Помаже Бог, браћо наше највеће књижевно дело, а ја га сматрам за дар од Бога, кроз кога су стасали снажни карактери многих генерација Срба је Горски Вјенац. У Херцеговини, Црној Гори и брдима постоје сведочења да су многи људи били неписмени али су горски вјенац знали напамет. Горски Вјенац је много поштовао и цитирао наш велики Николај Србски.
Пишући о Његошу, Андрић је изразио следећу интересантну мисао: Уколико би неким случајем нестало данашње цивилизације и писаних трагова о Србима као народу, и уколико би остао сачуван само “Горски Вијенац” П.П. Његоша, на основу њега би неке нове генерације могле стећи верну слику о Србима као народу који је некада живео на овој планети. извор: Ранко Гојковић: “Бисери Небеске Србије” - Петар II Петровић Његош Значи мени је доста горски вјенац да видим како је то било некад, приправа (пост молитва) па причешће, или то иде на нечију душу... У Вјенцу Игуман Стефан пошто крши предање због тога што је угледао јунаке из боја за праву вјеру, то сам гласно на своју душу намеће. Значи иако нужда мења правило, Његош као да је знао да ће се појавити промотери ,,фанариотског" предања па је наведено и: ,,а ја мичем све на моју душу." Владика Данило Благо мени, моји соколови, благо мени, јуначка свободо! Јутрос си ми дивно воскреснула из гробовах нашијех ђедовах! Скида се с коња Владика, те грли и целива јунаке који су почели бој с Турцима; И тако иду низ поље пјевајући и пушкама весеље чинећи. Када дођоше близу цркве, али је Игуман Стефан пред црквом и јошт један калуђер, који држаше свети путир у руке. Игуман Стефан Ја не види, него чујем доста. Хајте, браћо, те се причешћујте без приправе и без испов'јести, а ја мичем све на моју душу. Приступају и причешћују се који не бјеше руча. Пошто се причестише, наврћеше пецива и почеше коло водити. А Владика уљезе у кућу и уведе са собом пет Мартиновићах, Вука Бориловића и три његове слуге за њима уљегоше. Пеку се пецива, играју се момчад сваке игре и коло поје. Пазите велики Његош је прво био србски владика па пјесник. Питам сад заговорнике, односно на наметаче ,,фанариотског предања" на чију душу иде причешће без приправе и исповјести? (на основу нашег највећег књижевног дела Горског Вјенца). Никола Куч |