У Кини је ухапшено  више од 170 криминалних група умешаних у употребу криптовалута за прање новца

Према кинеској пословној агенцији Jiemian News, 20 провинција у Кини увело је ограничење потрошње електричне енергије за индустријска постројења и стамбене зграде.

У провинцији Цјанси потпуно су затворена 143 предузећа, више од хиљаду предузећа приморано је да ради по шеми „два кроз два". У провинцији Гуангдонг, поједина предузећа прешла су на функционисање „два кроз пет“. Власти су им наредиле да потрошњу електричне енергије држе 15% испод нивоа пуног оптерећења. У провинцији Зхејиан затворено је око 160 предузећа и фабрика, у провинцији Лиаонинг искључена је струја у 14 градова.

Рекордно високе цене гаса и угља и строги еколошки захтеви владе НР Кине наведени су као разлози за наметање ограничења у потрошњи електричне енергије. 4. октобра је цена гаса у Европи први пут премашила 1200 долара за 1.000 кубних метара. Након гаса, котације угља су порасле, достигавши у Европи највиши ниво од 2008.

Кинеске власти имају прилику да повећају производњу електричне енергије повећањем производње угља, што даје око 70% укупне електричне енергије у земљи, али сада Пекинг то неће учинити. Забележена је жеља кинеских власти да побољшају еколошку ситуацију у земљи пре Зимских олимпијских игара.

У будућности, међутим, Кина уопште не планира напустити производњу угља, већ, напротив, намерава да је повећа. Само у 2020. Кина је изградила три пута више електрана на угаљ него у остатку света - 38,4 ГВ нових капацитета (у осталим земљама 11,9 ГВ). Земља планира изградити још 300 таквих објеката. Штавише, Кина повећава сопствену производњу угља. 2021. производња је настављена у претходно затвореним рудницима угља на северу земље. Због њих је планирано повећање производње угља за 110 милиона тона. 2020. године износио је 3,84 милијарди тона.

Поступак рационализације електричне енергије који је покренуо Пекинг највјероватније би требао бити оруђе за краткорочно смањење емисије CО2 у атмосферу (током припрема и одржавања Олимпијских игара), али влада се суочава с наглим ценама за већину носача енергије.

Ситуација у кинеском енергетском сектору подсећа на колапс кинеске берзе у јуну 2015. изазван западним финансијским институцијама. Кинеско руководство је за то окривило Morgan Stanley, банкарску холдинг компанију која је манипулисала ценама на тржишту роба. Кинеске власти изашле су из финансијске кризе 2015. оштрим ограничењем могућности страних шпекуланата да поткопају берзу у земљи.

Ако се боље погледа, тренутна енергетска криза у Кини се одвија на исти начин. Предузимајући мере за уштеду енергије усред наглог скока цена угља, кинеске власти објавиле су рат тајкунима криптовалута и протерају их из земље. Борба против произвођача биткоина траје од прошле године. Према Центру за алтернативне финансије Универзитета у Кембриџу, у априлу 2020. године, Кина је чинила 65 одсто укупне светске рачунарске моћи биткоина (хашрејта).

Кинески мајнинг концентрисан је у четири кинеске провинције: Синђијанг, Унутрашња Монголија, Сечуан и Јунан. У овим провинцијама потрошња електричне енергије за мајнинг криптовалута достигла је скоро 10% укупне потрошње енергије ових региона. У ствари, све нове уведене енергетске капацитете прождирала је биткоин мафија (наравно, за кинеску диктаторску државу "биткоин мафија" су сви који нису под њеном контролом - нап. "Борба за веру").

У јуну 2020, влада провинције Јунан наредила је затварање 64 неовлашћена предузећа за рударење криптовалута. Утаја пореза и сигурносни ризици наведени су као разлози за затварање, укључујући оне који се односе на неовлаштено прикључење на локалне хидроелектране. Мајнери су једноставно крали струју.

У мају је почео свеобухватни напад на кинеске криптовалутнике. У почетку су Народна банка Кине, Национална асоцијација за финансирање интернета, Кинеска банкарска асоцијација и Удружење за плаћања и клиринг дале злослутне изјаве „о потреби спречавања ризика од хајпа у трансакцијама са виртуелном валутом“. Затим је Финансијски комитет Државног савета НР Кине забранио куповину криптовалута, било какве инвестиционе активности у вези са њима и размену криптовалута. Крајем јуна, Народна банка Кине забранила је рударење криптовалута.

Након тога, посао са криптовалутама отишао је у офшор, а многи мајнери почели су да напуштају Кину. У круговима криптовалута почели су да говоре о „великој миграцији рударства“. Најпопуларније земље у које су отишли ​​биле су САД, Канада и Казахстан.

Александро Де Ла Торе, потпредседник мајнинг базена Poolin из Хонг Конга, рекао је за CNBC: „Не желимо да се суочавамо са новом забраном у Кини сваке године ... због чега се селимо у САД и Канаду.“

Кинеска полиција је почетком јуна 2021. ухапсила више од 1.000 људи осумњичених да су користили криптовалуте за прање лажних прихода у оквиру националне кампање против прања новца под називом Operation Card Breaking. Више од 170 криминалних група које се баве употребом криптовалута за прање новца приведено је, саопштило је кинеско Министарство јавне безбедности.

Према званичном саопштењу министарства, криминалци су својим клијентима наплаћивали провизију од 1,5 до 5% за претварање незаконитог прихода у криптовалуту путем крипто размена. Кинеско удружење за плаћања и клиринг тврди да скоро 13% веб страница за коцкање подржава употребу криптовалута, а технологија блокчејна коју користи виртуални новац отежава властима праћење кретања новца.

У септембру 2021. године власти су скренуле пажњу на мајнере прерушене у „истраживаче података“ и операторе дата - центара. У септембру је нагло порастао број инспекција факултета, истраживачких института и центара података за илегалне мајнинг активности.

 „Момци из кинеског МГБ-а повезују се са базенима мајнера, прате стопу хештрејта, затим повлаче прекидач надоле и, ако је капацитет базена пао, трче да прегледају објекте у региону без напона“, пише руска ИТ стручњак Руслан Карманов из Хонг Конга.

Народна банка Кине је 24. септембра на својој веб страници објавила појашњење: све криптовалуте нису фиат новац и било какве трансакције са њима су незаконите. Трансакције повезане са криптовалутама, укључујући услуге које пружају офшор берзе локалним становницима, незаконите су финансијске активности, наводи се у саопштењу НБК. Као резултат тога, вредност Bitcoin, Ethereum  и других криптовалута нагло је пала.

У ствари, у Кини не постоји енергетска криза као таква. Планирани су прекиди напајања, који се, како је приметио руски стручњак Владимир Павленко, одвијају у шах-мат поретку, односно у потпуности у складу са плановима владе.

Једнако су осмислени и поступци кинеских власти у вези са проблематичним оператером стамбених некретнина Evegrande. Безнадежни дугови ове компаније, такође понесени шпекулацијама на тржишту некретнина, премашују 300 милијарди долара. Међутим, сектор некретнина НР Кине је огроман. Укупна тржишна вредност у 2019. години износила је 52 билиона долара, према Goldman Sachs Group Inc., двоструко већој од америчког тржишта стамбених станова, према The Vall Street Journal. Чак и ако се шпекуланти Evegrande сруше и банкротирају, кинеска економија „неће приметити губитак борца“. Неће бити катастрофе. Влада НР Кине одлучила је да делимично национализује компанију и подвргне је реструктурирању. „Кинески председник Си Ђинпинг покушава да ублажи опседнутост земље имовином и изјавио је да је„ становање за живот, а не за спекулације“, пише Nikkei Asia.

Превод са руског и приређивање: "Борба за веру"

Извор: "Фонд стратегической культуры"