Десетине милиона становника земаља ЕУ више нису у могућности да плаћају главну услугу модерне цивилизације – струју. Огромни рачуни за струју изазвали су масовне протесте, а европске владе су почеле хитно да их затрпавају новцем. Да ли ће овај новац бити довољан и шта ће се десити када га нестане?

Одлазећа 2021. Европа завршава савршеном олујом на енергетском тржишту. Велепродајне цене струје порасле су у просеку за 400-500 одсто у односу на прошлу годину.

 „Ове године Европу чека пакао по питању цене струје... Ситуација је тешка, али биће и 100 пута гора“, рекао је пре неки дан председник Србије Александар Вучић, изузетно задовољан што ће се ова дешавања његову земљу погодити мање него остале, захваљујући погодном уговору о снабдевању гасом склопљеном са Русијом на време.

Раст цена је највише погодио мале и средње европске дистрибутере електричне енергије, од којих су многи, будући да нису могли да купе уобичајену количину мега-, гига- и теравата, били принуђени или да обуставе своје активности или да се потпуно затворе. Велике енергетске компаније које производе струју и даље пливају на таласу  нагомиланог у „родним годинама“, али нико није сигуран да ће из ове ситуације моћи да се извуку живи.

Што се тиче домаћинстава, многа више нису у могућности да плаћају енергију по установљеним (али не и заустављеним) ценама, а стручњаци „радују” становништво ЕУ и Велике Британије – која ју не напустила - прогнозама даљег раста цене струје.

У Уједињеном Краљевству, на пример, до априла 2022., рачуни за светло би могли да буду већи за 56% у односу на оно што тренутно имају, а годишња уплата за свако домаћинство износила би 2.000 фунти, у односу на 1.156 фунти у 2020. Према аналитичарима Bloomberg, британска домаћинства ће повећати своје рачуне за струју за укупно 18 милијарди фунти 2022. године.

Британске власти, истина, позивају становништво да не обеси нос. Влада Бориса Џонсона обећава да ће пружити материјалну помоћ милионима сиромашних породица у земљи – у виду делимичне надокнаде трошкова електричне енергије. Износ ове помоћи још није одобрен, али, према експертима, мало је вероватно да ће свака од ћелија друштва добити више од 100 фунти годишње.

Пораст велепродајних цена енергије у ЕУ подстакао је владе земаља блока да развију мере за заштиту потрошача од овога.  Државе попут Италије и Шпаније позивају на заједничку акцију на нивоу ЕУ за реализацију стратешких резерви и заједничке куповине природног гаса.

Друге, попут Мађарске и Чешке, предлажу „да се поново размотре механизам шеме трговине квотама емисије ЦО2“, док Француска инсистира на потреби да се реформише механизам одређивања цена на европском енергетском тржишту. Али то је за сада све – само на нивоу дебате.

У међувремену, астрономски рачуни за струју већ су изазвали масовне протесте, демонстрације, па чак и штрајкове у Европи. Друштвене мреже пуне су притужби Европљана на „велике рачуне за струју” и укупну економију, па све до одбијања коришћења телевизора. Ово приморава европске власти да преиспитају своју енергетску политику – барем у смислу компензације трошкова потрошачима.

Попуните незадовољство милијардама

Земље ЕУ предузимају неке конкретне мере на националном нивоу.

На пример, Белгија је предложила проширење социјалне тарифе за електричну енергију уведену током пандемије како би „омогућила угроженим људима да се боље носе са здравственом кризом“. Ова мера важиће до краја марта 2022. године, коштаће 208 милиона евра, а намењена је скоро 500.000 домаћинстава. Поред тога, најављено је да ће најугроженији грађани добити „енергетске чекове” ​​у износу од 80 евра, који ће им бити одбијени од рачуна за струју.

Кипар је одобрио шестомесечно смањење ПДВ-а са 19% на 5% на рачуне за струју за угрожене групе. У новембру и децембру 2021. у Чешкој су рачуни за струју и гас ослобођени плаћања пореза на додату вредност. Влада је саопштила и да ће домаћинства бити ослобођена рачуна за струју ако користе „струју из обновљивих извора“.

Домаћинства са ниским примањима у Естонији добиће (такође ретроактивно) попусте на струју од септембра 2021. до марта 2022. године. Од октобра ове године до марта 2022. мрежне тарифе за све потрошаче електричне енергије (и за предузећа и за становништво) су преполовљене.

Француска влада је објавила планове за паушалну исплату од 100 евра за све који зарађују мање од 2000 евра месечно нето (око 38 милиона људи). Према речима министра привреде Бруна Ле Мера, ове исплате коштаће државу 3,9 милијарди евра. Разговара се и о смањењу стопе пореза на струју.

Грчка је најавила да ће до краја године исплатити субвенције већини домаћинстава и малих предузећа како би делимично надокнадила раст цена струје. Укупни трошкови мера достићи ће 500 милиона евра.

Цене електричне енергије за домаћинства у Ирској биле су четврте по висини у ЕУ у првој половини 2021. и обећавале су да ће са сигурношћу доћи на прво место почетком 2022. Представљајући буџет Ирске за 2022. 12. октобра, министар финансија Паскал Донохо увео је попуст од 30 одсто на потврђене рачуне за грејање и струју.

Италија је у паду одобрила краткорочне мере од нешто мање од 3 милијарде евра како би неутралисала очекивани раст малопродајних цена електричне енергије до краја 2021. А онда је италијанска влада пристала да 2,8 милијарди евра већ планираних за 2022. годину допуни додатном милијардом. Очекује се да нове мере буду спроведене почетком 2022. године.

У Летонији, око 150.000 најугроженијих домаћинстава, укључујући она са инвалидитетом и вишечлане породице, од новембра (бар до краја 2022.) добијаће између 15 и 20 евра месечно за плаћање рачуна за струју или гас. У Литванији се такође расправља о проширењу помоћи за грејање на 110.000 најсиромашнијих домаћинстава. Холандија планира да смањи порез на струју за домаћинства и предузећа 2022. године. За обештећење домаћинстава биће издвојено 2,7 милијарди евра и још 0,5 милијарди евра - малим предузећима.

У Пољској је у току расправа о нацрту закона о заштити најугроженијих домаћинстава од скока цена енергије. Ова мера биће спроведена повећањем броја прималаца квота за рачуне за струју за шест месеци и повећањем њихове цене. Слична мера намењена је и сектору пољопривреде. Уколико буде усвојен, закон ће забранити и обуставу испоруке електричне енергије угроженим потрошачима до 31. марта, као и суботом, недељом и празницима. Поред тога, предлог закона уводи концепт енергетског сиромаштва у пољски правни систем.

У Румунији је најављена компензација рачуна за струју и гас. Очекује се да ће те мере бити на снази до 31. марта 2022. године и погодиће приближно шест милиона породица, или 85 одсто становништва Румуније.

И то нису сви примери, већ само најупечатљивији.

Бол је заустављен. Шта даље?

Медији наведених земаља гуше се од одушевљења, описују бригу властодржаца за добробит народа и извештавају да су поступци власти у кризном периоду капитализам са правим људским лицем. Издвојена средства требало би да буду довољна до краја зимске грејне сезоне. А онда, видите, или ће се економија брзо опоравити након пандемије, или ће ММФ дати кредите.

Истовремено, владе готово свих држава су свесне да 100 евра (годишње) давања становништву не решавају проблем енергетике, већ га само погоршавају крајњим потрошачима.

Буџетски новац потрошен на обештећење буџета, министара враћају кроз повећање пореза, акциза и додатних примања од повећања цене роба и услуга. И то не један према један, већ природно, уз надокнаду у корист буџета и обећање да ће дати нову субвенцију са новом наградом.

Рекло би се: „и тако – до бесконачности“, али то се у економији не дешава. Једног дана мора нешто да пукне: или буџет или стрпљење грађана. Судећи по мерама које су предузеле владе различитих земаља у наставку, ово „једног дана“ може да се догоди већ 31. марта 2022. године.

Извор: "Борба за веру" / "ВЗГЛЯД"