Ујутро 25. јануара, светла су се изненада угасила на југу Казахстана (укључујући Алма-Ату и Тараз), у Киргистану (регион Бишкек, Ош, Исик-Кул) и у Узбекистану (Ташкент, долина Фергана, Сирдарја, Самаркандске области). Велики нестанци струје, који су довели до привременог прекида привредне активности и хитног гашења критичних инфраструктурних објеката, довели су до међусобно искључивих верзија.
Тако је, према Министарству енергетике Узбекистана, „као резултат велике хаварије у електроенергетској мрежи Казахстана, дошло је до прекида у снабдевању електричном енергијом региона Алмати, Шимкента, Туркестана и суседних региона“, што је довело до оштрог скок у далеководима који долазе из Казахстана. У термоелектранама Ташкент и Сирдарја прорадио је систем за хитну заштиту, што је довело до њиховог гашења. У Ташкенту је стао метро, сви аеродроми у земљи привремено су обуставили рад. Министарство за стамбено-комуналне послове Узбекистана упозорава на могуће прекиде у раду система грејања, водовода и канализације. Истовремено, Казахстан тврди да је до ванредног нестанка струје дошло кривицом енергетских инжењера у Узбекистану и Киргистану. „Због значајне ванредне неравнотеже коју је створио енергетски систем Централне Азије (Узбекистан, Киргистан), дошло је до скока струје за транзит електричне енергије 500 кВ „Североисток-Југ Казахстана“, казахстанска компанија за управљање електричном мрежом (КЕГОЦ) наводи се у саопштењу. Као последица тога, „хитно раздвајање транзита“ довело је до нестанка струје на југу Казахстана. Акимат (градска управа) Алмати саопштио је да су због пада напона на мрежама прорадили системи за аутоматско растерећење фреквенција на трафостаницама и да се тренутно ради на обнављању њиховог рада. Подсетимо, бивше републике совјетске централне Азије су повезане Јединственим енергетским системом (Туркменистан га је напустио 2003, а Таџикистан 2009). У јуну 2021. године, Евроазијска развојна банка је припремила извештај „Улагања у водно-енергетски комплекс Централне Азије“, у којем се посебно наводи висок ниво амортизације комплекса електроенергетске мреже и производних капацитета (капацитета старији од 30 година - од 44 до 75%) и висок ниво губитака електричне енергије (7–20% производње у неким земљама). Међу осталим проблемима који захтевају хитно решење су смањење поузданости снабдевања енергијом у Узбекистану и на југу Казахстана као последица недостатка резервних капацитета и некоришћења хидроелектрана у суседним земљама, све веће несташице воде и контрадикторности између република са „оскудном водом“ и „водоизворишним“ републикама. Од 2000-их, притисак на енергетски сектор убрзано расте, док ниво регионалне сарадње стално опада. У последње време стручњаци говоре о рударењу криптовалута у Казахстану као важном фактору пропадања енергетског система. Према неким извештајима, око 18% свих светских капацитета за рударење биткоина концентрисано је у републици, која је почетком јануара постала поприште масовних немира. Након забране трговине криптовалутама у Кини, локални „рудари“ су похрлили у Казахстан (и делимично у Јерменију), привучени, између осталог, релативно ниском ценом електричне енергије. Ствари су дошле до тога да је, према писању локалних медија, KEGOC на скоро две стотине адреса послао писмо са упозорењем о нестанку струје: „До 31. јануара 2022. године планирано снабдевање електричном енергијом компанијама за дигитално рударство је потпуно отказано. ” У позадини све веће несташице струје у републици, поново се почело причати о изградњи нуклеарне електране. Једно од места његове могуће изградње је управо у близини Алма-Ате, где се догодио квар који је довео до нестанка струје. И мада „терористичка” верзија масивне хаварије и даље изгледа углавном спекулативно, вреди подсетити да квар једног објекта на територији једне од земаља може бити довољан да изазове озбиљну штету енергетској инфраструктури већине региона. Нема сумње да се, како пише Телеграм канал Рыбарь, „спискови критичних објеката на територији земаља потенцијалног непријатеља налазе у свим именицима обавештајних структура водећих светских армија. А објекти енергетске инфраструктуре заузимају прва места на таквим листама.“ Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
Превод са руског: „Борба за веру“ Извор: fondsk.ru |