header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Прота Матеја Матејић: О родољубљу Штампај Е-пошта
субота, 10 октобар 2009

Протојереј – ставрофор др Матеја Матејић

О РОДОЉУБЉУ

            У својој књизи Жетве Господње" блаженопочивши Владика Николај Велимировић се, у "Разговору 7" обраћа вернима овим речима: "Хајд' још мало да разговарамо, света браћо моја, докле још има времена, да може брат са братом и богољубац са богољупцем разговарати. Докле није дошло време, да само злотвори вичу а браћа шапућу." (1) А  затим пророчански предвиђа и опомиње: "Све силе које се боре за власт над светом говоре ружичасто о Једном Свету као свом идеалу, у коме се једино може остварити људско благостање и мир. Тако говоре. Па да би задобили хришћане за тај свој идеал о Једном Свету они се позивају на предвиђено у Откровењу хиљадугодишње царовање Христово." (2)

 

Оно што је Владика Николај предвиђао сада се остварује. На путу остварења Једног Света уместо Свете Христове Цркве пропагира се и намеће један несвети Светски савез "цркава". Маме се у тај "совјет нечестивих" (вијеће безбожничко) и верујући, да заједно са полувернима и безвернима остваре Нецркву која одговара Једном Свету. За чланство у тај Савез није важно у шта и колико се верује, а чак и да се не верује. Нису важне света божанска  вера и истина, јер то није Божанска Црква, већ безбожничко веће.

Да би се остварио Један Свет чини се све да се избришу нације и да се створи "Свенација". Силници овога света, а заправо слуге "сина погибељи", да би обезбедили место на коме ће се не само појединцима већ и нацијама ударити жиг "сина погибељи" (Откровење 13:16; 7:8; 14:9; 20:4 ), употребљавају сва могућа средства да се код људи и нација избрише свест о њиховом пореклу и националној припадности. Сатанским обманама учинили су да је реч нациоанализам постала непристојна и непожељна. Ко им од истакнутих националних предводника смета и кога желе да онемогуће, у штампи га нападају као "националисту".  И колико су успели да залуде свет својом мрачњачком пропагандом  види се по томе што је дошло дотле да данас бити националиста значи исто што и  бити преступник. И жалосно је и смешно што се могло и још увек може видети и чути како се неки наши политички предводници куну и преклињу да нису националисти, е да би се тако и на тај начин  удворили силницима који припремају остварење Једног Света за свог злодуха господара.

Национализам не само да је дозвољен, већ је и пожељан и похвалан када су у питању Американци, Енглези, Французи, Мађари, Руси, Албанци у Албанији и на Косову, и сви остали народи и племена на свету, али се онда појам национализам камуфлира речју патриотизам. Енглези свој национализам јасно изражавају фразом,  Right or Wrong - My country ( Право или неправо - моја земља).  Њима је то дозољено, а шта би било ако би и Срби уптребили ту фразу?

А шта је заправо национализам? То је свест о припадности једном народу од кога се потиче. То је, да употребимо један савремени израз,  свест о својим "коренима", свест о својој вери, својој култури, својој историји. Насупрот шовинизму, који је изопачени национализам, национализам је природна, оправдана  и вековима позната стварност. То је, како то изражава лепа и дубока српска реч:  родољубље.  А родољубље је љубав за свој род, за своју веру и културу. То је припадност  своме,  али не и мржња за друге. Ово друго је шовинизам. За  све народе и племена родољубље је врлина, само се родољубље Срба означава сада погрдном, негативном речју национализам. Жалосно је  што се могло чути како се неки прваци који живе у Србији  одричу национализма,  ако не и националности.

Још жалосније је било чути једног српског епископа, тек приспелог из Србије у Америку, како се на Црквеном сабору обраћа присутнима  и даје им савет да се оставе национализма, другим речима да забораве да су српског порекла. А присутни на Сабору су српски архијереји, свештеници, ђакони, председници црквених општина (односно парохија), по један делегат из сваке парохије, и представници српских културних удружења. Многи од њих су рођени у Америци, други су досељеници од краја Другог светског рата до најновијих времена. Све до недавно нико им није давао поруке да се оставе родољубља, па су чували и очували своје православље и свест да су српског порекла. Срби у Америци, који су лојални грађани те државе, за себе обично кажу да су амерички Срби, а не представљају се само као Американци.

Кампања да се оставимо родољубља јасно се сагледа у уклањању речи српска и православна из званчног назива појединих епрахија и парохија. Кажу да због оног српска они који нису Срби не прилазе нашим парохијама. То није тачно. Српска православна парохија светог Стевана Дечанског у Колумбусу, Охајо имале је једно време  као чланове православце: Србе, Русе, Украјинце, Ирце,  Норвежане, Египћане, Румуне, Грке, Немце, Италијане, Карпато-Русе, Бугаре, Македонце, Енглезе. Сви су они знали да је то српска православна парохија јер је тако стајало видно обележено на табли испред цркве. Било им је довољно да је православна и није им сметало што је српска. Били су увек и остали као једна породица. Њима реч српска у називу парохије није сметала, али неким српским свештеницима и епископима то смета.

Можда би било добро да они којима смета то српска оду тамо где нема те речи, а да оне којима не смета  оставе да  остану тамо где су.

Последњи пут ажурирано ( субота, 10 октобар 2009 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 30 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.