„Ђаво има два оружја којима настоји да доведе до погибељи људе који су починили неке грехе.

За људе емотивне, суптилне, он користи очај и безнађе као оружје. А на људе који се не одликују осетљивошћу шаље немар за душу и одбојност према духовном животу.

Ако сагреши осећајан, савестан човек, онда му прилази ђаво и даје му овакве мисли: „Шта си урадио, проклети! Сада ти нема наде на спасење, нико те не може спасити!"

Ако сагреши човек безосећајан и суровог срца, непријатељ му усађује нешто друго: „Ти си добар човек и немаш за шта да се покајеш. Ниси убио никога – у реду. Кам када би сви људи били као ти!“