Ситуација на белоруско-пољској граници је само повод за заоштравање војних и политичких односа између НАТО-а и Русије

У озбиљном заоштравању односа између ЕУ и Белорусије, у којем су све видљивији елементи поделе на линији Исток–Запад, односно НАТО – Руска Федерација, Александар Лукашенко увек је спреман да дода барем за октаву више тонове него што то чини званична Москва. Док ЕУ у Бриселу разматра додатне мере којима ће казнити Минск, Лукашенко потенцира савез с Москвом и заједничку одбрамбену политику, а Москва покушава да буде глас разума држећи прст на обарачу.

Савет ЕУ јуче је проширио законски оквир који ће омогућити пооштравање санкција Белорусији: појединцима и фирмама које „перфидно”, како је рекла председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, управљају избеглицама. Дубаи, Багдад и Истанбул су, под притиском, већ забранили путницима из Сирије и Ирака да путују у Минск, али се на граници већ налазе хиљаде миграната с малом децом који покушавају да уђу у ЕУ.

У ишчекивању одлуке о проширењу европских санкција (која је била извесна), Лукашенко је предложио да мигранте који не желе да се врате у своје земље пребаци авионима државне авио-компаније „Белавија” (која је под санкцијама) – директно у Минхен. Наводно су неки медији претходно пренели да је Немачка изразила спремност да прихвати мигранте који се данима смрзавају на ничијој земљи.

Зна и сам Лукашенко да се његова понуда не узима у разматрање, али је то нова стрелица коју одашиље. Недавно је Лукашенко изазвао озбиљну панику у Европи претњом да би могао да заврне довод руског гаса који пролази кроз Белорусију. Док је Ђузеп Борељ смиривао Европљане уверавајући их да Москва неће дозволити прекид снабдевања гасом, Владимир Путин је „пеглао” Лукашенкову изјаву говорећи да се нада да то неће учинити јер би у незгодну ситуацију довео Москву као испоручиоца гаса, да би на крају закључио да се ипак понекад и такве несрећне ствари догађају, јер је Украјина тако нешто учинила 2008. године.

Сада је Лукашенко бацио нову „удицу” рекавши да му је потребно неколико ракетних система „искандер” на западу и југу, према Пољској, Литванији и Украјини. „Нека их, нека стоје”, закључио је он у интервјуу „Националној одбрани”. Ови системи могу да носе конвенционалне и нуклеарне ракете домета до 500 километара и већ су окосница сукоба јер су размештени у Калињинградској регији.

Званична Москва није се још изјаснила да ли је разматрала овај Лукашенков захтев, али он не представља ништа необично с обзиром на заједничку војну доктрину коју су Лукашенко и Путин одобрили почетком овог месеца на састанку Врховног савета уније. Усвајање заједничког документа образложено је променом војно-политичке ситуације у региону, појавом нових изазова и претњи за две државе, као и „незапамћеним спољним притиском”. Нова војна доктрина повећаће ниво кохерентности одбрамбене политике и обезбедити већу интеракцију између руских и белоруских министарстава и ресора. То се већ могло видети ових дана на терену, кад су руски ловци обезбеђивали ваздушни простор Белорусије. Прошле седмице је белоруски председник затражио од Путина помоћ Министарства одбране при дежурству на западној граници и о томе је, како каже, постигнут договор.

Све чешће се могу чути објашњења да је мигрантска криза на белоруско-пољској граници само мали, најновији повод, који има циљ да увуче Русију и да би веома лако све могло да ескалира у војни сукоб. Илустративан пример који говори у прилог овој тези је и јучерашњи позив потпредседника пољске владе Пјотра Глинског да се Русија и Белорусија искључе из међународних организација и уклоне са спортских такмичења због миграционе кризе на пољско-белоруској граници. Он је рекао да би међународни притисак на ова два режима – белоруски и руски – требало да буде много јачи.

„Размотрио бих чак и могућност да се ове две земље искључе из низа међународних организација, укључујући спортске догађаје који су им важни”, рекао је он за „Пољска тајмс”.

Још крајем октобра, Лукашенко је упозоравао на милитаризацију на западној граници: наиме, на пољској територији је констатовано груписање тенкова „леопард”, што се тешко могло подвести под заштиту од миграната.

Мигрантској кризи на белоруско-пољској граници претходила су упозорења Пентагона да Руси изводе велике покрете јединица и наоружања на својој западној граници, према Украјини. Иако се Украјина десетак дана опирала овим тврдњама и са високих позиција (начелник Генералштаба и председнички кабинет) поручивала да они немају такве обавештајне податке – на крају је Володимир Зеленски поклекао под америчким притиском и прихватио да су вежбе НАТО-а у Црном мору организоване како би се заштитила Украјина.

Извор: "Политика"