„Савремена цивилизација је организовани устанак (=крамола, завера) против људске личности“

Др Јустин Поповић, теоретичар завере 

„Све је пошло ђавољијем трагом, заудара земља Антихристом!“ 

Благоразумни теоретичари завере ових дана имају прилику да созерцавају остварење још једног дела старог завереника против Бога и човека. И још једно „испуњење“ обећања старе Змије из еденског Вртограда, свечано датог праматери рода људског – обећања лудим радовања: „Бићете као богови“ (Постање 3:5).

Избезумљено човечанство, умовима и рукама авангарде безумља – елитних сколара, научника и технолога – успешно је конструисало и свету показало напредне мултифункционалне хуманоидне роботе који не само интерактивно комуницирају са људима, него и показују и опонашају људске емоције, па чак умеју и да се бране („не дају на се“).[1] И видели смо човеколико оваплоћење вештачке интелигенције (AI), „будућност човечанства“ која је постала садашњост – нељудску интелигенцију у обличју људском.

Последње генерације Евиних и Адамових унука заборавиле су и оставиле заповест Божју „рађајте се и множите се“. Безбројне Евине унуке су заборавиле да ће се „спасти рађањем деце“ („ако остану у вери и љубави и у светињи“ 1.Тимотеју 2:15), па су земљу утробе своје адском фармакијом[2] учиниле мртвом и неплодном. Безбројне међу њима зачете плодове утроба својих принеле су на жртву идолу – идолу „Бољег Живота“ (тј. живота лепшег и бољег него што би био са дететом). Младенци који се, ипак, роде у савременим абортаријумима („гинеколошко-акушерским клиникама“ – у којима се преподне на покретној траци изводе жртвена утробна чедоморства а поподне пожртвовано „спасавају животи“ недонешених беба и донешених мајки), одмах по рођењу крвавим рукама бабица новог египта бивају жигосани вакциналним жигом, односно прицепљени цепивом сатаниним.[3] И тако, бивају принесени на жртву Молоху.

Човечанство је, изгубивши разум, изгубило људски лик и постало горе од звери – јер звери своје младунце не убијају, него их бране животом својим. И то је и логично и нужно: логично, јер човек, биће са разумном слободом да изабере између Бога и сатане, изабравши сатану не (п)остаје само пука животиња него пада до нивоа демона; и нужно, јер је неизбежно да се испуни Писмо, и да се огромна већина човечанства поклони звери, и начини лик звери (Откровење 13.), и да се тако вољно сједини са њом – а само човечанство у трансу може породити трансхуманизам.

И није случајно Амека, „најсавршеније“ до сад оваплоћење зверског интелекта у људском обличју, „женског рода“ – то је омаж палој Еви која је постала матер греха, матер озвереног човечанства и родоначалница смрти (Амека је матер смрти верзије 2.0). И неће случајно Амека бити представљена човечанству баш на православно Рождество 2022, на сајму електронике у „престоници греха“, Лас Вегасу, где ће јој се у Сатанином вертепу први поклонити први мудраци-волхви овог света (а вероватно уз њих и неки пастири који тај сајам традиционално похађају, као представници радио-дифузних агенција); промотивни филмићи које гледасмо ових дана, на Материце, само су PR-етпразништво – „Амека раждајетсја, славите!“.

Озверени човек, подучен и надахнут Сатаном, уместо да испуни свој домаћи задатак који је од Бога добио – да постане Бог у Богу – потрудио се да мајмунски патетично опонаша Бога: да сам ствара себи „чада“, по своме лику и подобију.  То јест, по лику и подобију палог биоробота, човека-звери, рашчовеченог човека са гвозденим срцем и безумним нано-опрашеним нано-мозгом – новог нормалног човека.

Честица Бога у човеку („честица Духа у прашини“, Григорије Богослов) је ум, дух. И то је образ Божји у човеку – ум, који слободно дела.

Честица човека у роботу је интелект и слово (у металу и силицијуму). И то је образ рашчовеченог човека, у роботу – интелект звери, који има силу да самостално дела (а словесност робота је словесност папагаја, са нешто већом меморијом).[4]

Подобије Бога у човеку је љубав. Зато је лик Христов, савршено подобије Оца, чиста Љубав.

Подобије озвереног човека у роботу је зверска мржња. Зато је лик робота Амеке, ма колико имао „правилне црте лица“ и ма колико „успешно, верно и симпатично“ имитирао људску мимику и емоције, гнусни ледени лик звери, који човеку живе душе леди крв у жилама.

Као што човек, плод Љубави Божје, има битије од Бога, а када је грешан паразитира у Божјем бићу са центрифугалном тежњом ка „аутономији“, тако и хуманоидни робот, дјело рук человјеческих, идол и оваплоћени плод свестрасти човечанства, има биће од човека, и паразитира на човеку, са неизбежном тенденцијом да оствари аутономију, и постане самовласни господар овога света. А да би то постао, човек мора да умре. И у томе се испуњава пројекат Ђавола, човекоубице од искони.

Јер као што је Бог умро да би његово створење, човек живео („Смрт Твоја је Живот наш, Христе“), тако и човек мора да умре да би његово створење, робот живео. У то не треба сумњати – у срцу титанијумском и мозгу силиконском нема Духа Милости, него у њему царује зли електромагнетни дух, дух човекоубице, кнеза овога света.

И у томе Хришћани могу да јасно пред собом виде праслику испуњења још једног пророштва из Откровења Боговидца Јована: о томе како ће „они који живе на земљи начинити лик звери“ и како ће „лику звери бити дат дух, да говори и да твори“ (Откровење 13:14-15). И још, како ће та икона звери „чинити да буду побијени они који се не буду поклонили лику звери“.

Када роботи, било хуманоидни било само у виду иконе-монитора,[5] буду постављени на капијама свих установа овога света, уместо непоузданих, поткупљивих и непотребних полицајаца, цариника, вратара, цепача карата, обезбеђења и ковид-редара, они ће кроз капије пропуштати само оне људе који им се поклоне – то јест, који их „поздраве“ (грчки проскинисо, поклонити се, оригинално значи поздравити, гестом послати поздрав, целив). А поздравити се с њима моћи ће само „здрави“ – они који су сертификовано медицински и социјално „здрави“, вакцинисани-жигосани, са валидним биометријским дигиталним идентитетом, „именом звери“ тј. именом којим их је именовала Звер, записаним у телу невидљивим графенским електронским мастилом.[6] И свак који их поздрави, добиће љубазни отпоздрав од звери – целив Звери (као што одавно и огавно компјутери поздрављају корисника, ословљавајући га по корисничком имену: „Хелоу, имјарек...“).

А сви који одбију да се поздраве, „питају“, са иконом звери (која је истовремено икона озвереног човека и икона-представник рајха Звери, зеница свевидећег ока), или покушају да прођу поред ње без валидног дигиталног идентитета односно дигиталног аусвајса, биће аутоматски маркирани (таговани) у мрежи „интернета телā“, а затим у погодном моменту одстрељени циљаним снопом високоенергетске 5Г/6Г радијације. Отуда се човечанство интензивно дресира и, будући одавно отуђено и атомизирано, већ је лако и успешно дресирано на „социјалну дистанцу“ – јер систем телебиометријске идентификације, таговања и циљане ликвидације усмереним енергетским оружјем (DEW) не може да функционише у гужви.[7]

У транспарентном човечињцу будућности, после великог ресета, неће бити места за „нездраве“ јединке и субверзивне антисоцијалне уљезе.[8] Они неће имати „шалом“ од Звери („мир ти“, „здрав си“). И мораће да изаберу којем ће се приволети царству.

То је свет који наша генерација оставља својој деци – свет у коме ће и они морати да бирају између две смрти: смрти за овај свет, и смрти вечне. И нема више времена за учење о уметности правилног живљења (што је философија), а нарочито га нема за учење на грешкама (што је покајање): „Ко није примио Царство Божје у себе, постаће следбеник Антихриста“ (Игнатије Брјанчанинов). И шта ми, скрнави дебили, који смо својим гресима, безумљем, смрдљивим страстима, ропском покорношћу сатанистима и кукавичком издајом идеала јуначких предака довели до овога, можемо још да учинимо за нашу децу? Осим да им кажемо, надајући се у Бога да ће нас они чути: Младо жито, навијај класове, пређе рока дошла ти је жњетва! Воскресења не бива без смрти – славно мрите, кад мријет морате!

И зато, зато је о овом часу људске историје Дух рекао, великим гласом са Неба: „Блажени мртви који од сада умиру у Господу!“ (Откровење 14:13).

Евсевије П. 

Пред Рождеством, 7530/2022.