Отворено писмо епископу Бачком г. Иринеју –

родитељи деце штићеника Црне Реке

(ИНТЕГРАЛНО)

Поштовани владико,

као родитељи, старатељи и чланови породица деце која се налазе или су се налазила у Православно мисионарском Духовно Рехабилитационом центру ЦРНА РЕКА желимо да Вам се захвалимо на агилности и залагању које сте показали да би побољшали и унапредили положај људи који су погођени епидемијом наркоманије од које бар у нашој земљи болује више стотина хиљада људи, што зависника што сузависника. Овде превасходно мислимо на Ваш труд у оснивању и руковођењу центром Земља Живих при манастиру Ковиљ, који је многим младим људима помогао у борби против наркоманије.

Већина нас који смо поверење поклонили ЦРНОЈ РЕЦИ, покушала је све остале начине лечења који су у нашој земљи могући. Између осталих и ваш начин лечења у „Земљи Живих“. ЦРНА РЕКА нам је била последње уточиште.

Сви смо ми били упознати са начином рада центра и сви смо се сагласили са правилима која су нам предочена. Неки од нас зато што су разумели потребу за чврстом дисциплином, а неки из безнађа. Временом смо научили да то и поштујемо и ценимо јер су наши синови почели да узрастају у одговорности, што значи да су почели стицати осећај да сваки поступак, добар или лош, налази негде одзива. То је нешто што је код већине нас родитеља био пропуст у васпитању, јер смо у овом секуларном, потрошачком духу, своју децу "заштићивали" од свега и свачега, пружали им све што им очи пожеле, и тако их онемогућили да осете одговорност за себе, а самим тим и поштовање и љубав према свету и себи.

Дубоко су нас погодили снимци који су изашли у јавност, јер једно је да ми знамо шта се догађа, а сасвим друго кад то и видимо. Међутим, далеко више нас је уздрмала цела кампања која се у мају водила против ЦРНЕ РЕКЕ. Морамо рећи оркестрирана, и на жалост подржана од људи из цркве. У нашем политичком и медијском простору јасне су поделе које преовлађују, па нас није изненадило што неки су медији на челу са "добронамерном и једином објективном Б92" тенденциозно, као и увек кад се ради о цркви, приказивали само бивше штићенике, докторе, "експерте за црквена питања" и друге који су искључиво негативно говорили о ЦРНОЈ РЕЦИ. Велико изненађење је био Ваш пристанак и учешће и тој симфонији. Вама потчињени клирици нас нису изненадили - упорно су понављали Ваше ставове и поткрепљивали их, што се на неки начин од њих и очекивало.

Али, да ставимо медијску кампању по страни, и да се вратимо на Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода од 23.5.2009. Поменућемо реченицу, тј. њен део, која нас је највише навела да изразимо свој протест:

"Свети Архијерејски Синод позива Преосвећеног Епископа г. Артемија да одмах и без одлагања распусти нелегални стационар за лечење болести зависности."

У овој реченици поштовани владико, стоје три непобитне лажи, тачније две лажи и једна манипулација:

Лаж 1. „Свети Архијерејски Синод позива ...“ Свети Архијерејски Синод се до објављивања саопштења није састао да расправља о случају ЦРНА РЕКА. Цело саопштење је Ваше дело.

Лаж 2. „нелегални стационар за лечење болести зависности“ ЦРНА РЕКА није "нелегални стационар", већ центар са четири одељења и регистрован је и код цркве и код државних власти.

Манипулација 3. Никад се од једног владике преко медија не захтева да учини неку промени у својој епархији. То на тај начин не ради ни Свети Синод, ни Сабор, а поготову не епископ, који је по "власти и части" једнак другом, и то још захтева без испитивања и суда. Епископ Артемије до данас није добио званичан допис од Синода који има икакве везе са Вашим "саопштењем".

Не можемо, а да не приметимо две ствари: прво, Ви сте у личном сукобу са епископом Артемијем и користите сваку прилику за лични обрачун, и друго, није Вам страно да своје, личне ставове представљате као ставове целе цркве и тако цркву користите, или боље рећи злоупотребљавате, као параван за поменути обрачун. Ове речи сваки читалац дневних новина може потврдити с времена на време, где не пропуштате прилику за конфронтацију са владиком Артемијем, без обзира да ли су Ваше примедбе на неки његов поступак оправдане или не. (Не сећамо се да сте тако били агилни код случаја са Пахомијем и Иларионом - ту сте успели да покажете висок степен политичке коректности.) Сам наслов Вашег последњег саопштења "Разне врсте болести зависности" где владику Артемија декларишете као "болесног" и "зависника" због његових речи "Патријаршија зависи од власти у Београду", врхунац су цинизма, а то "саопштење" налази се на сајту Српске Православне Цркве, и тако манипулативно сведочи да цела црква дели Ваше мишљење. Не дели владико. Нама обичним лаицима често није најјасније око чега се Ви то препирете, али начин на који то радите и нескривена фрустрација која извире из Ваших "саопштења" је недопустива. Да ли је то достојно чина који носите, и да ли цркви и народу тиме наносите штету или корист сами закључите.

Са правом ћете поставити питање зашто реагујемо тек сад, после неколико месеци. Дуго смо се суздржавали из поштовања према вашем архијерејском чину, заслугама и годинама. Можда смо требали реаговати одмах јер тих дана није било много оних који су стали у одбрану ЦРНЕ РЕКЕ. Нисмо.

Кап која је прелила чашу је била вест да је још један од штићеника ЦРНЕ РЕКЕ "оверио", другим речима умро од прекомерне употребе хероина. Од наше деце која су услед мајске кампање напустила ЦРНУ РЕКУ, до сад је умрло шесторо, а од осталих дрогира се, по нашим сазнањима, преко 80% деце. Ви сте Владико као човек Цркве, прикључивши се мајској кампањи, центру ЦРНА РЕКА нанели најтежи ударац својим захтевом за распуштањем центра. Да ли сте се и једног тренутка запитали шта би било са том свом децом да је центар заиста затворен? Ако већ за нашу децу нисте имали друго решење, на пример да их примите у Ваш центар Земља Живих (то би како-тако и прихватили) нисте се требали ни мешати. Овако сносите одговорност, заједно са другим "правдољупцима" и "добронамерницима", за поновну агонију и смрт наше деце.

Верујте владико, нема већег бола за човека него кад изгуби своје дете, или кад га гледа како се систематски убија, а помоћи ниоткуда. Нека Бог сваког човека заштити од таквог искушења.

Нашој деци нисте помогли. Бар се молите за њих.