већ је потребно говорити не само о геноциду последњег словенског народа - Руса, већ о холокаусту, јер нас спремају за жртву паљеницу, то јест гордељиви Симови потомци се спремају да нас принесу на жртву Сатани, за које је Исус Христос рекао: „Ваш је отац ђаво; и сласти оца својега хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи“ (Јн.8, 44).

Нека представници семитских народа не мисле да се то односи на све њих без изузетка. Али ми, Руси и Срби који смо остали Словени, морамо се увек сећати да смо последњи царски народ по праву прворођења нашег претка Јафета. То значи да на нама, као колективном цару, лежи сва одговорност за цело човечанство на планети. И не заборавите да други део Нојевог благослова, који је дат његовом најстаријем сину, још није испуњен - „И да се настани он (Јафет и потомци његови) у шаторима Симовим“  (Постање 9: 25-27).

П.С.

ШТА ЈЕ УЧЕЊЕ ЦРКВЕ О ПОТОМЦИМА НОЈЕВИМ?

   Отац Серафим Роуз, у свом тумачењу Књиге Постања, излаже светоотачко учење о Нојевим потомцима.

9: 20 – 21 А Ноје поче обрађивати земљу, и посади виноград. И напивши се вина опи се, и откри се насред шатора својега.

Зашто се праведан човек као Ноје напио? Вероватно због тога што, како претпоставља свети Јефрем Сиријски, током многих година није пио вино. Годину дана провео је у ковчегу, а затим је требало да прође неколико година док је засадио виноград и док је лоза дала своје плодове од којих је направио вино. Могуће је да се вино, како сматра свети Јован Златоусти, није ни пило пре потопа. Ноје је био први који је узгајао виноград. Према томе, њему није ни била позната јачина вина. Он га је пио да би га пробао и оно га је савладало. Уколико се уистину тако догодило, онда се пијење вина појавило истовремено кад и једење меса, као још једна од нових појава у послепотопском свету.

9: 22 – 25 А Хам, отац Ханаанаца, виде голотињу оца својега и каза обојици своје браће напољу. А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њоме голотињу оца својега, лицем натраг окренувши се да не виде голотињу оца својега. А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син и рече: проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама (роб) браће своје!

Стих 22. поново назива Хама „оцем Ханаанаца“ да би нас подсетио на његову неуздржану природу. У чему се састојао Хамов грех? Грех није био толико у томе што је видео обнаженост свог оца, јер они у том погледу нису ни издалека били толико строги као ми. Напротив, његов грех састоји се у чињеници да га је видео у срамном стању – пијаног и испруженог по земљи – и да се због тога наругао свом оцу. Запрепашћено је гледао тај призор, а затим изашао и почео да распреда приче о греху свог оца.

У енглеском језику, реч „хам“ означава глумца који скреће пажњу на себе, док у руском иста реч означава нешто много горе. Она се односи на некога ко је апсолутно бестидан, неваспитан, неуглађен и непристојан (сличан комунистима данас).

Хамов грех састоји се у томе што је он био потпуно бестидан. Напротив, његова браћа су с поштовањем ушла, покрила оца и прикрила читав догађај пре него што се разгласило о томе. Тако је Хам, средњи син, постао најмлађи.

Због чега су, међутим, Ханаанци кажњени уместо њиховог оца Хама? Свети Јован Златоусти каже да се то догодило зато што је Хам једном примио Божији благослов , и проклетство се морало пренети на његове потомке, што га је такође погодило ( као оца чија деца губе благослов, нап.прир. ) Осим тога, Ханаанци су такође били грешни. Свети Јефрем сматра да је заправо Ханаан, будући још мали дечак, први ушао и видео Ноја, а затим отишао да то каже свом оцу, тако да је и он сам био делимично крив.

Сад ћемо видети разлику између три Нојева сина:

9: 26 – 27 И још рече Ноје: благословен да је Господ Бог Симов, а Ханаан да му буде слуга! Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовим, а Ханаан да им буде слуга!

Ноје овде прориче, као што су то чинили сви праоци кад су благосиљали своје синове. Он прориче о овој тројици синова, од којих ће проистећи целокупно светско становништво.

Сим (Сем) је благословен, предак семитског племена, посебно изабраног народа, Јевреја. Јафет је предак свих незнабожаца који ће касније прихватити реч спасења, коју је Христос најпре открио Јеврејима. Они су након доласка Христовог и проповедања светих апостола дошли да обитавају у спасењу („у шаторима Симовим“).

Требало је да Ханаан и сви потомци Хамови постану робови, иако је и њима понуђено спасење. Свети Оци посебно наглашавају да се сви ми можемо спасти, без обзира на то ко су били наши преци. На пример, у једанаестом поглављу Књиге Постања каже се да је један од Хамових потомака основао Ниниву, која је својим покајањем у време пророка Јоне угодила Богу. Свети Јован Златоусти о томе каже: „Обратите пажњу на то да безбожништво предака не уноси потпуну пометњу у нашу природу.“ Ништа не мари уколико је нечији предак проклет. Сваки појединац или народ могу да се покају и да затраже милост Божију, посебно након доласка Христовог. Међутим, чак и пре Христа, Ниневљани су се покајали, иако су били потомци проклетог Ханаана.

У Еванђељима читамо о жени Ханаанејки која се удостојила милости: њеном вером исцељена је њена кћер а Христос јој је рекао: О, жено, велика је вера твоја! Нека ти буде како хоћеш (Мт. 15; 28). Она је била непосредни потомак Ханаана, који је био проклет. То показује да је спасење свима дато.

ПОМОЗИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

НЕКА БИ ВАМ ГОСПОД УЗВРАТИО ИЗОБИЉЕМ СВОЈИХ ДАРОВА! 

Извор: "Борба за веру"/ "Русский Вестник"